14:32 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Anti bregzit demonstracije u Londonu

    Mala revolucija drma temelje Evrope

    © REUTERS / TOBY MELVILLE
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4560
    Pratite nas

    Najavom „obračuna u Parlamentu“, Velika Britanija dodatno tone u kompletan haos, ocenjuje za Sputnjik Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona.

    Britanski premijer Boris Džonson suočen je sa „obračunom u Parlamentu“, posle upozorenja da će raspisati vanredne izbore 14. oktobra ukoliko poslanici preuzmu kontrolu nad radom Parlamenta, javio je Bi-Bi-Si.

    „Pobunjeni torijevci“ i poslanici iz redova Laburista planiraju nacrt zakona kojim će zaustaviti izlazak Velike Britanije iz EU 31. oktobra bez dogovora.

    Predlog zakona primorao bi premijera da zatraži odlaganje „bregzita“ do 31. januara 2020, osim ako poslanici ne odobre novi dogovor ili ne glasaju za izlazak iz sporazuma do 19. oktobra.

    Premijer Džonson rekao je da ne želi izbore, ali da bi napredak u razgovorima sa EU bio „nemoguć“ ukoliko poslanici pobede.

    Pravni i politički haos

    Ljepojević smatra da je sada potpuno jasno o čemu se radi, jer jedan deo Parlamenta, u stvari, ne želi „bregzit“ i zato „izmišlja razne forme da ga izbegne“, dok drugi deo poslanika hoće po svaku cenu da izvede Britaniju iz EU do 31. oktobra.

    Današnje eventualno glasanje u Parlamentu o inicijativi da se spreči izlazak Velike Britanije iz EU bez dogovora, samo je taktika onih koji hoće da ponište „bregzit“.

    U tom predlogu zakona stoji odredba o pomeranju datuma izlaska iz EU za 31. januar 2020, ako to prihvati Unija, i vrlo je neizvesno da li će ta zakonska inicijativa proći, ocenjuje naš sagovornik.

    Međutim, sa druge strane, predsednik Vlade Boris Džonson kaže da će, ako ta inicijativa prođe, on to doživeti kao glasanje o poverenju Vladi i da će raspisati vanredne izbore za 14. oktobar.

    „Haos je utoliko veći što nije jasno zašto se ta rasprava vodi, pošto je predsednik Vlade, uz saglasnost kraljice Elizabete Druge, praktično završio zasedanje o ’bregzitu‘, što se tamo tumači kao suspendovanje Parlamenta. Znači, to je jedan pravni i politički haos. Sve je moguće — da izglasaju zahtev da se pomeri izlazak iz EU ako nema dogovora, a moguće je i da budu vanredni izbori“, kaže Ljepojević.

    Veliki lom — mala revolucija

    Eventualni vanredni izbori su trenutno „najjači argument“ predsednika Vlade, pošto je raspoloženje javnosti — za „bregzit“, u bilo kojoj formi. Oni koji zagovaraju blokadu „bregzita“ u svakom slučaju neće dobro proći na izborima, smatra Ljepojević.

    Mnogi od njih, poput Filipa Hamonda, već nisu prošli selekciju i neće biti kandidati konzervativaca na sledećim izborima, što je za poslanike „dosta neprijatno“, dodaje sagovornik Sputnjika.

    U slučaju da bude vanrednih izbora 14. oktobra, nova vlada bi bila formirana već sledećeg dana u podne, kao što je to običaj u Britaniji, podseća Ljepojević.

    Boris Džonson ispred sedišta Konzervativne partije nakon zvaničnog objavljivanja rezultata glasanja. 160 000 članova Konzervativne partije izabralo je Džonsona za partijskog lidera.
    © AP Photo / Aaron Chown
    Boris Džonson ispred sedišta Konzervativne partije nakon zvaničnog objavljivanja rezultata glasanja. 160 000 članova Konzervativne partije izabralo je Džonsona za partijskog lidera.

    Dana 17. oktobra je taj ključni samit lidera EU na kom treba da se ozvaniči da li EU prihvata dogovor o „bregzitu“pod uslovima Velike Britanije, ili će doći do „razvoda bez dogovora“.

    „Prema tome, 31. oktobar je i u slučaju vanrednih izbora datum koji ostaje i koji je čak vrlo verovatan kao dan izlaska Britanije iz EU i to nije, tehnički gledano, veliki problem. Jer 14 su izbori, 15. je već formirana vlada i ona je u punom kapacitetu. Onda bi ta vlada išla na samit EU a posle toga ide 31. oktobar. Baš je haotično, što je na neki način i razumljivo. Izlazak Velike Britanije iz EU je veliki lom, to je praktično neka vrsta male revolucije“, smatra Ljepojević.

    Izdaja radničke klase

    Zato su ovakvi lomovi i haos očekivani, kaže Ljepojević i dodaje da je razlika između ove i prethodne vlade ta što je kabinet na čelu sa Džonsonom zaista odlučan da sprovede „bregzit“, jer, kao što je premijer i rekao, vlada „ne može da ide protiv volje javnosti“.

    Kako sada stoje stvari, naklonost većine birača u Velikoj Britaniji okrenuta je ka Borisu Džonsonu.

    „Opozicioni Laburisti malo su izgubili na popularnosti u javnosti zbog nejasnog stava oko 'bregzita', utoliko pre što je najveći broj glasača koji su na referendumu izglasali 'bregzit' iz tzv. radničkih sredina koje bi po definiciji trebalo da glasaju za Laburiste. Međutim, Laburistička partija je njih na neki način izdala, tako da, ako je verovati svim istraživanjima javnog mnjenja, Boris Džonson i konzervativci imaju izvesnu prednost“.

    U slučaju eventualne pobede Laburista na izborima 14. oktobra, kriza bi se nastavila i produbila. Laburisti bi verovatno predložili novi ugovor o izlasku iz EU o kome bi trebalo na novom referendumu da se izjasni javnost, što bi dodatno komplikovalo ionako haotičnu situaciju, smatra naš sagovornik.

    „Mislim da bi vanredni izbori 14. oktobra bili dosta nepovoljni za Laburističku partiju“, zaključio je Ljepojević.

    Tagovi:
    Laburistička partija, Konzervativna partija, Boris Džonson, Bregzit, EU, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga