12:20 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Proturski borci u Siriji evakuišu ranjenika posle sukoba sa Kurdima.

    Najviše što Kurdi mogu da dobiju je neki region u Siriji

    © AFP 2019 / NAZEER AL-KHATIB
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Turska vojna operacija „Izvor mira“ u Siriji (104)
    24810
    Pratite nas

    Iako se, dan nakon sporazuma Sjedinjenih Američkih Država i Turske o zaustavljanju turske ofanzive na severu Sirije, na svakih pet dana čuju eksplozije u demilitarizovanoj zoni, nije isključeno da će sporazum biti sproveden.

    Iskustva iz ratova za jugoslovensko nasleđe pokazala su da su brojni sporazumi o primirjima poštovani, iako su se čule eksplozije prvih dana po njihovom potpisivanju.

    Podsećamo, potpredsednik SAD Majk Pens i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan postigli su juče sporazum u Ankari, kojim se Turska obavezala da će prekinuti vojnu operaciju u Siriji, kako bi dozvolila kurdskim Odredima narodne samoodbrane da izađu iz te zone u roku od 120 časova.

    „Sve vojne operacije pod parolom ’Izvor mira‘ biće zaustavljene odmah nakon povlačenja Odreda narodne samoodbrane. Naša administracija je u kontaktu sa sirijskim vojnicima koji treba da podrže povlačenje kurdskih snaga u zonu bezbednosti“, rekao je Pens.

    Kompromis Rusije, SAD i Turske

    „Iako se situacija u Siriji menja iz časa u čas, od početka turske operacije vidi se da postoji jedna koordinacija između SAD, Rusije, Turske i, na lokalu, Sirijske arapske armije, odnosno regularne vojske Sirije“, kaže za Sputnjik Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    „Očigledno je da je prvo došlo do sporazuma Turske, SAD i Rusije, ali mi sada zaista ne možemo da znamo detalje. Izgleda da Rusija i SAD ne žele da Turska preuzme suviše teritorije i otuda ovaj dogovor o dubini od 30 kilometara na teritoriji koja bi trebalo da bude demilitarizovana zona prema Turskoj, a koju su kontrolisali i koju još delimično kontrolišu kurdske paravojne snage“, napominje Janković.

    Prema njegovim rečima, sporazum Turske i SAD svakako bi mogao biti prvi korak ka okončanju sedmogodišnjeg rata u Siriji.

    Slom DAEŠ-a, šta sa Kurdima?

    „Jedina teritorija koja je ostala problematična i koju kontroliše DAEŠ je ona oko Idliba, ali ona se stalno smanjuje“, podseća Janković i dodaje da tu operacije stalno traju, a sirijska i ruska vojska gotovo na dnevnoj osnovi deluju i polako vraćaju kontrolu nad tim područjem. Ta zona se održavala isključivo zbog pomoći Turske, a potom i nekih drugih država poput Saudijske Arabije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali se na severu Sirije postavilo pitanje — šta sa Kurdima i ogromnom teritorijom koju su oni nakon poraza DAEŠ-a kontrolisali.

    „Onda je, naravno, Turska bila protiv toga i tražila je partnera koji će joj omogućiti da Kurdi ne budu ti koji će kontrolisati veliki deo teritorije u Siriji, pogotovo ne teritorije koje se graniče sa Turskom. Drugo, operacija koristi i samom Erdoganu za njegove unutrašnje političke stvari, da angažuje narod u nekom ratu i da pokaže neku svoju pobedu“, smatra sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje mogu li Kurdi išta dobiti po okončanju sukoba, Janković odgovara da će očigledno doći do preuređenja Sirije, što je logično posle rata koji toliko dugo traje, a pretpostavlja i da će neki region biti „svakako kurdski“.

    Politički inženjering kao u Bosni

    „Problem je u tome što se teritorija koja je najviše naseljena Kurdima nalazi upravo na severu Sirije i što bi baš ta teritorija trebalo da bude demilitarizovana“, ističe Janković.

    U severni deo je upala turska vojska, ali ne svuda. Turska vojska nije ušla kod granice sa Irakom, a tamo gde su Kurdi najstabilniji, na primer u Raki, jugu Eufrata prema Jordanu i Iraku, tamo je većinsko arapsko stanovništvo.

    Turski vojnici stoje na tenkovima na tursko-sirijskoj granici
    © REUTERS / MURAD SEZER
    Turski vojnici stoje na tenkovima na tursko-sirijskoj granici

    „Naravno da je došlo do iseljavanja civilnog stanovništva sa teritorije koju je zauzela turska vojska i videćemo gde će se oni premestiti, da li u kurdske krajeve ili u krajeve koji su pretežno naseljeni Arapima. Očigledno je da su tu etnička pomeranja i da će se granice vući kao svojevremeno u Bosni, pa su Drvar i Petrovac i neki drugi većinski srpski delovi pripali Federaciji. Pitanje je kako će se to nekim političkim inžinjeringom određivati“, objašnjava Janković.

    Prema njegovim rečima, Kurdi bi mogli dobiti veća prava u Siriji nego što su ih imali pre rata, ukoliko dobiju nekakvu teritorijalnu autonomiju, odnosno ako dođe do regionalizacije ili federalizacije države, pa region ili dva budu kurdski.

    Prodati i iskorišćeni

    Na pitanje da li to znači da će Kurdi biti najveći gubitnici i u sirijskom ratu, Janković odgovara da je jasno da oni ne mogu da očekuju državu.

    „Kurdi su prodati i iskorišćeni od strane više aktera, a i pozicija im je takva da njihova država malo kome odgovara, osim Izraelu, ali, prosto, mnogo drugih aktera nije zainteresovano za to“, napominje Janković.

    „Sami sirijski Kurdi su odustali od države još u toku rata. Oni su još od 2012. godine imali dogovor sa sirijskom Vladom o načinu kontrolisanja teritorije. Jedini je problem bio što nisu, nakon poraza DAEŠ-a, dopuštali Sirijskoj arapskoj armiji da se vrati i uspostavi neke kontrolne stanice tamo gde oni kontrolišu teritorije, što su sada, naravno, učinili“, zaključuje Janković.

    Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je nakon sastanka Erdogana i Pensa rekao da je Ankara u pregovorima sa SAD dobila ono što je želela, a Kurdi su se obavezali da će položiti oružje.

    Tema:
    Turska vojna operacija „Izvor mira“ u Siriji (104)
    Tagovi:
    Kurdi, Rusija, SAD, Turska, sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga