03:07 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Marina Abramović

    Srbi, šta nam se to dešava?

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    521118
    Pratite nas

    Srbija svakodnevno dokazuje da je zemlja apsurda i paradoksa i često je teško utvrditi da li u stvari živimo u realnosti, ili u nekoj paralelnoj montaži performansa Marine Abramović i razgaćenog rijaliti programa.

    Vlast i opoziciju, koji se gledaju preko nišana, pokušaće da pomiri, ko drugi nego Evropska unija. A znamo da briselski dobročinitelji sve to rade bez ikakvog interesa, iz čiste ljubavi prema demokratiji.

    Kad već posreduju u razgovorima Beograda i Prištine, zašto ne bi i između Srba i Srba. Možda ne bi bilo loše i da se pregovori održavaju u sedištu EU, na neutralnom terenu. Da poniženje bude potpuno.

    Muke po akademiku

    U nedelji iza nas, istakao se i jedan član SANU. Akademik je na svom profilu na Tviteru osuo paljbu po Zdravku Čoliću, jer je najveća zvezda ove i bivše nam države pevao pred predsednikom Srbije i predstavnicima državnog vrha.

    Dakle, Čola čak nije dao nikakvu političku izjavu, nijednu političku opciju nije javno podržao, nijednu stranku ni pohvalio ni kritikovao. Samo je pevao.

    I to je osudio ne neki anonimni egzibicionista i hejter sa društvenih mreža i ne neko sa ciljem da šokira, provocira, skandalizuje. Ne. Zdravku Čoliću lekciju drži srpski akademik.

    Srećom, Čola je toliko iznad situacije da to njega ne dotiče. Na žalost, javni diskurs u Srbiji toliko tone u kanalizaciju da ovakve stvari moraju da dotiču svakog od nas.

    Znači li to, po rezonu člana SANU, da lekari ne bi trebalo da leče one koji nisu na političkoj liniji akademika, taksisti ne bi smeli da ih voze, a prodavačice bi trebalo da odbiju da im prodaju hleb i mleko…

    Kocke i rektorat

    Na samo stotinak metara razdaljine, u samom centru Beograda — dve nove nadrealne scene.

    Samo dve nedelje nakon otvaranja novog i renoviranog Trga republike, tu je ponovo veliko gradilište.

    Zbog fušeraja koji ne bi smeo da se desi ni u najzabačenijoj varoši, a ne na centralnom trgu srpskog naroda, prevrće se kamen i pravi novi kolovoz. Valjda će on izdržati te teške trolejbuse i automobile — kocka je bačena.

    Nedaleko odatle, Rektorat beogradskog Univerziteta okupirala je grupica studenata. Njih deset ili petnaest danima u zgradi kampuju, piju vodu i jedu sendviče i ne dopuštaju zaposlenima da dođu na svoje radno mesto.

    Ta zakržljala „replika“ 1968. i 1996. godine na sve može da liči, osim na studentski protest. Nisu tu ustali ni fakulteti ni studentski domovi, niti su probuđeni mladalački ideali i prkosne slobodarske strasti.

    Ne ulazeći ovoga puta ni u ocenu njihovih zahteva, niti u političku analizu cele akcije, činjenica je da su ti mladi ljudi pokazali, ne bunt, nego da nemaju ispravnu percepciju realnosti.

    Sa druge strane, nadležni su pokazali slabost i bespomoćnost u nesuočavanju sa ovom potpuno atipičnom situacijom i u skrivanju iza floskule — autonomija Univerziteta.

    U međuvremenu, internetom danima kruži video-snimak iz jedne srednje škole u Srbiji, na kome devojčice brutalno prebijaju svoju školsku drugaricu.

    Odvratna scena zgrozila je građane Srbije, trgla resorne činovnike, uzbudila psihologe, raznorazne NVO, forume roditelja, brecnula sociloge, pedagoge…

    Svi se pitaju: Šta nam se to dešava?

    Marina, neka performans počne!

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga