09:10 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ričard Grenel

    Šta je sada novo u američkom pristupu dijalogu Beograda i Prištine

    © AP Photo / Markus Schreiber
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    2158
    Pratite nas

    Ambasador Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika, u okviru poteza čiji je cilj pokretanje blokiranog dijaloga Beograda i Prištine završio je svoju posetu jednostavnom porukom od predsednika Donalda Trampa.

    „Građani Srbije i Kosova žele mir, ekonomski razvoj, posao i bolji život za svoju decu. Nakon sastanka sa poslovnim liderima, političarima i građanima, nadam se da možemo da postignemo napredak“, piše briselski „Nju Jurop“.

    „Obe strane će morati da ubrzo blisko sarađuju, pogleda uperenog u budućnost“, kazao je Grenel.

    Šta je tu novo?

    Ova poseta usledila je samo nekoliko dana nakon što ga je Tramp imenovao kao specijalnog izaslanika Bele kuće za Kosovo i Srbiju, piše Jovan Kovačić u svom tekstu, koji prenosi Tanjug. Nakon izbora od 6. oktobra na Kosovu, mandat bivšeg komandanta terorističke OVK Ramuša Haradinaja neočekivano se završio, nakon što se oglušio o pozive Zapada da odblokira dijalog sa Beogradom.

    Grenel je trenutno američki ambasador u Nemačkoj i blizak je i poverljiv saradnik Trampa, podseća se u tekstu. On je putovao u Prištinu da bi se sastao sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem i liderima Samoopredeljenja, posle njihove pobede na izborima, kao i sa Isom Mustafom, Vljosom Osmani i Kadri Veseljijem iz DSK, manjeg koalicionog partnera Tačijeve Demokratske partije.

    U Beogradu se Grenel sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i grupom srpskih biznis lidera, predvođenih predsednikom Privredne komore Markom Čadežom.

    „Grenel je fokusiran na rešavanje poslednjeg zamrznutog konflikta na jugoistoku Evrope, kako bi se oslobodio ekonomski potencijal regiona. Mi se nadamo saradnji sa vladama Srbije i Kosova, kako bi se dovele visoke biznis investicije u pravcu političkog rešenja“, rekao je za „Nju Jurop“ zamenik šefa misije američke ambasade Gabrijel Eskobar.

    „Sama činjenica da je Grenel započeo obe posete tako što se prvo sastao sa liderima biznis krugova — jasna je poruka da je ovo novi pristup posustalom dijalogu“, kazao je za „Nju Jurop“ izvor blizak pregovorima.

    Nade Brisela i Vašingtona

    „Moramo da razumemo da ćemo zaostati u ekonomiji i razvoju i da nećemo imati budućnost, ako ne rešimo naše probleme“, dodao je on.

    Grenel je posle sastanaka u Beogradu i Prištini na svom profilu na Tviteru napisao:

    „Snažno je uverenje Trampove administracije da ekonomski razvoj, stvaranje radnih mesta za mlade i povećane mogućnosti trgovine predstavljaju ključni deo osiguranja trajnog mira. Cilj je da zbližimo naše partnere u Srbiji i na Kosovu, radi sveobuhvatnog rešenja konfliktnih tačaka u regionu“.

    Stručnjaci veruju da izbor Grenela, samo nekoliko nedelja posle imenovanja diplomate Stejt dipartmenta Metjua Palmera za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, pokazuje snažnu posvećenost Trampa tome da se odblokira trenutni politički i ekonomski zastoj, navodi se u tekstu.

    Kovačić podseća da su pregovori Beograda i Prištine u zastoju, od kada je prištinska vlada uvela takse na robu iz Srbije u novembru prošle godine, što je kršenje CEFTA sporazuma.

    Haradinaj, čija je partija doživela težak poraz na nedavno održanim izborima na Kosovu, ignorisao je zahteve i Vašingtona i Brisela da ukine takse, navodeći da će razmisliti o suspenziji taksi, ako Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

    Kovačić konstatuje da se Haradinaj nadao da će takav „tvrd stav“ pomoći njegovoj partiji da pobedi na izborima, ali rezultati glasanja su pokazali tektonske promene u kosovskoj političkoj kulturi.

    I Vašington i Brisel se sada nadaju da će se nova prištinska vlada vratiti za pregovarački sto, dok Beograd i zapadne diplomate navode da Bela kuća ubrzano nastoji da se sporazum postigne „u roku od nekoliko meseci“.

    To međutim, smatra Kovačić, neće biti lako, s obzirom da izborni rezultati neće biti potvrđeni još najmanje tri nedelje.

    Potom će biti potrebno neko vreme da se nova vlada formira, a nju će najverovatnije činiti Kurtijevo Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova Ise Mustafe.

    Šta očekivati od Kurtija?

    Njih dvojica su, sudeći prema izveštajima lokalnih medija, već postigla dogovor o širim uslovima potrebnim za koalicionu vladu.

    Kovačić napominje da Kurti nije omiljen među većinom zapadnih diplomata u Prištini, zbog svojih radikalnih levičarskih stavova i poziva za stvaranje „velike Albanije“, koncepta popularnog na Kosovu.

    Kurti se, uprkos nacionalističkim sklonostima, „umilio“ glasačima, pošto je ublažio retoriku i obećao da će „razmontirati državu ogrezlu u korupciji i kriminalu“. On je, takođe, izazvao zabrinutost među mnogim posmatračima, pošto je već odstupio od pojedinih obećanja izrečenih u izbornoj kampanji, uključujući i ukidanje taksi.

    Kaže i da poštuje zahteve zapadnih saveznika i da je spreman, u roku od jedne nedelje po stupanju na dužnost premijera, da sedne sa predstavnicima Beograda i o tome razgovara.

    Šta je tačno dovelo do odstupanja i promene, ostaje misterija, ali sada se citiraju Kurtijeve reči — da će takse ostati „sve dok ne bude postignut reciprocitet sa Srbijom“. Ovo je u suprotnosti sa onim što su mnogi od njegovih birača tražili pri izlasku na birališta.

    Posmatrači veruju da su glasači na Kosovu eksplicitno rekli da žele brže evrointegracije i razvoj, koji neće biti moguć bez rešenja odnosa sa Beogradom.

    Grenelov vremenski okvir će verovatno zahtevati mnogo više vremena nego što je prvobitno planirano, zbog izbornih tehnikalija i politikanstva. Velika prepreka brzom postizanju sporazuma je i činjenica da su u Srbiji za početak naredne godine zakazani izbori, navodi se u tekstu.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga