02:28 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Migranti na putu ka Evropi

    Poslednji trenutak za Erdoganovu opomenu Evropi (video)

    © Tanjug / ANDRIJA VUKELIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 621
    Pratite nas

    Obeležavanje godišnjice početka Drugog Svetskog rata, novi izvestilac SAD za Zapadni Balkan, dolazak američkih senatora i pretnje turskog predsednika da će otvoriti granice — to su teme o kojima smo razgovarali sa bivšim ambasadorom Draganom Bisenićem.

    „U slučaju politizacije i izvesnih ideoloških primesa koje se daju određenom događaju, a naročito zbog specifičnih događaja i istorijskog nasleđa Moskve i Varšave, Poljska je postala bedem prema Rusiji i ogroman kamen o koji se spotiču i evropske i ruske ambicije“, izjavio je Bisenić u Sputnjikovoj emisiji „Od četvrtka do četvrtka“

    „Poljska se približava jednom tumačenju koje izjednačuje komunizam i nacizam i koje, pod vidom totalitarizma, odbacuje oba sistema u ime liberalne demokratije i u tom smislu se pobeda u Drugom svetskom ratu posmatra kroz tu prizmu“, rekao je Bisenić.

    „Iako taj rat nije bio ideološki, on je imao za cilj eliminisanje čitavih naroda“, dodaje naš sagovornik i naglašava da je kasnije transformisanje sukoba u Drugom svetskom ratu u ideološku formu — pogrešno i manipulativno.

    Bisenić kaže da je Poljska na indirektan način pobednike stavila u gubitnike, a gubitnike izjednačila sa onima koji su rat dobili, i u tom smislu na manifestaciji evropskog primirja morale su da budu zastupljene sve evropske zemlje, a naročito Rusija. On objašnjava da je Varšava pronašla obrazloženje — da je pozvala zemlje članice NATO i evroatlantske saveznice.

    „Možemo mi sada da spekulišemo — da li nas baš Poljska nije pozvala, ili je to usaglašeno na nekom drugom nivou“, naglasio je bivši ambasador.

    Đukanović kao glas razuma?

    Srbija je etnički najbliža Crnoj Gori, pa zbog toga Bisenića ne čudi reakcija predsednika te zemlje posle obeležavanja u Varšavi, koji je rekao da bi proslava bila potpuna da su bili prisutni predstavnici Srbije i Rusije.
    „Đukanović je razumeo da mu se otvorila mogućnost da on bude jedini koji će nastojati da koriguje ono što domaćini nisu učinili, a zapravo to jeste gest koji je pozitivan, ali koji ga ne košta previše“, objašnjava Bisenić.

    Novi čovek SAD za Balkan

    Sjedinjene Države imenovale su specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Metju Palmer je u prvom intervjuu rekao da mu je cilj da što pre vrati Beograd i Prištinu za pregovarački sto. Bisenić kaže da su Amerikanci smatrali da će se efikasnije baviti tim pitanjem ako imenuju posebnog čoveka, imajući u vidu da je Stejt department, koji je vodio kosovsko pitanje, podložan velikim turbulencijama.

    „Postoji nekoliko smetnji koje koče nastavak dijaloga Beograda i Prištine — čekaju nas izbori na Kosmetu, posle čega ćemo čekati formiranje vlade (privremenih institucija Prištine), nakon toga će predstavnici Srbije biti u predizbornoj kampanji, pa u formiranju vlasti. Nakon svega toga, onda se ulazi u letnji period, kada je američka kampanja u punom jeku, i to će sve produžiti proces dogovora Beograda i Prištine“, rekao je Bisenić.

    Rampa za srpske političare na KiM

    Naš sagovornik tvrdi da najava Prištine da će zabraniti predstavnicima Srbije da idu na Kosovo dok traje predizborna kampanja predstavlja samo još jednu provokaciju u nizu.
    „To ima kontraefekat, jer ne doprinosi produbljivanju poverenja, pogotovo kada je u toku pregovarački proces. Onda se postavlja pitanje — kakvu vrednost može da ima potpisivanje bilo kakvog sporazuma sa Prištinom. Poverenje u diplomatiji i u spoljnoj politici se gradi dugi niz godina, a veoma lako može da se sruši. Dobar primer za to jeste da su Vlada Muslimanske braće i predsednik Egipta Morsi priznali nezavisnost Kosova, samo par dana nakon što će Morsi biti smenjen sa vlasti. Srbija danas još razgovara o tom priznanju — to je verbalna izjava portparola Ministarstva spoljnih poslova, koja nije u pisanoj formi. Ipak, kada se razgovara sa egipatskim zvaničnicima, oni su veoma oprezni, jer ako počnu da dovode u pitanje svoje spoljnopolitičke odluke, onda će neko da postavi pitanje — šta se dešava sa Kemp-dejvidskim sporazumom između Izraela i Egipta“, kaže naš sagovornik.

    Erdogan ponovo preti Zapadu

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zapretio je da će otvoriti zapadnu granicu države za sirijske izbeglice, ukoliko ne bude formirana zona bezbednosti na severu Sirije i ukoliko Zapad ne pruži Ankari obećanu pomoć. Bisenić smatra da su odnosi Turske i EU veoma kompleksni, jer Turska čeka dugi niz godina da postane njena članica, što stvara frustracije, posebno kod Redžepa Tajipa Erdogana, koji je dugovečnost svoje vladavine zasnovao na zaokretu spoljne politike od Zapada ka Istoku.

    „Turska je ugostila najveći broj sirijskih izbeglica i videli smo šta se dogodilo kada je otvorila granice 2015. godine. Ona sa pravom traži da Brisel ispuni obećanja, ali je u mogućnosti da poveća cenu svojih zahteva“, rekao je bivši ambasador.

    Bisenić zaključuje da procesi u Siriji nisu ušli u fazu u kojoj je diplomatsko rešenje na vidiku, nakon koga bi mogla uslediti rekonstrukcija zemlje, ali je ta faza veoma blizu i Erdogan zna da je sada poslednji trenutak u kom on može instrumentalno da koristi izbegličko pitanje, kako bi podsetio Evropu na njena obećanja.

    Tagovi:
    Drugi svetski rat, Evropska unija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga