04:45 10 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Tanker za naftu

    Da li Crna Gora leži na „crnom zlatu“

    © CC0
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11171
    Pratite nas

    Priča o istraživanju nafte i gasa aktuelna je Crnoj Gori poslednjih nekoliko godina nakon što je Vlada Crne Gore odlučila da ustupi koncesije za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika italijansko-ruskom konzorcijumu „Eni–Novatek“, kao i grčkoj kompaniji „Energean“.

    Dok je već odlučeno da prva istražna bušotina konzorcijuma „Eni-Novatek“ bude izbušena van crnogorskih teritorijalnih voda, na 22 kilometra od obale, grčka kompanija Energean je u februaru ove godine takođe izvršila 3D geofizičko istraživanje, čiji će podaci, kako se očekuje, biti prikupljeni do kraja 2019. godine.

    Da li se u crnogorskom podmorju zaista krije crno zlato, trebalo bi da se zna do sredine 2020, sudeći prema najavama Vladana Dubljevića, direktora Uprave za ugljovodonike Crne Gore, koji je ljetos na skupu Privredne komore precizirao da će jedna bušotina „Eni-Novateka“ tražiti naftu na dubini od 6,5 kilometara, a druga gas na dubini od 1,5 kilometara.

    On je izrazio očekivanje i da bi Crna Gora trebalo da ima proizvodnju i nafte i gasa, jer je međunarodna agencija „Mekenzi But“ Crnu Goru svrstala među 20 najperspektivnijih vjerovatnih novih nalazišta ugljovodonika.

    „Naftne kompanije koje se bave istraživanjem mnogo rizikuju, ali zato ostvaruju i veće rezultate nego one koje se bave trgovinom ugljovodonicima. ’Eni i Novatek‘ su za potrebe seizmičkih istraživanja crnogorskog podmorja tokom novembra i decembra prošle godine izdvojili 2,1 milion evra samo za gorivo“, precizirao je Dubljević, dodajući da će, ukoliko se pronađu gas i nafta, „Crnoj Gori pripasti od 62 do 68 odsto neto dobiti od valorizacije ugljovodonika, po osnovu poreza, koncesione i drugih naknada“.
    Jadransko more
    © Flickr / Yacht Rent
    Jadransko more

    „Napravili smo preciznu regulativu da bismo definisali pravila, te da ne bismo pregovarali o tome sa moćnim naftnim kompanijama, čiji su poslovni rezultati veći od bruto domaćeg proizvoda Crne Gore“, kazao je on.

    Rafinerije ne bi bile isplative za Crnu Goru

    Crna Gora bi, ukoliko se u njenom podmorju pronađe sirova nafta, mogla postati značajan izvoznik tog derivata, mišljenje je i Roberta Karahanasa, direktora grčkog „Helenik petroleuma“, koji je kazao da bi se u tom slučaju crnogorska nafta koristila samo za izvoz.

    „Crna Gora nema rafinerije, tako da ukoliko se pronađe sirova nafta, ona se neće koristiti za potrebe države, već za izvoz“, rekao je Karahanas, uz opasku da izgradnja rafinerija ne bi bio isplativ posao za CG, jer se na desetine njih zatvaraju širom Evrope.

    „Pronalazak bi svakako imao veliki uticaj i državi bi donio prihode od prodaje sirove nafte“, zaključio je Karahanas u izjavi za RTCG.

    Opasnost po ekologiju i turizam

    Istovremeno, iako crnogorska vlada uvjerava da će javnost biti redovno informisana o statusu istraživanja i aktivnostima koja se vrše u blokovima 4, 5, 9 i 10 u crnogorskom podmorju, (na potezu između Bara i Ulcinja), sve su učestaliji apeli brojnih ekoloških udruženja, aktivista i pojedinaca koji se zalažu da se odlučno kaže „Stop bušenju Jadrana“, uz upozorenje da „nigdje na Zemlji ne postoji primjer uspješnog opstanka turizma koji se zasniva na čistoj i očuvanoj životnoj sredini sa naftnim platformama“.

    I dok ekološka udruženja i aktivisti protestuju zbog moguće devastacije Jadrana, čini se da se crnogorska vlada ne uzbuđuje previše. Sve upućuje da su u Podgorici u potpunosti odlučni da, ako za to postoje uslovi, Crna Gora postane nova „naftna država“ na svjetskoj pozornici, te da se potencijalnog naftnog biznisa neće tako olako odreći.

    Sledeća godina bi trebalo i konačno da dâ odgovor da li Crna Gora zaista „leži“ na rezervama nafte i gasa, a za šta je prvu koncesiju za istraživanje, zanimljivo, potvrdio još kralj Nikola 1914. godine holandskom industrijalcu iz Haga J. Kokernu i to u rejonu Skadarskog jezera.

    Tagovi:
    Crna Gora, Nafta
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga