12:47 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Žak Širak

    Odbio poslušnost Americi, razumeo Rusiju, ali i podržao bombe na Srbiju

    © AP Photo / Michel Spingler
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6567
    Pratite nas

    Nekadašnji predsednik Francuske u dva mandata (1995–2007) Žak Širak preminuo je u 87. godini, okružen svojim voljenima. Srbija ga pamti kao zagovornika bombardovanja 1999. godine, ali i kao nekoga ko je stavio veto na bombardovanje mostova u Beogradu.

    Biće upamćen i kao državnik koji se protivio američkoj vojnoj intervenciji u Iraku, upozoravajući da bi svaka okupacija Iraka proizvela „noćnu moru“.

    Jedna od najznačajnijih reformi koje je sproveo je skraćivanje mandata predsednika sa sedam na pet godina, a tokom svog prvog predsedničkog mandata, 2001. godine, boravio je i u Beogradu.

    Širak je bio i dva puta premijer Francuske, kao i gradonačelnik Pariza od 1977. do 1995. godine. Njegov prethodnik na mestu predsednika Francuske bio je Fransoa Miteran, a nasledio ga je Nikola Sarkozi.

    Voljen u narodu

    Širak je 15. decembra 2011. godine osuđen na uslovnu kaznu od dve godine, i to zbog zloupotrebe državnih fondova i sukoba interesa u vreme dok je bio gradonačelnik Pariza, ali to nije uticalo ozbiljnije na njegov politički uspon, pa je postao prvi šef francuske države koji je osuđivan za korupciju. U njegovo vreme Francuska je prešla na evro.

    ​Rodio se u dobrostojećoj porodici u Parizu, ratovao je u Alžiru, pa je bio poslednji francuski predsednik koji je imao ratno iskustvo. Ušao je u francusku političku scenu ranih 60-ih godina prošlog veka. Karijeru je započeo kao savetnik premijera Žorža Pompidua. Kasnije je postao poslanik u ruralnom Korezu, a zatim ministar.

    Pre nego što je 1995. godine postao predsednik, osnovao je političku stranku i dva puta izgubio na predsedničkim izborima. Kada je postao predsednik 1995. godine, obećao je da će izlečiti „socijalnu nepravdu“ i da će smanjiti nezaposlenost. Ipak, umesto toga, njegove penzione reforme i paketi štednje podstakli su skoro dva miliona ljudi da izađu na ulice, parališući Francusku u najgorim štrajkovima još od maja 1968. godine.

    I pored toga, u Francuskoj je uživao veliku popularnost. Profesor političkih nauka iz Pariza Paskal Perino rekao je da postoji nekoliko razloga za to.

    „Uveo je ideju da je predsednik običan čovek, koji džogira ili vozi vespu. Zatim, prevazišao je podele na levicu i desnicu, i treće — predvodio je Francusku dosta dugo“, objasnio je profesor svojevremeno. U jednoj anketi je Širak izglasan kao političar sa kojim bi Francuzi najviše želeli da izađu na večeru.

    Obeležio epohu

    Za svoje protivnike Širak je bio energetičan, visok, ali ne baš elokventan. Smatrali su da je politički kameleon, koji je svoju politiku prilagođavao tekućim željama i potrebama glasača.

    Međutim, svi se slažu da je bio konzervativac, sumnjičav kada je reč o moćnim levičarskim radničkim sindikatima i prijateljski nastrojen prema privatnim korporacijama, što ga, uostalom, ne razlikuje od mnogih drugih predsednika.

    Stručnjak sa Ruskog instituta za strateška istraživanja Nadežda Uzunova je povodom smrti Širaka izjavila da će u jednom trenutku njemu biti posvećeni traktati.

    „On se može svrstati u grupu glavnih francuskih političara koji odlaze. Miteran i on su bili protivnici, dva ozbiljna političara, pa zbog toga sa Širakom odlazi cela epoha franscuske politike. Pre svega, nama će biti interesantna njegova spoljna politika — njegova politika na Bliskom istoku, gde je Francuska sa njim na čelu uspela najviše da se učvrsti. I Makron i njegovi prethodnici pravili su određene korake u tom smeru, mogli su da manevrišu, a sve zahvaljujući zaslugama i upornosti Širaka. On je poznavao Bliski istok, poznavao je kulturu. Nije se 2003. godine plašio da istupi protiv Amerikanaca i bombardovanja Iraka. Tada su ga protivnici mnogo kritikovali, ali upravo zahvaljujući tome Francuska ima bar nekakav položaj na Bliskom istoku“, uverena je Uzunova.

    Voleo Rusiju

    Francuski novinar Dmitrij de Koško za Širaka je rekao da je popularna osoba, kao i da je u poslednje vreme on bio najpopularniji predsednik Francuske i najpopularniji francuski političar.

    „On nije bio osoba kakvu su predstavljali na televiziji. Sreo sam se sa njim prvi put kao mlad novinar, a on je u to vreme drugi put postao premijer. Bili smo na večeri i on mi je tada ispričao kako je prevodio ’Evgenija Onjegina‘. Govorio je ruski jezik, bio je veoma kulturan i obrazovan čovek, interesovala ga je i japanska umetnost, ali i ’primitivni‘ narodi‘. Njegov muzej u Parizu veoma je zanimljiv i sa etnološke i etnografske tačke gledišta“ rekao je De Koško.

    Dodao je da je Širak bio veoma jednostavna osoba, i da je zbog toga i bio popularan. Kao ministar poljoprivrede na izložbama je mazio krave i razgovarao je sa prostim ljudima iz provincije poput pravog seljaka.

    ​„Čak su mu se i smejali. Ali se i to dopadalo narodu. Imao je političke protivnike, ali postoji mišljenje da je on bio poslednji predsednik koji je bio na nivou pravog predsednika. Odbio je da napadne Irak pod američkim diktatom. Priznao je da je u mladosti čak imao i levičarske ideje, što je uspeo da iskoristi. Ono što me je iznenadilo kada sam ga sreo prvi put — mislio sam da je oštar i ne baš prijatan, jer je tako izgledao na televiziji, ali kada smo se upoznali — on je bio veoma srdačan, jednostavan, razuman i čovek koji je umeo da sluša. On je stvarno voleo i razumeo Rusiju“, priča o Širaku francuski novinar.

    Žak Rene Širak je rođen 29. novembra 1932. godine u Parizu.

    Tagovi:
    mostovi, bombardovanje Srbije, predsednik Francuske, smrt, Žak Širak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga