07:32 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik

    Srbija ne sme da gaji iluzije prema Americi: Sledi žestok pritisak (video)

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31286
    Pratite nas

    Izborna kombinatorika na Kosovu, poseta američkog izaslanika Prištini i Beogradu i stvaranje „mini šengena“ glavne su teme razgovora sa Milisavom Paićem, ambasadorom u penziji i predsednikom Srpskog spoljnopolitičkog kruga.

    „Iako su pregovori između Aljbina Kurtija i Ise Mustafe u toku, i iako je logična koalicija između Demokratskog saveza Kosova i Samoopredeljenja, nisam siguran da će to da bude konačno rešenje“, ocenjuje naš bivši diplomata postizborne igre oko formiranja vlade u Prištini. 

    On u emisiji Radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ kaže da taj stav deli zbog toga što Amerika i dalje najviše igra na Hašima Tačija i drži ga uz sebe. Ipak je DSK, kao nastavak Rugovine politike, umerenija struja u kosovskim albanskim političkim krugovima, mada i ona za krajnji cilj ima nezavisnost KiM i ulazak u UN i NATO.

    „Amerikancima sa jedne strane Kurti odgovara, jer nije učestvovao u sukobima 1999. godine, ali nisam siguran da li im i njegov politički profil potpuno odgovara, jer zagovara ’veliku Albaniju‘. Samo spominjanje ’velike Albanije‘ izaziva negativan kontekst, jer bi sve okolne države bile ugrožene. Velikoalbanske aspiracije se ne završavaju na administrativnoj granici Albanije i Srbije, već se protežu duboko u teritorije Grčke, Crne Gore i Makedonije. Zbog toga ne verujem da Zapadu odgovara varijanta sa Kurtijem premijerom i nisam siguran da bi pod njegovim rukovodstvom dijalog u Briselu dao rezultate“, kaže Paić.

    Šta je zajedničko zapadnoj Sahari i Kosovu?

    Paić podseća da su takse nametnute zbog toga što Srbija lobira za povlačenje kosovske nezavisnosti.

    „To je pravo Srbije koje nije presedan. Setimo se samo slučaja zapadne Sahare, kada je 70-tih godina prošlog veka dobila priznanje niza država, pa i naše SFRJ. Međutim, Maroko je vodio snažnu akciju za opoziv priznanja i SR Jugoslavija je 2000. godine opozvala njeno priznanje“, kaže naš sagovornik.

    On smatra da Srbija ne treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, jer bi to izazvalo veliki haos u međunarodnim odnosima i poslužio kao vrlo negativan presedan.

    Iznenadna poseta američkog izaslanika

    Prvo Prištinu, pa potom i Beograd, posetio je novi specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel, a naš sagovornik tvrdi da se zapravo radi o ispitivanju raspoloženja na obe strane i dodaje da ne treba da imamo iluzije da SAD od nas ne žele priznanje kosovske nezavisnosti.

    Od Grenela nemam apsolutno nikakva očekivanja, ali Srbija može da očekuje da će se na nju pojačati pritisci, i to posebno pred američke izbore. Čak je i Grenel rekao da oni očekuju da se u drugoj polovini iduće godine postigne rešenje, što nikako ne može da bude u interesu Srbije. Ona mora da jača svoju međunarodnu poziciju kroz diversifikaciju odnosa sa ozbiljnim državama — sa nesvrstanima, ali i Kinom i Rusijom“, kaže naš sagovornik.

    Prelazak granica u regionu samo uz ličnu kartu

    Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije dogovorili su se da do kraja 2021. godine granice te tri zemlje njihovi građani prelaze samo uz ličnu kartu.

    Hašim Tači i Ričard Grenel
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Hašim Tači i Ričard Grenel
    „Nemam ništa protiv toga, ali mislim da nam je taj nivo benevolentnosti prema zemljama koje nam, praktično, ’rade o glavi‘ i koje se ponašaju kao marionete SAD — nepotreban. Ne vidim kakav je naš interes da tako nešto uspostavimo sa Albanijom, koja svakodnevno radi na ostvarenju svog projekta ’velike Albanije‘“, rekao je Paić.

    „Srbija je toliko satanizovana na Zapadu, da nam, jednostavno, takve inicijative neće doneti boljitak“, uveren je sagovornik Sputnjika, ali, sa druge strane, kaže da Srbiju njegovi zapadni prijatelji, kolege, diplomate, bez obzira što je bila slaba, smatraju balkanskom velesilom.

    Nobelovac, a prijatelj Srba

    Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu dobio je veliki prijatelj Srba, austrijski pisac Peter Handke, a Milisav Paić kaže da ga je vest prijatno iznenadila, jer zna da je preživeo nebrojene pritiske sa zapada.

    „Bio je osporavan i kao čovek i kao pisac, upravo zbog odnosa prema Srbiji i prema našim stradanjima i mislim da je to zaista jedan akt njegove lične rehabilitacije i pobede ideala i borbe za neku pravdu“, zaključio je naš sagovornik.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga