23:47 12 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ruska avio-baza Hmejmim u Siriji

    Šta je kamen spoticanja za okončanje sirijskog pakla

    Ministarstvo odbrane Rusije
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 820
    Pratite nas

    Ruski predsednik Vladimir Putin je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Irana Hasanom Rohanijem i predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari izjavio da su te tri zemlje uspele da stabilizuju situaciju u Siriji, kao i da je mirno rešenje jedini put kojim Sirija treba da ide.

    On je rekao i da su pregovori bili izuzetno plodotvorni, da će u velikoj meri doprineti konačnom rešavanju krize u Siriji. Istovremeno, Putin je istakao da je nedopustivo da se Sirija podeli na takozvane uticajne zone i da je neophodno zajednički se boriti protiv terorističke pretnje u Idlibu.

    Hasan Rohani, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin
    © Sputnik / Valeriй Melьnikov
    Hasan Rohani, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin

    Sa tim stavom saglasan je i Rohani, koji je rekao da Teheran sa žaljenjem konstatuje da još uvek nije moguće implementirati sporazum o Idlibu kako bi se sprečila humanitarna kriza u tom delu Sirije.

    Kamen spoticanja

    Profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Jurij Zinin za Sputnjik kaže da sve tri strane koje su se sastale u Ankari imaju svoje interese i mnogo protivrečnosti koje nije lako otkloniti. Bez obzira na to, proces lagano napreduje, počeli su potrebom da se obnove integritet i suverenitet Sirije, oko toga su saglasni, ali pitanje kako da se to postigne ostaje otvoreno, kaže Zinin.

    „Na kraju su u razgovoru došli do Idliba, a on je kamen spoticanja. Pitanje je jasno — Turska podržava određene snage opozicije u Siriji i teško je postići dogovor o tome kako ih klasifikovati, odnosno koje su terorističke, a koje su ’umerene‘. Ali, na ovaj ili onaj način, oni postepeno raščišćavaju sirijsku teritoriju, a pitanje je kako kontrolisati taj proces i održati primirje nakon kršenja režima prekida vatre koji se dogodio 31. avgusta“, ocenjuje Zinin.

    Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da ne treba zaboraviti da Turska nije saveznik Rusije, jer to, kaže, strateški ne može ni da bude. Ona samo taktički sarađuje sa Rusijom kako bi sebi obezbedila više aduta u pregovorima sa SAD i kako bi obezbedila svoje samostalnije delovanje na Bliskom istoku, kaže Janković.

    „Turska želi da igra samostalnu ulogu i ona se prvenstveno rukovodi svojim interesima, kada može da ih ostvari, ona to uradi, kada ne može, privremeno se povuče i traži partnera koji će joj to omogućiti. Rusija se tu pojavila kao povoljan partner, ali i sa njom sarađuje samo donekle. Ako pogledamo Idlib i njegovu širu zonu, tu se ne poklapaju interesi. A sa druge strane imate dogovor između SAD i Turske oko zajedničkog patroliranja na severu Sirije i stvaranja demilitarizovane zone uz granicu sa Turskom, ali i na prostoru Sirije“, podseća Janković.

    Kurdski borci na čelu američkog konvoja na severu Sirije
    © REUTERS / Rodi Said
    Kurdski borci na čelu američkog konvoja na severu Sirije

    Faktor Kurda

    Jurij Zinin dodaje da je drugo teško pitanje učešće Kurda, jer kurdske formacije od samog početka krize igraju ulogu u vojnim operacijama u Siriji.

    „Oni žive u tom regionu, na severoistoku, a Turska ih smatra teroristima, jer podržavaju Radničku partiju koja je zabranjena u Turskoj. Ali, velika zajednica Kurda živi i na teritoriji Turske, a pored toga, postoji i Irački Kurdistan, tako da to pitanje nije lako rešiti. Sirijske vlasti će morati da reše kurdsko pitanje“, upozorava Zinin.

    I Janković smatra da kurdsko pitanje ostaje otvoreno, zato što ne postoji jedinstveni kurdski front. Savezništva se sklapaju sa onima koji u tom trenutku mogu nešto da doprinesu, u celoj priči aktera je mnogo i sve je vrlo složeno, ali interesi Rusije se poklapaju sa interesima Bašara el Asada, a u velikoj meri i sa Iranom, kaže on.

    „Tu su bilateralni aranžmani između Rusije i Turske, obično, kao što se to desilo prošle godine, tako i sada, prvo se dogovore Turska i Rusija, a onda naknadno dolazi iranski predstavnik da to formalizuje i eventualno nešto dalje ’ispegla‘, da zaštiti neki svoj interes i onda nastupaju kao tripartitni mehanizam iz Astane koji nadgleda sprovođenje sporazuma o zaštićenim zonama, a sada je ostala samo jedna“, kaže Janković.

    Kolona turske vojne tehnike u provinciji Idlib
    © AP Photo / DHA / Murat Kibritoglu
    Kolona turske vojne tehnike u provinciji Idlib

    Ustav i izbori

    Predsednik Irana je u zajedničkom obraćanju novinarima naglasio da ta zemlja insistira da američke trupe što je moguće brže napuste Siriju kako bi se suverenitet Damaska proširio i na zapadnu obalu Eufrata.

    Prethodno je ruski predsednik sa Erdoganom razgovarao o političkoj situaciji u Siriji, rekavši da članovi Ustavnog komiteta te zemlje moraju da imaju potpunu samostalnost i da ne podležu nikakvim pritiscima spolja. Putin je takođe rekao i da je rad na formiranju tog komiteta u završnoj fazi, ali da je preostalo da se usaglasi procedura rada tela.

    Zinin objašnjava da bi ta komisija trebalo da pristupi stvaranju novog Ustava, ali i održavanju novih izbora i stvaranju novog političkog procesa. Tu je mnogo posla obavljeno, a sada se diskutuje o tome ko će se naći u tom komitetu, objašnjava.

    „Lavrov je objavio okončanje rata u Siriji i dalje regulisanje problema političkim putem, što bi trebalo da bude novi podsticaj za diskusiju. Najvažnije je da se lideri tri zemlje sastaju i zahvaljujući tim sastancima proces se ipak kreće u pravcu ublažavanja tenzija“, zaključuje Zinin.

    Turski predsednik je nakon sastanka istakao da Astanski format i dalje ostaje jedina platforma za rešavanje konflikta u Siriji, ali da je zarad osiguravanja mira i stabilnosti neophodno uložiti još više napora.

    Tagovi:
    Idlib, Kurdi, pregovori, Iran, Turska, Rusija, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga