02:19 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Putokaz - ilustracija

    Specijalni izaslanik iz Norveške — deo mašinerije za saradnju Srbije i NATO-a

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21104
    Pratite nas

    Nakon Metjua Palmera, specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Stejt departmenta, i Petera Bejera, poslanika nemačkog Bundestaga i specijalnog izvestioca CDU/CSU poslaničke grupe za Balkan, u Srbiju je stigao i Arne Sanes Bjornstad, specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

    Kao i Palmer, i Bjornstad ovdašnje političke prilike dobro poznaje, tim pre što je donedavno bio ambasador Norveške u Beogradu, a informaciju o susretu predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je na svom nalogu na Instagramu.

    „Ovoliki broj specijalnih izaslanika govori u prilog činjenici da je pitanje Kosova i Metohije veoma interesantno i da ima globalni karakter“, ocenjuje nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

    „To potvrđuje i ono što smo nedavno čuli od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova — da pitanje KiM i rešenje kosovskog čvora ima globalne elemente, a potvrđuje i činjenica da je predsednik SAD Tramp imenovao posebnog izaslanika za Balkan. Što se tiče ovih ostalih, posebno iz Evrope, to govori u prilog činjenice da je Kosovo i Metohija važno za stabilnost i bezbednost u Evropi i da je Evropa doživela krah u prethodnom mandatu Evropske komisije i da želi na neki način da zadrži svoju poziciju, odnosno da ponovo afirmiše uticaj EU, koliko je to moguće u situaciji kada institucije EU još nisu formirane i kada još nemamo jasnu ni unutrašnju ni spoljnopolitičku agendu Unije“, objašnjava Milivojević.

    Kako kaže, Evropa to želi, jer će svi oni koji budu akteri rešavanja kosovskog pitanja ubrati neki globalni poen i ostvariti neki globalni interes. Međutim, dodaje Milivojević, veliki broj izaslanika Srbiji ne znači mnogo, jer Srbija mora da zna koji su sagovornici relevantni u ovom trenutku, kada je reč o rešavanju pitanja južne srpske pokrajine.

    „Relevantni su oni od kojih to rešenje zavisi i koji mogu to rešenje da na neki način verifikuju. U ovom trenutku to su, pre svega, Vašington i Moskva. Vašington, zbog toga što kontroliše Prištinu i pozicije u Prištini, a Moskva, koja kontroliše konačno rešenje kroz Savet bezbednosti UN i zbog toga što podržava srpsku poziciju. Prema tome, bez obzira na veliki broj tih izaslanika, Srbija će po tim kriterijumima značaja imati u vidu sa kim i kako razgovara. Ona će uvažiti te sagovornike, ali to ne znači da će im dati veći značaj od onih koji su relevantni za rešavanje kosovskog pitanja“, primećuje iskusni diplomata.

    „U tom smislu, kada je u pitanju Evropa, izdvojio bih Nemačku koja insistira na jednom posebnom stavu i uvažio bih Francusku, zato što se Francuska trudi da ide u susret razumevanju nekih srpskih interesa, i to je motiv koji bi za Srbiju bio važan“, dodaje sagovornik Sputnjika.

    „Makron je dao do znanja da na neki način želi da uvaži stavove Srbije i da bude konstruktivniji, nego što je to slučaj sa, recimo, Nemačkom i severnjacima u Evropskoj uniji, koji imaju tvrdu poziciju“, smatra Milivojević.

    Kada je reč o poseti norveškog izaslanika, Milivojević napominje da, iako Norveška nije članica EU, Bjornstad je, i dok je bio ambasador u Beogradu, bio dosta aktivan u zalaganju da Srbija ostane na evropskom putu i da reši pitanje Kosova u prilog interesa zapadnih centara, ali i u zalaganju da se Srbija priključi NATO-u.

    „Treba imati u vidu da je generalni sekretar NATO-a Norvežanin i da on ima vrlo aktivnu ulogu, a da Norveška verovatno ima interes da podstakne evroatlantske integracije Srbije i da u tome markira nekakvu svoju poziciju. Norveška je uvek bila aktivna u multilateralnim pitanjima, setite se njene uloge i kroz Ujedinjene nacije u mirovnim operacijama. Prosto, ta uloga Norveške je vrlo interesantna, kao zemlje koja nije članica Evropske unije, ali koja ima određenu poziciju na Zapadu i želi da tu poziciju na svaki način sačuva“, ukazuje Milivojević.

    U prilog ovoj tezi govori činjenica da je Ambasada Norveške u Beogradu početkom januara od Grčke preuzela dužnost kontaktne ambasade NATO u Srbiji.

    Tom prilikom je Bjornstad, tada ambasador Norveške rekao: „Uz dužno poštovanje vojne neutralnosti Srbije, radićemo na jačanju saradnje između NATO i Srbije. Svi imamo zajednički interes — da čuvamo našu demokratiju, našu slobodu i našu bezbednost. Velika NATO civilna vežba upravljanja posledicama vanrednih situacija prošle godine je samo jedan primer bogate saradnje koja nas sve čini sigurnijim“. On je tada dodao i da je „kontaktna ambasada NATO samo mali deo velike mašinerije koju predstavlja saradnja između Srbije i NATO“.

    Tagovi:
    Kosovo, Srbija, norveška, NATO
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga