05:00 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ruska vojska

    Zašto Zapad strahuje, kad Rusija nema glad za širenjem (video)

    © AP Photo / Alexander Zemlianichenko
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31163
    Pratite nas

    Priznanje čelnika NATO-a da gube vojnu prednost nad Rusijom, priče o specijalnim izaslanicima za Balkan, napad na naftna i gasna postrojenja u Saudijskoj Arabiji i programska deklaracija stranke Bakira Izetbegovića teme su o kojima smo razgovarali sa profesorom doktorom Ilijom Kajtezom sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.

    U jeku kampanje koju vodi predsednik SAD protiv Irana, šef američkih snaga general Džozef Danford kao glavnog rivala naveo je Rusiju. On tvrdi da je Rusija postala ogromna vojna pretnja, budući da je zvanična Moskva uradila mnogo toga na poboljšanju svoje odbrambene sposobnosti. Danford je priznao da NATO gubi vojnu prednost nad Rusijom i da su čelnici Alijanse zbog toga primorani da rade na redefinisanju strategije.

    Ilija Kajtez u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ kaže da vojnici po logici stvari traže više sredstava i sve bolje i ubojitije oružje i oruđe. Sa druge strane, smatra naš sagovornik, očigledno je da je sve što je Rusija pokazala u Siriji znak da se vratila na svetsku scenu, a to je ono od čega strahuje NATO.

    „Rusija sigurno neće ući u neku bespoštednu trku sa ekonomski moćnijim zapadnim zemljama. Sovjetska imperija je propala, zato što nije mogla da parira Zapadu. Sada ponovo pokušavaju da stave Rusiju u poziciju da ekonomski mora da se nadmeće i da izdvaja nesrazmerna sredstva za vojni budžet. Zbog toga Moskva težište stavlja na odbranu superoružjem, koje ne iziskuje velika ulaganja, a odvraća u najvećoj meri svakoga ko planira da uzme i jedan pedalj ruske teritorije“, rekao je Kajtez.

    Večiti izgovor Zapada

    Iz Rusije poručuju da su izjave Danforda manipulativne, ali prihvataju „kompliment“ da je Rusija, u tehnološkom smislu, podigla svoje vojne mogućnosti do nivoa na kom se nalazi NATO. Kajtez kaže da je Zapad kaznio samog sebe, jer je IT sektor i fabrike preselio u zemlje „trećeg sveta“ i zato što je ostao i bez ljudi koji mogu da prate taj tehničko-tehnološki napredak.

    „Ono što je Rusija uspela da izbegne, za razliku od nas, jesu zamke ’bolonje‘ — ostala je istrajna u školovanju kvalitetnog kadra. Rusija kao od šale proizvodi i prodaje S-300, S-400 nudi, a uvodi S-500, što znači da uveliko radi na S-600. Sa druge strane, Rusija razvija industriju u odbrambene svrhe i Zapad ne bi trebalo da strahuje, jer glad za širenjem teritorije ne postoji“, naglasio je profesor Kajtez.

    Novi posrednici na Balkanu

    Iako se posle imenovanja specijalnog izaslanika SAD za Balkan mnogo priča o promeni formata pregovora Beograda i Prištine, to se za sada nije dogodilo. Naš sagovornik kaže da i SAD i Evropska unija moraju da shvate da niko srpsku stranu ne može da prisili na nešto što je ispod minimuma naših nacionalnih interesa.

    Mi smo se 1999. godine suprotstavili zemljama NATO, bilo nam je jasno da ne možemo da ih pobedimo, ali smo pokazali da niko ne može da nas natera da prihvatimo ono što je protivno uvažavanju naše strane. Prema tome, svi mogući predstavnici nemaju smisla, ako traže od nas da priznamo lažnu državu Kosovo. Istok se budi, pozicija Srbije jeste malo bolja, ali treba da shvatimo da je to jedan dugotrajan proces koji ne može da se posmatra izolovano od svetskih geopolitičkih prilika“.

    Kajtez dodaje da je nebitno ko će biti posrednik u pregovorima, kada Srbija sa druge strane ima ljude koji su u 21. veku bili spremni da uvedu ekonomske genocidne sankcije, na koje ceo svet ćuti. Amerika bi, prema njegovom mišljenju, morala malo da se preumi i da isključi autopilota i uvaži realnost savremenog sveta.

    „Kada bi oni želeli, moglo bi da dođe do nekog rešenja koje bi najverovatnije bilo bolno za obe strane. Sudeći prema obećanjima predsednika Aleksandra Vučića, tako postignuto rešenje bi moralo da bude potvrđeno i na referendumu“, rekao je naš sagovornik.

    Da li će Tramp u rat sa Iranom?

    Američki državni sekretar Majk Pompeo optužio je Iran za napad na nekoliko postrojenja naftne i gasne kompanije „Saudi aramko“ i od tada se ne smiruju spekulacije da li će Tramp poslati rakete na Teheran. Profesor Kajtez kaže da ne veruje da će američki predsednik to da uradi jer on svoju zemlju želi da učini najvećom, a svestan je da bi je rat ekonomski iscrpeo.

    „Tramp je došao na vlast zahvaljujući belačkoj klasi koja želi sigurnu egzistenciju za svoje potomke, a ne ratove koji će vraćati njihovu decu u crnim kesama. Dobar pokazatelj smirivanja tenzija je i činjenica da je američki predsednik smenio Džona Boltona, koji je spadao u grupu ’jastrebova‘ i veoma je bio protiv Irana“, rekao je Kajtez.

    Nedosanjani san porodice Izetbegović

    Stranka demokratske akcije Bakira Izetbegovića usvojila je Programsku deklaraciju, sa ciljem da se stvori ustav kojim bi BiH bila definisana pod nazivom „Republika BiH“, sa tri nivoa vlasti — državnim, regionalnim i lokalnim. Naš sagovornik kaže da je to, zapravo, san oca Bakira Izetbegovića, Alije, koji je imao ideju šerijata, džamahirije na tlu BiH i trenutno mogu da naprave samo mimikriju, kada im već druge snage ne dozvoljavaju da to snažnije naglase.

    „Izetbegović pokušava da sa određenim manipulacijama promoviše građansku Bosnu, koja bi u prevodu bila većinski muslimanska država, a gde bi, po modelu majorizacije, oni praktično postali gospodari BiH. Međutim, rat nije vođen zbog toga, a Izetbegović treba da ima u vidu da ni srpski, a ni hrvatski partner u BiH to neće dozvoliti“, zaključio je Ilija Kajtez.

    Tagovi:
    pregovori, priština, Beograd, Balkan, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga