04:47 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik

    Amerika ruši još jedan sporazum iz Hladnog rata

    © AP Photo / Ivan Sekretarev
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1252
    Pratite nas

    Izlazak Amerike iz vojnog dela Sporazuma o slobodnom nebu ne bi ništa promenio, s obzirom da države imaju drugih načina da nadgledaju tuđe vojne potencijale. Međutim, izlazak iz sporazuma dodatno će narušiti već odavno poljuljano poverenje između Moskve i Vašingtona.

    Eventualni izlazak SAD iz vojnog dela Sporazuma o otvorenom nebu doveo bi do podele u transatlantskom savezu i potkopao bi poverenje prema Vašingtonu kao pouzdanom partneru u oblasti bezbednosti, mišljenje je kongresmena Eliota Engela, predsedavajućeg Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa.

    U pismu upućenom savetniku za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa Robertu Obrajenu, Engel naglašava zabrinutost saopštenjima da, kako kaže, predsednička administracija razmatra mogućnost izlaska iz Sporazuma o otvorenom nebu.

    „Pozivamo vas da ne preduzimate tako nerazuman korak“, navodi se u pismu.

    Od kada je stupio na snagu 2002, ovaj dokument je, prema Engelovim rečima, osiguravao važnu vojnu transparentnost državama-potpisnicama. Izlazak SAD iz Sporazuma će ići naruku samo Rusiji, napraviće štetu američkim saveznicima, partnerima i interesima u oblasti bezbednosti, smatra ovaj demokratski kongresmen iz Njujorka, poznat po oštrom opozicionom stavu prema Trampu, a takođe i kao višedecenijski albanski lobista.

    „Dogovor omogućava Sjedinjenim Državama i saveznicima da prate dislokaciju ruske vojske. Posmatračkim letovima se skupljaju informacije o ruskim akcijama u Ukrajini“, poentirao je on.

    Vojni deo Sporazuma o otvorenom nebu sačinjen je kako bi države, nakon Hladnog rata, omogućile nadgledanje svojih vojnih postrojenja iz vazduha, komentariše urednik vazduhoplovnog portala „Tango siks“, Petar Vojinović.

    „Njegov koncept je da se vojni transportni avioni opreme senzorima i kamerama i da slobodno mogu da nadgledaju vojna postrojenja i registruju promene na njima, zato što su niželeteće platforme kao što su avioni ponekad efikasnije od satelita. Uz to su jednostavnije i jeftinije“, objašnjava on.

    Države unapred najavljuju kada će krenuti u misiju nadgledanja, a postoji i princip reciprociteta između zemalja, dodaje on.

    „Ono što se dešava u Americi je interesantno, posebno zbog optimizacije vojnog budžeta, koja je Trampu potrebna da finansira neke druge projekte. Da li je razlog ušteda u tom delu? Pominje se revitalizacija postojećih platformi koje Amerika ima i da je to problem, naravno da to nije problem“, kaže Vojinović.

    Iako je, kako kaže, Sporazum o otvorenom nebu jedan od najpozitivnijih sporazuma koje je iznedrio kraj Hladnog rata, njegovo otkazivanje neće naneti nikakvu štetu ni Americi, niti Rusiji, jer svaka država ima ili satelite, kojima vrši nadgledanje tuđe teritorije i vojnih potencijala drugih država, ili ima obaveštajne procedure da radi te stvari.

    Sporazum je, pre svega, imao psihološku dimenziju, jer se njime gradilo poverenje između država. Međutim, pošto je poverenje između Amerike i Rusije već narušeno tokom poslednjih godina, na sporazum se može gledati kao na relikt prošlosti.

    „On nije potreban da vi zaista znate šta se tačno dešava. Rusija može preko svojih satelita da vidi šta se dešava sa Amerikom zbog svoje tehnološke nadmoći u tom delu, može mnogo više i bolje da skenira Rusiju, tako da njima, na operativno-obaveštajnom nivou, to nije presudno, ali je jako bitno u kontekstu vojne diplomatije i psihološkog ugla poverenja“, zaključuje Vojinović.

    Vašington je još prošle godine već zamrznuo pojedine odredbe Sporazuma o otvorenom nebu, a i pre toga je nekoliko puta odbio da sertifikuje ruske avione koji bi nadgledali američka vojna postrojenja. Kao protivmeru, Rusija je smanjila broj aerodroma koje avioni SAD mogu da koriste kada nadgledaju rusku teritoriju.

    Tagovi:
    Rusija, Amerika, otkazivanje, šteta, izlazak, sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga