12:26 16 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Greta Tunberg

    Ko je Greta Tunberg, devojčica koja je postidela svetske vođe u UN

    © REUTERS / CARLO ALLEGRI
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    108199
    Pratite nas

    Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo svojim praznim rečima! Ovako se mlada aktivistkinja za klimu Greta Tunberg obratila svetskim vođama na početku ovogodišnjeg samita o klimi u Ujedinjenim nacijama.

    „Kako se usuđujete! Ovo je sve pogrešno. Ne bi trebalo da sam ja ovde. Trebalo bi da sam u školi na drugoj strani okeana. Ipak, vi ste došli do nas mladih za nadu“, rekla je ona objašnjavajući da nije dovoljno da se smanjenje emisija štetnih gasova o kojima se govori, jer daju svetu šansu od 50 odsto da ograniči globalno zagrevanje na dodatnih 0,4 stepena Celzijusa, što je globalni cilj. „Počinje masovno umiranje, ali sve o čemu vi možete da govorite – to je novac i bajke o beskonačnom ekonomskom rastu. Odakle vam pravo! Ljudi pate, ljudi umiru. Više od 30 godina nauka je kristalno jasna. Kako se usuđujete da i dalje dolazite ovamo i govorite da radite dovoljno - upitala je ona, ističući da ne traži ni slavu ni bogatstvo.

    Oči svih budućih generacija, poručila je ona svetskim liderima, uprte su u vas.

    „A ako odlučite da nas izneverite, kažem vam da vam to nikad nećemo oprostiti. Nećemo dopustiti da se izvučete iz ovoga. Ovde podvlačimo crtu. Svet se budi i promena stiže, voleli vi to ili ne“, zaključila je mlada Šveđanka.

    Ko je devojčica koja je postidela svet? 

    Autizam kao supermoć

    Greta Tunberg rođena je 3. januara 2003. godine u Švedskoj. Za klimatske promene je čula prvi put 2011. godine, kada je imala osam godina, i nije mogla da shvati zašto se tako malo radi u vezi s tim. Tri godine kasnije postala je depresivna i letargična, prestala je da priča i jede, i na kraju joj je dijagnostikovan Aspergerov sindrom, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD), i selektivni mutizam . Iako priznaje da ju je dijagnoza „ranije ograničila“, svoj autizam danas ne doživljava kao bolest već kao „supermoć“. Ozbiljno zanimanje za klimatske promene počelo je posle toplotnih talasa i požara tokom najtoplijeg leta u Švedskoj u poslednjih 262 godina, prošle godine. Užoj javnosti je postala poznata pošto je pobedila na konkursu za najbolji esej o klimatskim promenama.

    U eseju je tada napisala „da želi da se oseća sigurno, ali da to ne može kad zna da smo u najvećoj krizi u ljudskoj istoriji.“

    Štrajk za raspust 

    Kao boraca za životnu sredinu šira javnost ju je upoznala 2018. godine kada je raspust provela ispred švedskog parlamenta, štrajkujući za jače akcije protiv klimatskih promena. Ubrzo su joj se pridružili i drugi učenici iz sličnih projekata. Zajedno su organizovali školski pokret za klimatski štrajk pod nazivom „Petkom za budućnost“.

    Greta je prvi put pred UN- om govorila o klimatskim promenama govorila 2018. Godine, a od tada se redovno održavaju studentski i đački štrajkovi svake nedelje negde u svetu. 

    U 2019. godini bila su najmanje dva koordinirana protesta u više gradova u kojima je učestvovalo preko milion učenika.

    I u svojoj kići Greta je „zavela red“ tako što je uverila roditelje da ne jedu meso, i ne putuju avionom ali i da koriste uređaje koji ispuštaju manje ugljenika.

    Lice „Tajma“

    Ove godine u maju, njeno lice se našlo na naslovnoj strani časopisa „Tajm“, koji ju je nazvao „vođom nove generacije.

    Njeni štrajkački pokret u školama se predstavlja kroz polusatni dokumentarac pod nazivom „Ostvari svet ponovo“.

    Greta inače potiče iz poznate porodice. Deda Olof i otac Svante su poznati glumci. 

    Greta je u maju 2019. godine objavila zbirku svojih govora o klimatskim akcijama pod nazivom „Niko nije previše mali da bi napravio razliku“. Zarada je donirana u dobrotvorne svrhe.

    Povodom Međunarodnog dana žena ova devojčica je proglašen za najvažniju ženu godine u Švedskoj 2019. Dobitnik je i posebne nemačke nagrade za zaštitu klime „Goldene Kamera“, kao i francuske i norveške nagrade koja slavi slobodu govora. Greta Tunberg je svoj deo novca od nagrada donirala advokatima u parnici jedne organizacije koja želi zaustaviti istraživanje norveške nafte na Arktiku.

    Grerta je nominovana za Nobelovu nagrada, a na sednicu UN došla je tako što je doplovila jedrenjakom preko Atlantika jer je odbila je da putuje avionom zbog emisije štetnih gasova. Brod joj je ustupio sin princeze Karoline od Monaka Pjer Kaziraži. Jedrilica je duga 18 metara, ima solarne panele i podvodne turbine za proizvodnju struje, a do Njujorka je prešla 3.000 nautičkih milja.

    Tagovi:
    govor, devojčica, UN, globalno zagrevanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga