07:32 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Rakete sposobne da nose nuklearno bojevo punjenje prikazane na vojnoj  paradi povodom 60. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine u Pekingu

    Trampova namera da uključi Kinu u Sporazum o naoružanju — propagandni manevar

    © REUTERS / © Nir Elias
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 031
    Pratite nas

    Sporazum Novi START, poslednji značajni sporazum SAD i Rusije u domenu kontrole naoružanja, doveden je u pitanje, jer, po svemu sudeći, Vašington ne želi da ga produži. Zbog toga Donald Tramp poziva na novi nuklearni sporazum sa Rusijom i Kinom, na koji Peking neće pristati.

    Američki predsednik je ponovio da se SAD zalažu za zaključivanje novog i „velikog sporazuma“ o kontroli nad naoružanjem sa Rusijom, Kinom i moguće sa još nekim državama, ali nije odgovorio na pitanje da li Vašington želi da produži START — jedini sporazum o kontroli naoružanja koji „obuzdava“ zemlje od skupe i rizične trke u naoružanju.

    Taj ugovor ističe u februaru 2021. godine i Moskva se zalaže za njegovo produženje na još pet godina.

    Poslednji START ugovor potpisan je 2010. godine i predviđao je da svaka strana ne sme da ima više od 700 interkontinentalnih balističkih projektila, balističkih raketa na podmornicama i teškim bombarderima, kao i 1.550 nuklearnih bojevih glava na njima i ne više od 800 lansera za te projektile.

    Ruski zvaničnici podsećaju da su Rusija i SAD u okviru strateškog dijaloga imale samo dva kontakta — jedan u jesen 2017. godine u Helsinkiju i drugi relativno skoro u Pragu. Još jedan sastanak planiran je tokom ovog meseca, ali su ga Amerikanci ponovo odložili.

    „Mislim da Tramp pokušava da servira javnosti priču kako su Amerikanci učinili sve što je u njihovoj moći da produže START-3, ali da, tobože zbog Kine, koja to navodno sabotira, ovaj dogovor ne može biti produžen. Takođe, sa tom pričom pokušavaju da povežu i Rusiju, s obzirom da se Moskva u američkoj političkoj retorici uvek predstavlja kao najbliži saveznik Kine. Obično Rusiju povezuju sa svim i svačim, i sa onim što je sa njom povezano i što nije. Na kraju, mislim da Tramp pokušava da uključi Kinu u taj sporazum, ali stav Pekinga je da neće ulaziti ni u kakve dogovore te vrste“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Konstantin Blohin.

    Većina ruskih eksperata sa skepticizmom gleda na Trampov predlog o zaključenju novog sporazuma. Prvo, Peking nije spreman da sam sebi veže ruke kojekakvim dogovorima. Drugo, čak i ako Kina pristane na takav korak, ona može zahtevati da se sporazumu priključe i druge zemlje poput Indije i Pakistana. Drugim rečima, to bi moglo da izazove „domino efekat“.

    Balističke rakete kineske vojske
    © AP Photo / Andy Wong
    Balističke rakete kineske vojske

    Vašington shvata da Peking neće pristati na dogovor, pa Tramp igra veštu propagandnu igru, kako bi krivicu za propast dogovora prebacio na Kinu.

    „Jasno je da bi mogao da se dogodi domino efekat — Peking može da kaže da bi trebalo uključiti i Indiju, koju Kina smatra svojim rivalom. Indija će tražiti da se uključi Pakistan... Najverovatnije, ovo je čisto propagandni korak: jasno je da je danas Trampova administracija ’kinofobična‘, a takođe je jasno i da taj sporazum ne odgovara Kini“, ističe Blohin.

    Eksperti smatraju da je „guranje“ Kine da zaključi trilateralni sporazum uzaludno, s obzirom da nuklearni arsenal te zemlje čini samo mali deo svetskih zaliha nuklearnog oružja — otprilike, svega dva odsto. Uostalom, Kini taj sporazum nije potreban, što je Peking u više navrata i sam isticao.

    Kinezi stalno podsećaju da SAD i Rusija poseduju više od 90 odsto ukupnog nuklearnog potencijala i, samim tim, preostalih 10 odsto pada na preostale članove nuklearnog kluba, uključujući i samu Kinu. Jasno je da ovde postoji disbalans, udeo Kine je neuporedivo manji, pa se postavlja pitanje — zašto bi Peking trebao da se uključi u te dogovore zajedno sa Rusijom i SAD“, kaže Blohin.

    SAD i Sovjetski Savez, kasnije SAD i Ruska Federacija, mogle su da se dogovaraju o paritetu u strateškim naoružanju, s obzirom na arsenale nuklearnog oružja kojima raspolažu. Kina nema tu količinu atomskog naoružanja, da bi nešto ograničavala.

    Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira (SIPRI) ukupne zalihe nuklearnih bojevih glava u svetu su iznosile 13.865 na početku godine, što predstavlja smanjenje za 600 u odnosu na početak 2018. godine.

    Ta procena obuhvata nuklearne bojeve glave koje su aktivne, u skladištima ili spremne za rashodovanje.

    Za devet država se zna ili veruje da poseduju nuklearno oružje, a to su: SAD, Rusija, Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja.

    SIPRI navodi da se oko 2.000 nuklearnih bojevih glava drži u stanju visoke pripravnosti.

    Protivbrodska balistička raketa DF-21D na paradi u Pekingu u čast 70. godišnjice Pobede u Drugom svetskom ratu
    © REUTERS / Damir Sagolj
    Protivbrodska balistička raketa DF-21D na paradi u Pekingu u čast 70. godišnjice Pobede u Drugom svetskom ratu

    Institut procenjuje da SAD, prema podacima prikupljenim do januara ove godine, poseduju 6.185 nuklearnih bojevih glava, a Rusija 6.500. Obe države smanjile su zalihe u skladu sa START-3, bilateralnim sporazumom iz 2010. godine o ograničavanju nuklearnog oružja.

    Procenjuje se da Kina ima 290 nuklearnih bojevih glava, što je čak manje nego što ima Francuska (300).

    Uprkos naporima Moskve da očuva i produži Sporazum START-3, malo je verovatno da će se države dogovoriti da produže dogovor i da zajedno rade na smanjenju nuklearnog potencijala.

    Jasno je da je Novi START postao talac političkih procesa koji se odvijaju u SAD.

    „Danas je Trampova administracija usvojila strategiju izlaska iz sporazuma, odnosno danas se SAD povlače iz svih mogućih dogovora koji vezuju ruke Amerikancima. Nedavno su napustili Transpacifičko partnerstvo, Pariski klimatski sporazum, Nuklearni sporazum o Iranu, Savet za ljudska prava UN-a, Ugovor o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, a šta će biti sa Sporazumom o otvorenom nebu je veliko pitanje. I najverovatnije, takva budućnost čeka i START-3, ugovor koji ističe u februaru 2021. godine, a to će, kao što sam više puta rekao, sve svaliti na Kinu“, zaključio je Blohin.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga