04:53 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Protest protiv Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva

    Udari, pa razgovaraj: Kako su SAD i EU dospele na ivicu trgovinskog rata (video)

    © Sputnik / Igorь Zarembo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1402
    Pratite nas

    Dok svet brine zbog mogućnosti da će trgovinski rat između SAD i Kine i bukvalno eksplodirati posle pretnje Majkla Pilsberija, savetnika Donalda Trampa, da će Amerika uvesti carine na kinesku robu od 50 ili čak 100 odsto, rastu šanse za izbijanje još jednog, manje očekivanog, ali ne i manje razornog trgovinskog sukoba — između SAD i Evropske unije.

    Portal „Politiko“, pozivajući se na četiri izvora iz Brisela, otkriva da je Svetska trgovinska organizacija u poverljivoj odluci koja je doneta u Ženevi prošle nedelje presudila u korist SAD u sporu protiv Evropske unije zbog nelegalnih subvencija kompaniji „Erbas“.

    Ova odluka, navodi „Politiko“, „znači da će predsednik SAD Donald Tramp gotovo sigurno uskoro objaviti da uvodi carine na evropske proizvode, od sireva do ’Erbasovih‘ aviona... I to će stvoriti uslove za okršaj između Evrope i Vašingtona“. Okršaj je još verovatniji, zato što je dolazeća predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, prilikom predstavljanja svog tima komesara, „najavila robustan pristup transatlantskim sporovima sa Trampovom administracijom o trgovini i drugim pitanjima“.

    Sa druge strane Atlantika, Vašington je već objavio da je pripremio listu proizvoda iz EU, u vrednosti od 21 milijarde dolara, koji će biti ocarinjeni u znak odmazde, ako u Ženevi bude presuđeno u korist SAD u ovom procesu koji traje još od 2006. godine.

    „Jedan zvaničnik EU opisao je američki pristup kao ’udari pa razgovaraj‘“, piše „Politiko“, citirajući svoje izvore koji ocenjuju i da bi „uzajamne sankcije bile kontraproduktivne i štetne za obe ekonomije... EU je u julu dostavila konkretne predloge Americi, ali do sada nije bilo nikakve reakcije.“

    Ovakav razvoj odnosa među saveznicima, ako je i neočekivan na prvi pogled, nije i sasvim nezamisliv, još od kada je Donald Tramp prekinuo pregovore sa Briselom o sklapanju najvećeg trgovinskog sporazuma ikada, TTIP — Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva, koga je inicirala administracija Baraka Obame 2010. godine. Trgovinski pregovori između Brisela i Vašingtona na sličnim osnovama nastavljeni su pre godinu dana, ali su u aprilu ove godine i definitivno obustavljeni, a Evropska komisija ih je proglasila za „propale i neprimenjive“.

    Nemačka već u recesiji

    Preti li svetu razbuktavanje trgovinskog sukoba između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država? Kakve su ekonomske, a kakve političke posledice ovog sporenja među saveznicima? I kako će na dalji razvoj događaja uticati upozorenje OECD — da globalna ekonomija usporava, uz procenu da se vodeća evropska ekonomija, nemačka, već nalazi u „tehničkoj recesiji“?

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i saradnik Instituta za evropske studije Rajko Petrović.

    SAD krše vlastite sankcije
    © Sputnik / Vitalij Podvicki
    SAD krše vlastite sankcije

    U jednom nedavnom prilogu posvećenom ovoj temi, američka televizijska mreža Si-En-Bi-Si upozorava da bi „trgovinski rat sa Evropom bio veći i štetniji od sukoba Amerike i Kine“, ukazujući na podatak da je bilateralna trgovina između SAD i EU prošle godine za preko 70 odsto bila veća od trgovine između SAD i Kine.

    „Iako povoda za sukobe između SAD i EU nesumnjivo ima, izbijanje trgovinskog rata među njima ipak je malo verovatno“, smatra Branko Pavlović.

    „Ukoliko bi se to dogodilo, nema sumnje da bi veliku štetu pretrpela, pre svega, nemačka privreda, koja je izvozno orijentisana, ali i italijanska i francuska, koje su tri vodeće ekonomije u onome što će ostati od EU posle „bregzita“.

    Takođe, i Amerika bi doživela dodatne potrese, budući da je već otvorila front prema Kini i bila bi u situaciji da se bori na dve strane istovremeno, a nije sposobna da se uspešno bori ni na jednoj od njih.

    Politička kriza između SAD i EU već dugo traje

    Si-En-Bi-Si navodi i da „Sjedinjene Države mogu više da izgube od trgovinskog rata sa Evropskom unijom, nego od sadašnjeg konflikta sa Kinom“, s obzirom na to da je Amerika u Evropu prošle godine izvezla robu u vrednosti od 574,5 milijardi dolara, naspram „samo“ 179,2 milijardi, koliko je izvezla u Kinu.

    Objašnjavajući kako su u samo nekoliko godina SAD i EU od ivice sklapanja najambicioznijeg trgovinskog sporazuma u istoriji dospele do ivice trgovinskog sukoba, Rajko Petrović ukazuje da „već neko vreme traje politička kriza u odnosima između SAD i EU, kakva nije zabeležena u proteklih nekoliko decenija, čemu je značajno doprineo predsednik SAD Donald Tramp, koji i otvoreno govori da se protivi evrointegracijama, a uvoz nemačkih automobila u svoju zemlju čak proglašava pretnjom po nacionalnu bezbednost“.

    Za Trampa ekonomsko pozicioniranje njegove zemlje predstavlja prioritet broj 1 i kada je imao smelosti da uđe u konflikt sa Kinom, koja je daleko homogenija i ekonomski snažnija od EU, onda je logično što je na ovakav potez spreman i u odnosu na Evropsku uniju.

    Kina EU
    © AP Photo / Andy Wong
    EU kao američki izgovor za trku s Kinom

    „Treba imati u vidu da EU za Ameriku predstavlja glavnu sponu sa evroazijskim kontinentom, koji je najvažnije geopolitičko polje 21. veka, tako da mislim da iz tog razloga ekonomski konflikti većih razmera ne dolaze u obzir. Tim pre što je potpuno jasno da ni EU, sa svoje strane, ne poseduje nikakve instrumente da uopšte uđe u nekakvo trgovinsko nadmetanje sa SAD, a kamoli da izađe kao pobednik“, napominje Petrović.

    Više nema prirodnih saveznika

    „Globalna trgovinska klima nije dobra. Više nemamo prirodnih saveznika,“ rekao je Bernd Lange, predsedavajući Komiteta za trgovinu Evropskog parlamenta.

    „Uz insistiranje na NATO paktu i na bliskim odnosima sa SAD, uz zaoštravanje odnosa sa Rusijom i ambivalentan odnos prema Kini, EU zaista nema mnogo manevarskog prostora“, komentariše Branko Pavlović.

    „To će, međutim, nužno izazvati frustracije među građanima EU, iz prostog razloga što, na takvim osnovama, pretpostavke za održivi razvoj, od pristupa energentima do pristupa tržištima, jednostavno ne postoje. A to dalje znači još veću političku nestabilnost unutar članica EU“, dodaje Pavlović.

    „Odnosi između SAD i EU mogli su da funkcionišu dok je podređenost EU u odnosu na SAD bila kompenzovana rastom životnog standarda. Međutim, u krizi 2008. godine taj mehur je pukao i sistem je počeo da propada, a EU se našla u ovoj situaciji da zaista nema saveznika ni na jednoj strani“, navodi Rajko Petrović.

    Tek, uz trgovinske sukobe SAD sa Kinom na jednoj i EU na drugoj strani, sa nestabilnom situacijom u Persijskom zalivu, koja dovodi do povećanja cene nafte na svetskom tržištu, a sve to uz upozorenja OECD da globalna ekonomija usporava, beležeći najslabiji rast još od krize 2008. godine, budućnost se, barem za jedan deo sveta, čini prilično neizvesnom.

    „Sve to nagoveštava još jedan veliki pad zapadnih privreda, zato što su one već iskoristile sve mere makroekonomske politike koje imaju na raspolaganju — rekordno niske kamatne stope i upumpavanje novca kroz programe kvantitativnog olakšavanja i nisu uspele da se vrate na nivo pre krize, tako da novu krizu oni dočekuju bez alatki. A za to vreme druge ekonomije, koje nisu zasnovane na predominaciji finansijskog kapitala, uopšte nisu imale recesiju, već neprekidan rast, što je raskorak koji će u narednom periodu još više doći do izražaja“, zaključuje Branko Pavlović.

    Tagovi:
    carinski rat, Evropska unija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga