15:12 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Francuski vojnici pri misiji UN na mostu Bratstvo-jedinstvo u Sarajevu, 10. februara 1994.

    Moćni stranci pritegli da se okonča ili produbi najveća kriza u Bosni od rata

    © AFP 2019 / PASCAL GUYOT
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    23104
    Pratite nas

    Iako je Sporazum o formiranju vlasti na državnom nivou Bosne i Hercegovine od danas formalno nevažeći, politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara kaže za Sputnjik da su se pojavili „novi signali“.

    Sporazum lidera Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Bosne i Hercegovine Dragana Čovića i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika o Principima formiranja vlasti na državnoj razini istekao je danas.

    Kozomara dodaje da je u sredu Nebojša Radmanović, najbliži saradnik Milorada Dodika, izjavio da sporazum i posle 5. septembra važi, a danas (četvrtak) je Bakir Izetbegović rekao da neki moćni stranci vrše pritisak da se razgovori o formiranju Saveta ministara nastave.

    To su dva signala da će razgovori biti nastavljeni i da dogovor od 5. avgusta nije mrtav.

    „Međutim, i dalje Komšić, Džaferović i Bakir Izetbegović ne odstupaju od svojih stavova i traže da se godišnji nacionalni plan (ANP) usvoji, pa tek onda da se ide na formiranje Saveta ministara. Dakle, ako je njihov isključivi uslov da se napravi prvi korak prema NATO-u, onda od Saveta ministara u ovom izbornom periodu neće biti ništa“, kaže Kozomara.

    Najveća kriza od kraja rata?

    S druge strane, Dodik je pomalo neočekivano ublažio retoriku rekavši da nije avanturista i da neće odmah ići na zasedanje Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj bi tražio povratak nekih nadležnosti, dodaje sagovornik Sputnjika.

    Prema njegovim rečima, očigledno je da je Dodik „imao neke kontakte daleko od očiju javnosti“ i zato sada ublažava pretnje i jedino insistira na Zoranu Tegeltiji kao mandataru Saveta ministara, ali i dalje tvrdi da neće prihvatiti ANP.

    Srušena skela na zgradi Predsedništva BiH
    © Tanjug / FENA
    Srušena skela na zgradi Predsedništva BiH

    Trenutna situacija je vrlo neizvesna i pitanje je kuda može da vodi. Nije isključeno da se ide u jednu od najdubljih i najvećih kriza koju je Bosnu i Hercegovinu zadesila od 1995. godine, od prestanka rata do danas, jer SNSD i Dodik sa svojim koalicionim partnerima imaju snagu da u Predstavničkom domu, pogotovo u Domu naroda blokiraju sve odluke.

    „Poznato je da nijedna komisija, nijedan organ u Parlamentarnoj skupštini nije formiran, jer SNSD u tome neće da učestvuje. Dakle, sve te najave, pre svega Mirka Šarovića, novog predsednika SDS-a, da će SDS ući u novi Savet ministara su smešne, jer je to nemoguće zbog broja poslanika koji imaju SNSD i koalicioni partneri“, objašnjava Kozomara.

    Erdogan „na čekanju“

    On podseća da je poslednja reč u Domu naroda, koji potvrđuje sve odluke Parlamentarne skupštine i Predsedništva BiH.

    Zato bi ova kriza mogla da traje u nedogled i da dovede Bosnu u jednu vrlo tešku poziciju, zato što Savet ministara u tehničkom mandatu ne može da donese nijednu značajniju odluku za građane ili za razvoj.

    „Na primer, ne može da donese odluku o stranom zaduživanju o izgradnji auto-puteva i zbog toga je turski predsednik Erdogan odgodio dolazak u Srbiju na početak radova na auto-putu Beograd–Sarajevo, jer Savet ministara nije doneo tu odluku“, kaže Kozomara.

    Kazna zbog osiromašenog uranijuma

    Jedno od rešenja za izlazak iz krize mogli bi da budu i novi parlamentarni izbori. U slučaju vanrednih izbora, u Federaciji BiH bi vodeća stranka i dalje bila SDA na čelu sa Bakrom Izetbegovićem, kao i HDZ na čelu sa Čovićem kod Hrvata, te se u drugom entitetu ništa bitnije ne bi promenilo, smatra Kozomara.

    Međutim, ti izbori bi u ovom trenutku veoma odgovarali SNSD-u, jer bi se odnos snaga u RS promenio. Naime, opozicija bi na njima katastrofalno prošla zbog ponašanja u poslednjih deset meseci otkako traju nastojanja da se formira Savet ministara, jer su njeni predstavnici, između redova, direktno pristali na ANP i pristupanje NATO-u.

    Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik i članovi Predsedništva Željko Komšić i Šefik Džaferović
    RTRS
    Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik i članovi Predsedništva Željko Komšić i Šefik Džaferović

    „Opozicija je žestoko kritikovala i Rusiju, ali posredno, preko Dodika, tvrdeći da je on njihov eksponent i da ne sprovodi politiku srpskog naroda, nego politiku Rusije. To je uticalo na građane, jer svi Srbi u RS su protiv NATO-a zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom 1995. godine“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.

    Kozomara zaključuje da su trenutno sve opcije na stolu, uključujući i pretnju specijalnog američkog izaslanika za Balkan Metjua Palmera, koji je najavio promenu odredbi Dejtonskog sporazuma.

    Tagovi:
    NATO, Savet ministara BiH, Predsedništvo BiH, Bakir Izetbegović, Milorad Dodik, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga