20:03 29 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1054
    Pratite nas

    Turska je do sirijske operacije pod poetičnim nazivom „Izvor mira“ imala bezbroj upada u Irak još u vreme Sadama Huseina, jer je veliki broj stanovništva na istoku Turske kurdskog porekla i tamo se već 30-40 godina vodi građanski rat niskog intenziteta, rekao je bivši diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić.

    Posle tih događaja u Iraku i američke intervencije, Irak se kao zemlja praktično raspao, s tim što je taj deo gde su naseljeni Kurdi, uspeo da očuva najveći deo građanskog mira, a deo oko Mosula je sada najprosperitetniji, podseća naš sagovornik. „Amerikanci su posle intervencije govorili o mogućnosti da taj deo dobije visoki deo autonomije, pa čak i državu na račun iračke teritorije. Međutim, pod pritiskom Turaka, za koje bi to bio geostrateški udarac i verovatno bi pojačao aspiracije lokalnog kurdskog stanovništva u Turskoj da i oni izbore neku vrstu autonomije, to su shvatili kao pretnju svojoj unutrašnjoj i spoljnoj bezbednosti“, dodao je bivši diplomata.

    Kurdi drže bogat deo

    Paić naglašava da su u ratu protiv DAEŠ-a kurdski borci podneli veliki deo tereta, ali da su na severu Sirije stvorili zonu koja ide uz reku Eufrat, što je praktično i najbogatiji deo zemlje. „Ipak, treba naglasiti da su im Amerikanci dali veliku vojnu pomoć, ali i da imaju najmanje 50 savetnika u tom regionu. Oni zapravo žele da taj deo ostane pod njihovom kontrolom, jer bi na taj način imali mogućnost da utiču na razrešavanje sirijske krize i da izvrše dodatni uticaj na predsednika Bašara el Asada“, pojašnjava predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.

    Sa druge strane, dodaje da Turcima nikako nije odgovaralo da vide kako Kurdi tamo grade svoje državne strukture, pa su zbog toga pretili da će izvršiti upad na deo sirijske teritorije, što su na kraju i uradili. „Našao sam izveštaje na američkim mrežama koji navode da su američki specijalci zgranuti brutalnošću turskih trupa i njihovom nesrazmernom upotrebom sile protiv lokalnog stanovništva. Prema turskim informacijama, bilo je negde preko 100 žrtava“, rekao je Paić.

    Kontrola Turske

    On dodaje da su se Amerikanci povukli iz jednog prostog razloga — Sjedinjenim Državama je stalo da drže pod kontrolom nezavisnu tursku politiku, koja je u poslednje vreme počela da pokazuje znake nelojalnosti prema Briselu.

    „Amerikanci tamo imaju jednu od najvećih vazduhoplovnih baza u regionu — Indžirlik, koju su u vreme Hladnog rata koristili za špijunske letove i kao osmatračnicu na taj deo Sovjetskog Saveza, Kavkaza, Crnog i Kaspijskog mora, koje je od izuzetne strateške važnosti: prvo, kao plovni put za Rusiju, a sa druge strane, tamo su veliki izvori nafte. Iz tih razloga SAD ne žele da dovedu u pitanje dugoročne odnose sa Ankarom, posebno što je Erdogan ostao imun na američke pretnje sankcijama u vezi sa isporukama ruskog protivavionskog sistema S-400, čak i po cenu da ne dobiju najnovije američke avione F-5“, objašnjava bivši diplomata.

    Spremaju li se sankcije Ankari?

    Amerikanci su, prema mišljenju Paića, videli da sa Turcima očigledno ne mogu da igraju igru pretnji, mada je Tramp rekao da ukoliko se nešto dogodi američkim vojnicima, oni su spremni da preduzmu akciju koja će ozbiljno protresti Tursku privredu, ali to u ovom momentu ostaje na nekim labavim pretnjama.

    Na pitanje da li će SAD uvesti sankcije Ankari, naš sagovornik kaže da je Predstavnički dom pod kontrolom demokrata i oni u svakoj situaciji pokušavaju da otežaju poziciju Trampa, pogotovo sada kada se bliže predsednički izbori. Ono što treba da brine, jeste upozorenje turskog predsednika da može da otvori granice.

    Šta sa izbeglicama?

    „Pitanje bliskoistočnih izbeglica je jedna od najozbiljnijih tema u većini zemalja EU i nekako se Evropa izborila sa tim prvim talasom izbeglica. Ipak, smatram da će Merkelova, koja je imala najblagonakloniji stav prema tome, morati da plati najveću cenu. Na izborima koji su bili u Italiji, Nemačkoj i Austriji, takođe je došlo do ozbiljnog jačanja partija koje su antimigrantske. Zemlje takozvane Višegradske grupe su odbile da učestvuju u zajedničkoj strategiji EU za distribuciju izbeglica“, navodi Paić.

    On dodaje da bi za Evropu i EU u momentu kada je ona rastrzana mnogim unutrašnjim protivrečnostima i sukobima, jedan novi talas izbeglica sa Bliskog istoka sigurno imao ozbiljne posledice na ukupnu situaciju u tim zemljama.

    „Trenutno je Nemačka kao najveća privreda Evropske unije u početnoj vrsti recesije, a u celoj EU je inače došlo do usporavanja ekonomije. Ipak, oni i dalje imaju veliki nerešeni problem, a to je pitanje ’bregzita‘. Još uvek je nepoznanica kakve će on posledice ostaviti za Evropsku uniju kao ekonomsku, ali političku organizaciju“, naglasio je Milisav Paić.

    Tagovi:
    Turska, Kurdi, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga