01:23 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik

    Kada bi Rusija bila okružena samo Srbijom... aktivisti Besmrtnog puka u Beogradu (video)

    © Sputnik / Dejan Simić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11291
    Pratite nas

    Istoriju Drugog svetskog rata prekrajaju, a najstrašnije je što to čine u takvom ključu, da posle izvesnog vremena stanovnici Evrope, koje je Crvena armija oslobodila od pošasti fašizma, neće znati ko ih je oslobodio, upozorava Svetlana Konjev, koordinator pokreta Besmrtni puk u Švajcarskoj.

    „Upravo zato su pokušaji revizije istorije jedna od tema prve konferencije Besmrtnog puka, koja je upravo otvorena u Beogradu“, ističe Konjeva.

    Konjeva, koja je jedna od oko 100 učesnika konferencije pristiglih iz 55 zemalja, podseća da je samo u Poljskoj po zakonu o dekomunizaciji uklonjeno skoro 500 spomenika, koji nisu postavljeni u čast komunističkog režima, nego oslobodiocima Evrope od fašizma. 

    Sagovornica Sputnjika upozorava da i decu u evropskim školama uče da su pobedu u Drugom svetskom ratu izvojevali Englezi i Amerikanci, a da savremena generacija ne čita duge članke u štampi, nego samo naslove koji kažu da su Hitler i Staljin isto, pa će zaista i poverovati da su taj rat počeli zajedno Hitler i Staljin.

    Kao najsvežiji primer lošeg odnosa prema istorijskom sećanju Konjeva navodi nedavno obeležavanje 80 godina početka Drugog svetskog rata, na koje su pozvani svi, osim predstavnika Rusije i Srbije.

    U tom kontekstu bio je i jedan od tvitova koje je objavila, a imao je ogroman odjek među srpskom publikom.

    „Čudila sam se zašto, jer je tvit bio na ruskom, a napisala sam: ’Želela bih da duž granica Rusije bude samo velika Srbija i nijedna druga zemlja, jer ono kako Rusi vole Srbiju i kako Srbi vole Ruse — to zaista ide iz srca‘“, priča Konjeva.

    Iskustva iz Ukrajine

    Viktor Marčenko je iz Dnjepropetrovska u Ukrajini, a za Sputnjik govori o iskustvima Besmrtnog puka u toj zemlji, imajući u vidu loše odnose Moskve i Kijeva.

    U gradu se, kaže, organizuju tri Besmrtna puka, ali najviše ljudi izlazi na onaj koji organizuje udruženje kome on pripada.

    „Kada ide naš Besmrtni puk, ljudi aplaudiraju, dolazi ceo grad, ljudi izlaze sa portretima. Prvi put smo izašli sa portretima 2010. godine, na 70. godišnjicu početka Velikog otadžbinskog rata“, priseća se Marčenko.

    Na pitanje da li su imali probleme sa profašističkim pokretima koji su prisutni u Ukrajini, odgovara da taj problem postoji, ali da je uveren da su se čak i dedovi tih mladih neonacista borili u redovima Crvene armije.

    © Sputnik / Dejan Simić
    Na konferenciji učestvuje oko 100 koordinatora "Besmrtnog puka" iz 55 zemalja

    „Uzimajući u obzir propagandu koja je nametnuta, ako gledamo na skali hipnotisanja od 10 stepeni, osam stepeni otpada na televiziju. Propaganda preko televizijskih kanala svakako deluje na ljude i negativno se odražava“, navodi Marčenko, podsećajući da je ipak nedavno u Ukrajini promenjena vlast, posle pobede Vladimira Zelenskog na predsedničkim izborima.

    Očekuje i da će zajedničko sećanje na herojstvo predaka u Drugom svetskom ratu pomoći da današnji odnosi Rusije i Ukrajine budu bolji.

    „Mislim da je to već u bliskoj perspektivi. Ovi izbori su pokazali kuda treba da ide vektor kretanja“, kaže Marčenko.

    Potomak oslobodioca Beograda

    Za Tatjanu Afanasjevu iz Litvanije učešće na konferenciji ima poseban emotivan naboj, jer je njen otac Petar Afanasjev učestvovao u oslobađanju Beograda.

    „Prošao je front u prvim redovima kao izvidnica puka, od Kurska do Beča. Tata je oslobađao Beograd i Jugoslaviju. Pričao mi je da su ih braća Sloveni dočekivali kao rođene, da su ulice bile pune naroda, bacali im su cveće, gostili ih. Tata je govorio da su žene ovde najlepše, smeđih očiju“, priča Afanasjeva.

    Prepričava očeva sećanja na teške borbe za Beograd i na velika razaranja.

    „Vojnici su se ipak trudili da sačuvaju lokalno stanovništvo. Prema deci su se brižljivo odnosili, hranili ih, a deca su im trčala u susret i grlila ih. Žene su ih ljubile. Oslobođenje je bilo praznik“, kaže, dodajući sa suzama u očima da bi volela da prisustvuje proslavi 75. godišnjice oslobođenja Beograda.

    „To sećanje je postalo tradicija naše porodice koju čuvamo. Za mene je sreća što sam u zemlji gde je pre 75 godina moj otac ratovao na prvoj liniji fronta. Tata je preživeo dve kontuzije i tri ranjavanja, a iz njegove grupe od njih 15 preživelo je samo troje, i on ih se uvek sećao Devetog maja i plakao.

    „Za mene je zato to sveta tema“, kaže Tatjana Afanasjeva.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga