04:39 10 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Sveštenici Grčke pravoslavne crkve u Jerusalimu.

    I grčka crkva pala na kolena pred NATO i Amerikom

    © AFP 2019 / GALI TIBBON
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    513163
    Pratite nas

    Uprkos značajnom broju grčkih episkopa koji se protive priznanju lažne ukrajinske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije, pritisak Carigrada, u kombinaciji sa pritiskom Amerike, doveo je do toga da se rukovodstvo grčke crkve opredeli da krene jednim nekanonskim putem, kaže za Sputnjik pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.

    On podseća da je još 1821. godine, kada je dignut ustanak protiv Otomanske imperije, Carigradska patrijaršija, koja se još uvek nalazila u „snažnom stisku sultana“, bila primorana da anatemiše grčke ustanike, zato što se ne pokoravaju „legalnoj vlasti“.

    Sagovornik Sputnjika dodaje da je posle toga zavladao jedan period u kome je Grcima nametnuta strana, germanska dinastija i onda je stvorena autokefalija Grčke pravoslavne crkve, nasuprot Carigradu, upravo zato što Carigrad nije mogao da se oslobodi sultanove vlasti, a Grci su hteli da, pored nezavisne države, imaju i nezavisnu crkvu.

    „Međutim, ta crkva je uvek bila pod snažnim uticajem političkih pritisaka, i to se naročito videlo krajem Prvog svetskog rata, kada je Elefterios Venizelos, premijer Grčke, u dogovoru sa Englezima, koji su mu obećali pomoć, krenuo da osvaja grčke teritorije u Maloj Aziji i da ih oslobađa od Turaka. Međutim, takozvani saveznici su ga izdali i ogroman broj stanovnika, preko milion ljudi, morao je da beži iz Male Azije na teritoriju tadašnje Grčke, jer su Turci te teritorije vratili i zadali snažan udarac Grčkoj kao državi“, podseća Dimitrijević.

    Američko preuzimanje

    Dok je Venizelos pregovarao sa zapadnim državama za pomoć, Carigradska patrijaršija je stala na njegovu stranu i, da bi se približila Zapadu, donela je „strašnu odluku“, iza koje je stajao „nesrećni patrijarh Meletije, avanturista, ali i blizak prijatelj Venizelosov“.

    „Reč je o uvođenju novog kalendara u bogosluženje pravoslavne crkve“, kaže Dimitrijević.

    Ta odluka je dovela do ogromnih posledica i do raskola u grčkoj crkvi, tako da Grčka i danas ima snažan pokret starokalendaraca ili zilota, koji nisu priznali tu odluku o promeni kalendara.

    I kasnije, Grčka crkva se nalazila pod snažnim uticajima države, naročito u vreme građanskog rata u Grčkoj, koji se vodio između komunista i monarhista, a u kome su Englezi otvoreno stali na stranu monarhije i tako „spasili Grčku da ne potpadne pod komunizam i vlast Istočnog bloka“.

    „U tim trenucima, Amerika je konačno preuzela brigu o grčkoj državi, i to se vidi po tome što je vrlo brzo, posle Drugog svetskog rata, smenjen patrijarh Maksim Peti, koji je bio za saradnju sa Ruskom pravoslavnom crkvom, a na njegovo mesto doveden je proamerički čovek, Carigradski patrijarh Atinagora, koji je bio u odličnim vezama sa rimskim papom, što je i dokazao takozvanim skidanjem anateme 1965. godine, kada je na čelu Vatikana stajao papa Paolo Šesti. Dakle, uvek je grčka crkva imala snažne veze sa državom, pravoslavlje je državna religija i episkopi i sveštenstvo dobijaju novac iz državnog budžeta“, kaže Dimitrijević.

    Uloga Ciprasa i dijaspore

    „U doba vladavine Ciprasa došlo je do jakog udara na crkveno-državne odnose, jer je tadašnji premijer krenuo dodatno da sekularizuje državu, a crkva je izbačena iz mnogih društvenih odnosa“, ističe Dimitrijević.

    „Ako se uzme u obzir da je grčka dijaspora pod vlašću Carigrada i da je ona vrlo snažna u Americi, i ako se zna da je glavni cilj Amerike i NATO-a da odvoji sve pravoslavne od Rusije i da izoluje rusku crkvu i državu, onda je jasno da je taj pritisak bio ogroman i da Grčka crkva nije uspela da mu odoli“, smatra Dimitrijević.

    Hodočasnici grčke pravoslavne crkve stoje ispred raspeća.
    © AFP 2019 / ARIS MESSINIS
    Hodočasnici grčke pravoslavne crkve stoje ispred raspeća.

    „Tako da bi trebalo da budemo vrlo trezveni kada razmišljamo o grčkoj crkvenoj situaciji, jer Grčka je, u ovom trenutku, država na kolenima. Uprkos tome što je Cipras smenjen, pritisci će se nastaviti, a Grčka pravoslavna crkva nema dovoljno snage da im se odupre, kao ni nekanonskom poretku, koji se nameće u ovom trenutku svetskom pravoslavlju. Još ćemo mi videti teških udaraca na jedinstvo pravoslavlja i situacija će biti vrlo ozbiljna u narednom periodu, koji neće biti kratak“, smatra Dimitrijević.

    Odluka grčke crkve će, po Dimitrijevićevom dubokom uverenju, dovesti do velike tragedije i daljih podela i raskola u vaseljenskom telu pravoslavlja.

    Specijalna operacija od Sirije do Ukrajine

    „Ovo je zaista ogromna, specijalna operacija, koju su izvele centralne sile globalističkog okupiranja planete, koje su vrlo dobro isplanirale šta treba uraditi da bi se pravoslavlje podelilo, tako da mi, u suštini, imamo vrlo snažan udarac na sve pravoslavne zemlje, počevši od rata u Siriji, gde se nalazi Antiohijska patrijaršija, pa sve do Ukrajine“, kaže Dimitrijević.

    „Nažalost, svemu tome se pridružuju i pojedine pomesne crkve, koje će svojim nepromišljenim i ubrzanim priznavanjem ukrajinskih raskolnika dovesti do još dubljih i težih podela na telu pravoslavne crkve“, smatra naš sagovornik.

    „Situacija u Ukrajini je jako ozbiljna, a sa druge strane, ona je kanonski potpuno jasna. Ni jedna ni druga strana od ovih koji su napravili ovu lažnu tvorevinu nema nikakvo kanonsko uporište. To su ljudi koji nemaju kontinuitet svetoga predanja i hirotonije, od apostolskih vremena do danas“, ističe sagovornik Sputnjika.

    „Ta jedna grupacija je samu sebe hirotonisala u doba Boljševičke revolucije“, podseća Dimitrijević i ističe da je reč o potpuno nekanonskim procesima. On dodaje da mu je žao što se to dogodilo, ali da je očigledno da pravoslavlje nije našlo odgovore na pritiske spoljnih sila, a ti pritisci će se nastaviti.

    „Dok se svetska situacija ne reši i dok se ne rasporede karte u velikoj geopolitičkoj igri, pravoslavlje će biti suočeno sa velikim izazovima“, zaključio je Dimitrijević.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga