04:49 10 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Strani investitori ulažu u najjednostavnije poslove za koje škola nije potrebna

    Zašto su u Srbiji motači kabla traženiji od fakultetlija

    © Sputnik / Vitaliй Timkiv
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    82854
    Pratite nas

    To što su na domaćem tržištu rada najmanje traženi visokoobrazovani ljudi posledica je činjenice da se ukupan privredni razvoj većim delom odvija zahvaljujući stranim investicijama u poslove za koje ne treba nikakva kvalifikacija.

    Posle najnovijih podataka portala „Infostud“ o kretanjima na tržištu rada u Srbiji, gotovo nezaobilazno je pitanje — za koga školujemo visokoobrazovane ljude. Poslodavci su za svega 11 odsto poslova tražili ljude sa završenim fakultetom ili masterom. Prema podacima za osam meseci ove godine, na tržištu rada je, za više od polovine poslova za koje je bio raspisan oglas, bila dovoljna srednja stručna sprema.

    Odgovarajući na pitanje šta je neophodno da se desi u privredi, pa da za visokoobrazovane bude više posla, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da nam treba model gde ćemo imati domaću industrijalizaciju zasnovanu na domaćoj pameti, ali da smo daleko od toga.

    Strane investicije za motanje kablova

    „Mi danas, nažalost, imamo situaciju da se ukupan privredni razvoj većim delom odvija zahvaljujući interesovanju i investicijama stranog kapitala. S jedne strane, to nije loše, jer se hvalimo da smo šampioni u privlačenju stranih investicija, ali je problem što te investicije uglavnom idu u delatnosti u kojima se, figurativno rečeno, motaju kablovi, za šta apsolutno ne treba nikakva kvalifikacija“, objašnjava Savić za Sputnjik.

    Na tržištu rada među najtraženijim su građevinski radnici
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Na tržištu rada među najtraženijim su građevinski radnici

    Ljudi u pogonima koje su otvorili strani investitori rade najjednostavnije poslove za koje, kako smatra, nije neophodna ni srednja škola. Zadatak koji je pred Srbijom je, kaže on, lako definisati, ali ga je u ovakvim uslovima, praktično, teško ostvariti.

    Profesor Ekonomskog fakulteta napominje da nije samo problem što preduzeća iz industrije ne trebaju više fakultetski obrazovanih ljudi, nego ni oni iz sektora usluga, kakvo je bankarstvo.

    „Danas je na sceni mobilno bankarstvo, u kome nove tehnologije vode ključnu reč, pa su poslednjih godina banke otpustile više od 6.000 zaposlenih ljudi i dobar deo njih je visokoobrazovni kadar“, ukazao je Savić.

    Viša sprema za državnu upravu

    Nekada su, kaže on, bili neophodni visokoobrazovani ljudi za pravljene biznis plana ili programa investicija, a sada se sve svelo na računar, gde su važne samo dve informacije — da li neko ima hipoteku i da li ima pozitivan izveštaj kreditnog odbora.

    Na pitanje na šta ukazuje podatak „Infostuda“ da je za 35 odsto poslova bila potrebna viša stručna sprema ili bačelor diploma i gde su njihove mogućnosti za zapošljavanje, uz ogradu da nema egzaktne podatke, Savić ipak kaže da veruje da se najveći broj tih ljudi zapošljava u javnom sektoru. Tamo još postoje neki pravilnici koji za određene poslove zahtevaju određene kvalifikacije. On napominje da u državnoj upravi ima više od 500.000 zaposlenih i da je zbog toga srazmerno veći broj ljudi u tim sektorima.

    Ističući da to nije loše, jer bi trebalo da podrazumeva kvalitetnu uslugu, sagovornik Sputnjika kaže da bi bio mnogo srećniji kada bi mnogo veći broj tih ljudi radio tamo gde se stvara vrednost, u proizvodnji i privredi.

    Krivi i roditelji

    Na pitanje za koga onda školujemo visokoobrazovane ljude, Savić kaže da bi verovatno većina rekla — za inostranstvo, ali i dodaje da u inostranstvo idu ne samo oni, nego i manje kvalifikovani i visokokvalifikovani.

    Fakultetska diploma kao putokaz za inostranstvo
    © pixabay/animatedheaven
    Fakultetska diploma kao putokaz za inostranstvo

    Naš sagovornik ukazuje i na to da je, posebno otvaranjem privatnih fakulteta, studiranje u Srbiji postalo, po malo, i moda.

    „Mi roditelji negde mislimo da, ako neko završi fakultet, pa kako god i gde god ga završi, da će mu u raspodeli posla pripasti onaj bolji. To, na žalost, tržišna privreda, a posebno ona srpskog tipa, demantuje“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Ništa novo ni u narednoj deceniji

    „Završetak, pa i državnog, vrlo kvalitetnog fakulteta, ne garantuje da će se neko u životu ikada baviti tim poslom“, kaže on.

    „Da bi se to desilo, Srbija mora preći u višu, narednu fazu privrednog razvoja, u kojoj će visoke tehnologije, obrazovani ljudi, složeniji proizvodi višeg stepena obrade, dobiti mnogo više mesta, a onda će, po definiciji, na takvim poslovima trebati mnogo veći broj obrazovanih ljudi. Dok se to ne desi, na žalost, mi jednim delom školujemo ljude za inostranstvo, a drugim delom školujemo obrazovane čuvare, akvizitere, koji će raditi na najmanje složenim i najjednostavnijim poslovima za 250 do 350 evra“, nema dilemu Savić.

    Na pitanje koliko smo vremenski daleko od tog perioda srpske privrede u višoj fazi, on kaže da je to teško reći.

    „Ozbiljan proces industrijalizacije ili drugačijeg privrednog razvoja podrazumeva najmanje jednu deceniju da bi se mogli dobiti dobri rezultati. Ako analiziramo koliko se od 2001. godine koncepcija o privrednom razvoju i partija smenilo na vlasti, to ne dozvoljava da iko razmišlja dugoročnije — svi idu na kratkoročna rešenja koja daju brze rezultate. Posledica toga i jeste priliv stranog kapitala i otvaranje jednostavnih i jeftinih, pa i nekvalifikovanih delatnosti u Srbiji“, izričit je profesor Ekonomskog fakulteta.

    On smatra da Srbija u generalnoj podeli u svetu nije zemlja kojoj je namenjeno mesto da razvija visoke tehnologije. Nekako se podrazumeva da su, ne samo Srbija, nego sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Rumuniju, Bugarsku i Albaniju, označene kao one čija će glavna komparativna prednost biti jeftina radna snaga.

    „Neće u Srbiju, nažalost, doći u masovnijem broju fabrike koje imaju visoke tehnologije, gde se daje šansa tom obrazovanom svetu“, pesimista je Savić.

    Tagovi:
    strane investicije, inostranstvo, fakultet, konkurs, posao
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga