07:37 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kosovo i EU - ilustracija

    Boreljov filter za stav EU prema Kosovu (video)

    © CC0 / Balkan Photos
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1123
    Pratite nas

    Teško je zamisliti da bi EU mogla od Srbije da traži priznavanje Kosova, iako je do sada bila statusno neutralna, a jedna od prepreka za to svakako je Španija i Žozep Borelj, Španac katalonskog porekla, koji od 1. novembra preuzima mesto visokog predstavnika EU, ocenjeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je otkrio da je od Sjedinjenih Država čuo da je Evropska unija promenila stav po pitanju Kosova i da bi od Beograda mogla tražiti da prizna njegovu samoproglašenu nezavisnost.

    „Do sada EU nije postavljala nikakve preduslove Srbiji. Mi smo, međutim, od Amerikanaca čuli da se to možda promenilo, ali želimo to da čujemo od naših evropskih partnera. Ne mogu da isključim da će EU tražiti priznanje, ali to do sada nije učinila“, rekao je Vučić za bečki „Standard“.

    „Svašta može da se traži, ali diplomatija i politika su veština mogućeg“, kaže novinar i dugogodišnji dopisnik iz Španije Vladimir Stanković, koji je uveren da je takav scenario malo verovatan. Smatra i da verovatno ni ova niti bilo koja buduća vlada Srbije neće priznati Kosovo, osim ako, kako kaže, „ne dođe neki naš Podemos“, aludirajući na špansku levičarsku partiju, sa donekle blažim stavovima prema katalonskom pitanju.

    Međutim, napominje Stanković, svakako bi trebalo uspostaviti što normalniji suživot sa kosovskim Albancima, bez preterane ljubavi, koja nikad nije ni postojala, ali uz jedan stepen tolerancije.

    Za poziciju Srbije, prema rečima ovog novinara, koji je dugo živeo u Španiji, dobro je da na mesto šefa evropske diplomatije dolazi čovek profila Borelja, iako treba imati u vidu da će on u Briselu sprovoditi politiku EU, a ne Španije, jedne od pet članica Unije koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Prištine.

    „Ali, naravno, kada kroz njegove filtere i kriterijume prolaze određeni stavovi, sigurno je dobro da ga imamo tamo“, dodaje Stanković.

    Kako naglašava bivši ambasador i profesor univerziteta Dušan Vasić, iako se već pominje da Borelj neće biti zadužen za dijalog Beograda i Prištine, nego verovatno dosadašnja pomoćnica Mogerinijeve Holanđanka Angelina Ajhorst, njegova uloga će sigurno biti veća nego što pokušavaju da prikažu, a objektivno je na takvoj poziciji gde će imati dosta uticaja.

    Vasić podseća na više, kako kaže, mudrih Boreljovih izjava o Kosovu, kao i na činjenicu da je kao šef španske diplomatije odigrao presudnu ulogu na skupovima, poput onog nedavno u Bugarskoj, kada je Priština pokušala da se prikaže kao država.

    On je tu bio neprikosnoven i uspeo je da održi čvrst stav, a prema rečima Vasića, dosledan je bio i po pitanju Venecuele, kada je Evropski parlament, iako to nije njegova nadležnost, doneo odluku da prihvati Huana Gvaida kao vršioca dužnosti predsednika, što je povlačilo imenovanje ambasadora.

    „Ali je Borelj rekao ’ne‘“, kaže Vasić.

    Razlika između Kosova i Katalonije

    Kao još jedan važan momenat bivši ambasador navodi objašnjenje Borelja da je razlika između Kosova i Katalonije u tome što su Albanci, za razliku od Katalonaca, nacionalna manjina koja već ima svoju državu. Stanković se slaže da je to veoma bitna razlika i dodaje:

    „Po nekoj logici, a možda je jeretički reći, ako se uzme taj kriterijum, Katalonci imaju milion puta više prava da budu nezavisna država od Kosova, jer nemaju alternativnu državu. U Evropi nema nacije koja ima dve nezavisne države, to je princip koji je neprihvatljiv“.

    Vasić dodaje i zapažanje Borelja — da bez vojne intervencije na Kosovu ne bi ni bilo proglašenja nezavisnosti. Ipak, objašnjava on, ukoliko bi Srbija, hipotetički, priznala nezavisnost Kosova ili bi takvu odluku izglasala Generalna skupština UN — i Španija bi to prihvatila.

    Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije podseća da je svojevremeno bivši španski premijer Marijano Rahoj izjavio da Španija ne bi priznala Kosovo, čak i da to uradi Srbija, ali da je Borelj, prilikom posete Beogradu pre par meseci, rekao da u takvoj situaciji Španija, ipak, ne može biti „veći katolik od pape“.

    Španija je, ipak, ovakva kakva je, iako je 1999. godine bila deo koalicije koja je bombardovala SRJ, u ovom trenutku najveći saveznik Srbije u zapadnoj političkoj hemisferi i naša zemlja treba da to koristi i poštuje“, naglašava Petrović.

    Tagovi:
    Žosep Borel, Španija, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga