01:18 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik

    Najsnažnije poruke za svet poslate sa Ist rivera

    EDUARDO MUNOZ
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1503
    Pratite nas

    Ujedinjene nacije jesu izgubile na značaju i možda moć te institucije ne može da raste, ali to je, ipak, jedini mehanizam koji bi mogao da spreči izbijanje trećeg svetskog rata.

    Godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje se završava, obeležio je dolazak švedske tinejdžerke Grete Tunberg i njena poruka svetskim liderima o klimatskim promenama. Tako je problem globalnog zagrevanja, možda i prvi put, pretekao goruće političke teme, poput krize na relaciji SAD-Iran, ili tenzije između dve nuklearne sile — Pakistana i Indije.

    Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“, u kojoj smo analizirali sednicu u Njujorku, saglasni su da su Ujedinjene nacije mesto važnih sastanaka, u kojem se ne donose odluke, ali se šalju značajne poruke.

    Čemu da se nadamo?

    Dušan Gujaničić, iz Instituta za političke studije, smatra da je sednica bila dobra prilika da se izmeri prolazno vreme i da vidimo čemu da se nadamo.

    „Generalna skupština nije ni namenjena operativnom delanju, već da sve države mogu da izlože svoje stavove“, rekao je Gujaničić, dodajući da su Ujedinjenim nacijama neophodne reforme, ali da će one dugo trajati, s obzirom da nijedna od stalnih članica SB UN nije spremna da se odrekne moći koju ima.

    Odavno je prošao trenutak kada su UN izgubile na značaju. Dušan Ilić, iz Instituta za evropske studije, objašnjava da je to bilo još 1989. godine, kada je pao Berlinski zida.

    „UN su imale ulogu sprečavanja nukleranog rata između istočnog i zapadnog bloka. Kako je bipolaran poredak propao devedesetih, a i mi smo to osetili, teško je očekivati da se unipolarne sile poput Velike Britanije i SAD vrate na ono od pre 1989. godine, tako da će se truditi da minimiziraju ulogu UN“, kazao je Ilić.

    Klimatske promene, sednica u UN
    © REUTERS / LUCAS JACKSON
    Klimatske promene, sednica u UN

    S druge strane, dodaje on, sile koje su u zamahu — Rusija i Kina žele da stave do znanje da okvir koji je postojao u vreme Hladnog rata može i danas da posluži za prevazilaženje različitih kriza, ali pošto ga Zapad obesmišljava, Moskva i Peking ne žele u tome da učestvuju.

    Bez predsednika Rusije i Kine

    Na konstataciju da ovogodišnjem zasedanju ne prisustvuju lideri Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da zapadni centri moći pokušavaju da minimiziraju ulogu UN.

    „UN su format koji treba da spreči ono što nam se desilo dva puta u prošlom veku. Ne donose odluke, ali su mehanizam koji bi trebalo da bude osnov međunarodnog poretka i garant onih vrednosti zbog kojih smo danas izloženi rizicima i pretnjama od ratova i sukoba. Zbog pokušaja minimiziranja i rekao bih ignorisanja svetskog poretka, pre svega od SAD i zapadnih centara moći, uloga UN je smanjena, pa je i odsustvo lidera Rusije i Kine politički prirodno i racionalno. Neću nikog da uvredim ako kažem, imali su pametnija posla“, rekao je Milivojević.

    On je dodao da su zvanični Moskva i Peking jasno stavili do znanja da je svet duboko zagazio u multpolarizam i da se svetska pitanja i sve ono što je od značaja za mir i bezbednost ne mogu rešavati bez dvojice lidera.

    Si Điping i Vladimir Putin
    © Sputnik / Mihail Klimentьev
    Si Điping i Vladimir Putin

    „Teme su takve da oni o njima imaju jasan stav i nije bilo razloga da se pojave i stavljaju do znanja da se bez njih ne može, jer se ništa neće rešiti. Ove dve sile se upravo bore za vraćanje onog međunarodnog poretka koji treba da bude zasnovan na međunarodnom pravu na davno usvojenim principima“, rekao je Milivojević.

    Važnost Trampovog govora

    On ukazuje i na govor predsednika Amerike Donalda Trampa, u kojem on vrlo jasno kaže da dolazi vreme patriota, a ne globalista.

    „Odao je priznanje suverenim državama i narodima, uz opasku da su pravi lideri oni koji zastupaju interese svojih država i naroda. Zbog toga će sigurno izgubiti poene u unutrašnjoj politici, ali rekao je veliku istinu“, smatra Milivojević i dodaje da, ako bi Tramp pobedio na narednim izborima, onda bi to značilo i realnost u globalnim odnosima.

    Donald Tramp
    © AP Photo / Mary Altaffer
    Donald Tramp

    Naši sagovornici su saglasni da je veoma vervatno da neće biti sukoba na relaciji Vašington-Iran.

    „Da li bi neko u 21. veku, vremenu savremenih tehnoloških dostignuća, išao u rat, ako nema garancije da će ga dobiti, što ne znači da neće biti povremenih lokalnih avanturizama“, ocenio je Gujaničić.

    Naši gosti su se osvrnuli i na još jedno svetsko žarište, a to su tenzije na relaciji Pakistan-Indija. To su nuklearne sile kod kojih raste nacionalna komponenta.

    „Razvoj događaja zavisi od svesti tamošnjih političkih elita i mogućnosti da izbegnu provokacije sa strane. Svakako, to bi bio mnogo teži sukob od onih koje pamtimo. I ne bi se završio benigno. Sukobi su mogući tamo gde su izraženi socio-ekonomski uslovi — u Južnoj i Centralnoj Americi ili Africi. Ne verujem u sukob u Evropi, on je dovoljno isprovociran gomilanjem oružja i konfrontacijom NATO i Rusije“, rekao je Milivojkević.

    Tagovi:
    poruke, Ujedinjene nacije, Njujork
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga