13:04 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Švedska, zastava

    Švedski plan: Poslednji trzaj liberalnih fundamentalista — ubiti prošlost!

    © AFP 2019 / ANDERS WIKLUND
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    15109
    Pratite nas

    Svedoci smo revidiranja istorije na Balkanu, ali smo videli i kako Poljska obeležava početak Drugog svetskog rata bez prisustva predstavnika Rusije i Srbije. Da li je, ipak, Švedska napravila najveći iskorak namerom da izbaci iz škola svu istoriju stariju od 18. veka?

    Plan Švedske je, naime, da se učenici koncentrišu na Holokaust, Hitlera, Drugi svetski rat i postmoderni period s kraja 20. veka.

    Odbor za obrazovanje te zemlje predlaže da se predmet istorija radikalno promeni, da se izbaci istorija starog Rima, drevne Grčke i velikog švedskog carstva, a da se više vremena u obrazovanju izdvoji za pitanja polova, klimatskih promena i migracija.

    Zaboraviti prošlost

    Dekan Fakulteta bezbednosti profesor dr Vladimir Cvetković naglašava da je to na neki način poslednji trzaj onoga što bismo mogli da nazovemo fundamentalistički liberalizam.

    „To je onaj liberalizam koji se razvijao poslednje tri decenije, u kome između svih onih drugih stvari koje se odnose na tržište, političke odnose i slično, uvek provejava jedna te ista misao — ’zaboravimo prošlost, okrenimo se budućnosti‘ i dalje sva demagogija koja iz toga sledi.

    Zapravo je reč o tome da se po prvi put, koliko je meni poznato, na jedan ogoljen način želi nametnuti određeni ideološki pristup. Iako ima prefiks kao liberalna, ta ideologija na jedan čudan način nalikuje na ortodoksni komunizam koji je nama dobro poznat, a koji je takođe išao sa tezom ’zaboravimo prošlost, prošlost zapravo počinje sa nama‘“, objasnio je Cvetković.

    Prema njegovom mišljenju, ko god je tako razmišljao, zaista je otišao u prošlost i postao samo jedan istorijski fragment, a ne nešto što je zaista plodotvorno, zrelo i na svaki način delotvorno u nekom dobrom političkom smislu.

    „Zaboraviti prošlost ili potpuno potisnuti prošlost, smatrati da ljudsko vreme počinje sa nama ili takoreći od juče sa našom neposrednom prošlošću, nešto je gotovo suludo, ali mi smo već odavno ušli u jedno postmoderno, čudno vreme koje ne možemo da definišemo“, kaže naš sagovornik.

    I Stokholm je ustao protiv globalnog zagreavanja
    © AP Photo / Stina Stjernkvist
    I Stokholm je ustao protiv globalnog zagreavanja

    Svi problemi koji nastaju u međunarodnim i ekonomskim odnosima između zemalja, pogotovo vezani za političke i socijalne odnose, potiču od toga što smo ušli u jedno međuvreme, ocenjuje Cvetković. On smatra da je strukturalna kriza ono što odlikuje moderno doba i da zbog toga nikada niste načisto šta će sutra biti.

    „To je status razumevanja stvarnosti koji traje već duže vreme, najmanje dva veka, ali niko nikada još nije uspeo to tako da ogoli ili da ovako fundamentalistički predstavi kao tvorci budućeg programa istorije u Švedskoj“, kaže Cvetković.

    Pokolenja za nova iskušenja

    Na pitanje kako ovakav program može da utiče na buduća pokolenja, dekan Fakulteta bezbednosti kaže da ukoliko program stvarno bude sproveden, Šveđanima može da donese samo zaborav vlastitog identiteta i utapanje u takoreći „ništa“.

    „Ipak, ne verujem da će bilo ko zaista ozbiljan podržati taj program i nadam se da će ovo ostati samo na nivou ideje, a da nije nagoveštaj stvarne revolucionarne reforme švedskog obrazovnog sistema“, dodaje naš sagovornik.

    Na delu je, prema Cvetkovićevom mišljenju, autodestrukcija koja verovatno samim ljudima koji je sprovode, ne izgleda tako i oni smatraju da su veoma moderni i da pripremaju pokolenja za nova iskušenja.

    „Za buduće generacije sva zanimanja koja danas poznajemo biće drugačija, ali da će ljudsko samopoimanje biti drugačije, da će se izmeniti ljudska priroda, da će čovek zaboraviti prošlost i gledati u budućnosti, da će živeti, ne daj bože, u večnoj savremenosti, a onda postajemo životinje. One su te koje ne znaju za prošlost i budućnost žive samo sada i odmah. Ukoliko zaista postoje ljudi koji projektuju takve stvari, to su monstrumi, ali ja ne verujem u tu vrstu mogućnosti i te ’ultramega‘ teorije zavere mi nisu realne, ali je ovo dobar primer da postoje takvi pokušaji i tendencije“, zaključio je Vladimir Cvetković.

    Tagovi:
    izbacivanje, istorija, Švedska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga