05:40 12 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Žena nosi masku kako bi se zaštitila od zagađenja u Pekingu

    Zašto je Beograd ovih dana jedan od najzagađenijih gradova na planeti

    © AP Photo / Andy Wong
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4646
    Pratite nas

    „Krivac“ za zagađen vazduh koji ovih dana dišemo, a pogotovo u Beogradu, iako još nije krenula grejna sezona, jesu meteorološke prilike, ali ako je za utehu, koncentracija takozvanih suspendovanih čestica prečnika 2,5 mikrona u vazduhu koja ga je učinila tako zagađenim, veoma je promenljiv element.

    Zato se treba nadati da je podatak o Beogradu kao četvrtom gradu sa najzagađenijim vazduhom na planeti, koji je objavio „Er vižual“, jedan od popularnih portala koji se bave kvalitetom vazduha u svetu, kratkog daha. Koliko do narednog utorka, kada se očekuje promena vremena.

    Prema rečima načelnika Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milivoja Jovanovića, takvim rangiranjem se ne bave zvanične svetske institucije zadužene za tu oblast, baš zato što je koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5, odnosno čestica veličine do 2,5 mikrona i onih do 10 mikrona veoma varijabilan element. On u mnogome zavisi od doba dana, godišnjeg doba, meteoroloških uslova, geografskog položaja, pa je nemoguće kvalitativno upoređivati vrednosti tog parametra, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Trenutni podaci nisu relevantni 

    „Niko ne može da kaže da je Beograd bio najzagađeniji isključivo preuzimajući podatke iz monitoringa koji je obavila upravo Agencija za zaštitu životne sredine u Srbiji. Legitimno je da koriste naše podatke, ali ti podaci ulaze u kalkulacije raznih veoma kvalitetnih indeksa i ne mogu da znače ništa na časovnom nivou“, kaže Jovanović. On slikovito objašnjava da je nemoguće porediti situaciju u jednom gradu u toku zimskog perioda sa nekim drugim gde je u tom trenutku leto, kada nema potrebe za grejanjem, pa je i aero-zagađenje višestruko manje.

    Fotografija Pekinga tokom velikog zagađanja 1. januara 2017. i vedrog dana 23. decembra 2016.
    © AFP 2019 / GREG BAKER
    Fotografija Pekinga tokom velikog zagađanja 1. januara 2017. i vedrog dana 23. decembra 2016.

    Zato podvlači da se trenutni podaci, kakve je koristio „Er vižual“, ne mogu koristiti za ocenjivanje kvaliteta vazduha u nekom gradu, jer je za to potrebno ukrštanje relevantnih podataka na godišnjem nivou.

    Ti godišnji podaci o kvalitetu vazduha u Srbiji, međutim, nisu nimalo utešni.

    „Poslednji validan izveštaj koji je Agencija uradila je za proteklu 2018. godinu i tu se vidi da je, pre svega, Valjevo već godinama na vrhu te liste gradova sa najvišim srednjim godišnjim koncentracijama suspendovanih čestica PM 10, ali i po broju dana sa prekoračenjem tog istog zagađivača. Zatim slede Užice, Sremska Mitrovica, Kraljevo, Beograd, Subotica, Pančevo, Smederevo, Kosjerić. Svi oni spadaju u treću kategoriju gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom, koja zahteva donošenje mera za smanjenje aero-zagađenja zbog obaveze da brinemo o zdravlju građana“, objasnio je Jovanović.

    Srpska prestonica, jedan od neslavnih junaka ove priče, u periodu od 2010. do 2018. godine, osim 2014. godine, imala je prekomerno zagađen vazduh, uglavnom zbog povećanih koncentracija RM10, ali povremeno i zbog povećanih koncentracija azot-dioksida.

    Nevidljive su najopasnije

    Na pitanje šta je najčešći uzročnik takvog zagađenja, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine kaže da su u Srbiji, kao i u regionu, pa i u svetu to takozvane suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5. Reč je o česticama veličine do 10. odnosno do 2,5 mikrona. Slikovito rečeno, prečnik im je manji od jedne sedmine ljudske dlake.

    „Čitav svet je opterećen tim zagađivačem i Srbija nije izuzetak, znajući da su fosilna goriva, pre svega ugalj, potom i mazut, još u upotrebi i da je to ono što najviše doprinosi aero-zagađenju kada su u pitanju ove čestice, odnosno kada je u pitanju kvalitet vazduha“, ističe Jovanović.

    Odgovarajući na pitanje o posledicama po zdravlje ljudi, on podseća da je Svetska zdravstvena organizacija PM 2,5 proglasila najopasnijim zagađivačem u vazduhu. Za njega se vezuje i najveći broj zdravstvenih problema širom sveta.

    Da li nas čeka ovakca budućnost? Zima u Pekingu - ljudi nose maske nakon što je izdata crvena uzbuna za zagađenje vazduha.
    © REUTERS / Jason Lee
    Da li nas čeka ovakca budućnost? Zima u Pekingu - ljudi nose maske nakon što je izdata crvena uzbuna za zagađenje vazduha.
    „On je opasan zbog veličine od 2,5 mikrona, pa može da dospe direktno u alveole, odnosno pluća i krvotok. Dodatni opterećujući momenat jeste da te male čestice mogu biti nosioci drugih opasnih kancerogenih jedinjenja, kao što su teški metali“, naglašava ovaj stručnjak za kvalitet vazduha.

    Otuda su ovih dana kada je zagađenost vazduha, naročito u Beogradu, bila velika, lekari apelovali na ljude koji imaju respiratorne tegobe, pacijente sa kardiovaskularnim problemima i onkološke pacijente sa malignitetima pluća da preko dana ne izlaze iz kuće.

    Na pitanje kakve mere država treba da preduzme kako bi prevladali prekomerno zagađenje vazduha, on ukazuje na to da mere zavise od uzroka zagađenja.

    „Negde je to saobraćaj, uglavnom su to individualna ložišta i manje energane koje su dominantne zimi. Spektar mera je ogroman, ali pre svega, treba smanjiti emisije, a to znači smanjiti korišćenje fosilnih goriva u neadekvatnim pećima, ložištima, energanama, da bi se od godine do godine osetilo poboljšanje. Nemoguće je problem aero-zagađenja nigde u svetu, pa ni u Srbiji rešiti za godinu dana“, napominje sagovornik Sputnjika.

    Ali za 10 godina se, kako kaže, može rapidno poboljšati stanje kvaliteta vazduha, samim tim i izbeći negativan uticaj na zdravlje ljudi.

    Tagovi:
    maligne bolesti, čestice, mazut, ugalj, zagađenje vazduha
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga