19:01 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Sukobi na granici Sirije i Turske

    Pogled iz Rusije na novi rat u Siriji: Da li je Turska prešla „osetljivu tačku“

    © AP Photo / Emrah Gurel
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1872
    Pratite nas

    Turska je na severu Sirije započela vojnu operaciju „Izvor mira“, koja je, prema rečima predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana, usmerena isključivo protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana, koju Turska smatra terorističkom, kao i protiv organizacije DAEŠ.

    Prema Erdoganovim rečima, cilj je uništenje terorističkog koridora koji se uspostavlja na južnim granicama Turske, i to zarad mira u regionu.

    Erdogan je istakao da Turska ima pravo da sprovodi takva dejstva na osnovu Adanskog sporazuma iz 1998, prema kome turske snage „imaju pravo da procesiraju teroriste“ ako Sirija ne preduzme potrebne mere.

    Putinovo upozorenje

    Turska je operaciju započela nakon što je zaštitu Kurda odbio njihov bivši saveznik — SAD. Uoči turske invazije, Kurdi su već jasno stavili do znanja da traže novog saveznika i da računaju na Rusiju, ali eksperti upozoravaju Moskvu da se ne meša u tursko-kurdski sukob.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je još pred početak vojne operacije na severu Sirije poručio turskom kolegi da „dobro promisli, kako se ne bi nanela šteta naporima u rešavanju sirijske krize“.

    Stav Rusije je nedvosmislen i zasnovan na potrebi da se svi problemi tog dela Sirije rešavaju dijalogom između centralne vlade u Damasku i predstavnika kurdskih zajednica, koje tradicionalno žive na toj teritoriji.

    Rusija je iskazala spremnost da pomogne u uspostavljanju konkretnog dijaloga između Kurda i Damaska, jer smatra da je to jedini put koji će dovesti do stabilizacije situacije, a Moskva se nada da će dijalog podržati svi glavni spoljni igrači.

    „Situacija se razvija prema nepredvidivom scenariju. Turci su krenuli na ’va bank‘. Pokušali su da se dogovore sa Amerikancima — nisu uspeli, Kurdi su pokušali da se dogovore sa Damaskom, sa Moskvom, igrajući na tu kartu, a u stvari, ovo je propast astanskog formata pregovora o Siriji“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Stanislav Tarasov.

    Pretnja za granice Turske

    On ocenjuje da je za Turke problem što se ovde radi o očuvanju teritorijalnog integriteta države.

    Za Turke je problem što se ovde radi o očuvanju teritorijalnog integriteta države
    © AP Photo / Lefteris Pitarakis
    Za Turke je problem što se ovde radi o očuvanju teritorijalnog integriteta države

    „To je zato što pojava kurdske enklave ili, kako ju je Lavrov nazvao, pseudodržave Istočnog Eufrata predstavlja pretnju teritorijalnom integritetu Turske. Turska je prinuđena da u očaju preuzme te napore. Mi sve to razumemo zato što su to osetljive tačke. Moskva, naravno, poziva na poštovanje svih principa i dogovora. Erdogan je na svom nalogu na Tviteru napisao da Turska sprovodi operaciju kako bi se zaštitila teritorijalna celovitost Sirije. Međutim, ovde se već ne radi o teritorijalnom integritetu Sirije, već o teritorijalnom integritetu Turske“, ocenjuje Tarasov.

    Odgovarajući na pitanje kakva je pozicija Moskve, Tarasov kaže da će Rusija diplomatijom i dijalogom pokušati da spreči razvoj neželjenog scenarija.

    „Mi sa Turskom imamo strateško partnerstvo — upozoravamo Turke, razgovaramo, ali razumemo njihove osetljive tačke. Govorimo i o onom planu kojim će Moskva pokušati da spreči neželjeni scenario. S druge strane, Turska odlučuje o svojim strateškim operacijama, ali istovremeno izražava svoju posvećenost očuvanju teritorijalnog integriteta Sirije“, kaže Tarasov.

    Traže pomoć od Moskve

    Naš sagovornik podseća da su sirijski Kurdi zatražili pomoć od Moskve u pregovorima s Damaskom. Nameće se, međutim, pitanje: da li je Rusija spremna da tome doprinese?

    „Istorija sirijskih Kurda, koji su se više puta obraćali Moskvi i više puta pregovarali s Damaskom, duga je priča — oni su uvek koristili te instrumente da izvrše pritisak na Amerikance i ucenjivali su ih na taj način da mogu preći na stranu Damaska, Rusije i Irana. Činjenica je da ipak postoje dva procesa: proces Astana u kome učestvuju Rusija—Teheran—Ankara i proces Turska—SAD. Čini mi se da je Turska napravila grešku što nije uspela da kombinuje ova dva scenarija. S druge strane, sirijski Kurdi su zatražili pomoć Moskve, što je dobro poznata činjenica, ali ne bih mogao da kažem da je Rusija spremna da zaštiti sirijske Kurde, već poziva na politički i diplomatski dijalog“.

    Tarasov podseća da je sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo akcije Ankare.

    „Kurdi su, s druge strane, rekli da su spremni da se ujedine s Damaskom u borbi protiv tzv. turske agresije. Ako se to dogodi, to će biti kolaps astanske trojke. Moramo da držimo ovu situaciju pod kontrolom. Preuranjeno je davati kritičke izjave ili izvlačiti zaključke“, rekao je Tarasov.

    Komentarišući početak turske vojne operacije u Siriji, šef međunarodnog komiteta Saveta Federacije Konstantin Kosačov je ocenio da bi ta operacija mogla negativno da utiče na situaciju u regionu. On je rekao da je ova operacija izvan okvira plana o stvaranju bezbednosne zone na severoistoku Sirije, koji je usaglašen sa SAD, uprkos tome što je Vašington saopštio da neće podržavati moguću tursku operaciju na severu Sirije niti u njoj učestvovati. Prema njegovom mišljenju, postupci turske strane neće imati pozitivan uticaj na situaciju u regionu i Siriji, tim pre što operacija nije koordinirana sa sirijskim vlastima, a ona je suverena država i članica UN.

    Kosačov smatra da je, pre svega, potreban dijalog između Damaska i kurdskih zajednica na granici sa Turskom, a Rusija je, prema njegovim rečima, spremna da podstakne dijalog kako bi se izbegla eskalacija sukoba u toj oblasti.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga