23:23 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Elektrana u Nemačkoj

    Prodaja morala: Što su „zeleni“ jači, priroda se sve više uništava

    © AP Photo / Martin Meissner
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 416
    Pratite nas

    Sudeći po rezultatima izbora za Evropski parlament, kao i u nizu zapadnoevropskih država „razvijene demokratije“ poput Švajcarske i Austrije, izgleda da su „zeleni“ politička snaga koja dolazi i čiji rejting raste sa svakim izbornim ciklusom.

    Istina je, „zeleni“ danas u zemljama „razvijene demokratije“ odavno ne predstavljaju snage radikalne levice koje bi da menjaju sistem, već su odavno mejnstrim politička grupacija, koja je „poželjan koalicioni partner“ dominantnim strankama i levog i desnog centra.

    Pojava „zelenih“ vezana je za jedan realan problem, jer pozni kapitalizam ima tu sposobnost da uništava ogromne prirodne resurse — vodu, vazduh, šumu, zemlju, biljni i životinjski svet, kaže za Sputnjik sociolog dr Slobodan Reljić, bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a.

    A pozni kapitalizam to radi sa dva instrumenta — jedan je tržište u kome je motiv profit i gde je dozvoljeno da se sve eksploatiše ne bi li se došlo do profita, a drugi je da postoji demokratsko donošenje zakona u parlamentu, gde se ta vrsta odnosa prema prirodi i ljudima ozakonjuje, dodaje Reljić.

    Jezičak na vagi

    „Kad se društvo suoči sa takvim problemom, onda se javlja paničan strah kod građana. On ima sve odlike panike i u stvari, ljudi se uzbune kao pčele — ne mogu to mirno da gledaju, a ne znaju tačno šta da rade, pa onda počinju da se organizuju van sistema i tako organizovani oni su subverzivni, opasni i podrivaju jedan tako uspostavljen sistem eksploatacije prirode“, kaže Reljić.

    Međutim, taj sistem se izvežbao kako da neutrališe te iskrene pokrete u društvu, on to radi jedno dva veka i u principu, prilično, mada ne potpuno uspešno, uvlači ih u sistem, ističe sagovornik Sputnjika.

    Obično se korumpira vođstvo, a onda ta tema koja je pokrenuta postaje javno poželjna, a lidere posle zovu na televizije da pričaju o problemu i tako se stvara „društvena klima u kojoj to postaje nekakva društvena vrednost“.

    Najčešće, kad „zeleni“ uđu u parlament, oni su marginalna snaga, ali postaju „jezičak na vagi“ u odnosima tih mastodontskih, „nemoralnih partijskih organizacija levog ili desnog centra“, ističe Reljić.

    Joška Fišer — simbol prodaje „moralnog kapitala“

    Prema njegovim rečima, „zeleni“ u parlamentu prodaju svoj „moralni kapital“ koji imaju kod građanstva i to funkcioniše tako što se okoriste pojedinci, ali se kroz to legitimizuje i uništavanje prirode, zato što oni kao zaštitnici prirode učestvuju u donošenju zakona i stvaranju tih lažnih odbrambenih mehanizama.

    „Kampanje za zaštitu prirode postaju sve glasnije, a priroda se sve više i sve dramatičnije uništava. Zapravo, savremeni parlament je grobnica svih iskrenih i humanih ideja i tu se ’zeleni‘ pojavljuju kao ’smokvin list‘ u jednoj javnoj bestidnosti“, smatra sagovornik Sputnjika.
    Slobodan Reljić u razgovoru s novinarom Sputnjika.
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Slobodan Reljić u razgovoru s novinarom Sputnjika.

    Kao najilustrativniji primer Reljić navodi Jošku Fišera, koji je još najpoznatiji „zeleni“ u svetu. Fišer je, podseća Reljić, 1968. postao studentski lider, iako je tad bio taksista.

    Ekološko „ubijanje ljudi“

    Fišer je 1983. ušao u Bundestag na listi „zelenih“, a posle izbora 1998. „zeleni“ su sa oko sedam odsto glasova pomogli Šrederu i SPD-u da se stvori parlamentarna većina. Postali su deo izvršne vlasti, a Joška Fišer ministar spoljnih poslova.

    „On i Šreder će biti zapamćeni po tome što su uspeli da prvi put posle Drugog svetskog rata pošalju nemačku armiju negde gde može da ubija ljude. I oni zaista imaju taj skor — oni su ubijali ljude na Kosovu. Šta je Joška Fišer danas? On je danas lobista za ’Simens‘ i ’Reve‘ grupaciju i naravno, bori se protiv populizma“, kaže Reljić.

    Tako je Fišer napravio „puni krug“ — od upotrebe jedne ljudske i važne ideje, preko njene eksploatacije, do završetka u kome on služi da bi se održavao korporativni način proizvodnje i da bi se korporacije branile u javnosti, smatra Reljić.

    U principu, teško društvu u kome prirodu štite političke partije, bez obzira koje su boje, kaže Reljić i postavlja pitanje čemu danas „zeleni“ služe.

    U društvu marginalaca

    Glasači danas sve više beže od tih „osnovnih partijskih pošasti — levog i desnog centra“ i pokušavaju da nađu nešto novo, zato i dolazimo u situaciju „da komičari budu premijeri“, a u parlamente ulaze različiti marginalci, što je neka vrsta protesta glasača, ocenjuje Reljić.

    „I ’zeleni‘ su u toj grupaciji. U tom tako mutiranom demokratskom sistemu danas se glasa protiv svega, a ne za nešto. ’Zeleni‘ su, u stvari, danas neka vrsta lažnog protesta protiv sistema koji treba da doživi duboku promenu, a oni služe da tu ne bi došlo do neke bitne promene“, kaže naš sagovornik.
    Joška Fišer je napravio „pun krug“ – od upotrebe jedne važne ideje, preko njene eksploatacije, do završetka u kome služi da bi se održavao korporativni način proizvodnje.
    © AFP 2019 / DAMIEN MEYER
    Joška Fišer je napravio „pun krug“ – od upotrebe jedne važne ideje, preko njene eksploatacije, do završetka u kome služi da bi se održavao korporativni način proizvodnje.

    „’Zelenima‘ danas na izborima raste popularnost, ali oni ne rešavaju nijedan problem i služe da se agonija ’dotrajalog demokratskog i poznog kapitalističkog sistema‘ — cementira. Oni su konstanta među tim marginalcima i figuriraju kao glavna grupacija za cementiranje status kvoa i dalje sa lažnim imidžom neke pobunjene struje, koja je u stvari inkorporirana u sistem, ističe Reljić.

    „Kao kod Orvela, sve je suprotno od onoga što je zapisano u njihovom prvom proglasu“, zaključio je Reljić.
    Tagovi:
    Zeleni, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga