17:08 13 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vikipedija, biblioteka

    Zašto Putin ruši „božanske istine“ koje serviraju svi — od naučnika do psihopata

    CC0 / pixabay.com
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41945
    Pratite nas

    Ideja ruskog predsednika Vladimira Putina da se Vikipedija u Rusiji zameni novom Velikom ruskom enciklopedijom u elektronskom obliku, koja bi sadržala „pouzdane informacije, predstavljene u dobrom, savremenom obliku“, mogla bi se posmatrati u kontekstu borbe proverenih informacija protiv lažnih vesti.

    Opštepoznato je da Vikipedija, zbog svog preterano demokratskog karaktera, u principu, dopušta svakom da piše šta god hoće o bilo kom pitanju, bez obzira na kompetentnost i da se, zahvaljujući popularnosti najveće elektronske enciklopedije, poluinformacije često uzimaju kao „božanske istine“.

    Zbog toga su profesori uglednih britanskih univerziteta, u vreme pojave Vikipedije, morali da gube godinu dana objašnjavajući brucošima da se ne pozivaju i ne citiraju najpopularniju „enciklopediju“, zbog slabe verodostojnosti podataka koje sadrži.

    Slučaj „filozofa“ Lompara

    A o verodostojnosti podataka sa Vikipedije govori i događaj od pre nekoliko dana, kada je na jednoj tribini profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar svoje izlaganje počeo demantijem Vikipedije.

    Lompar je tom prilikom rekao da nije i da nikad nije ni želeo da bude filozof, naglasivši da je to podatak iz njegove biografije sa Vikipedije, koji je on nekoliko godina bezuspešno pokušavao da ispravi. Od tada je nebrojeno puta bio „lažno predstavljen“ u raznim medijima.

    Nepouzdanost Vikipedije najbolje ilustruju odrednice iz takozvanih regionalnih ogranaka — srpske, hrvatske ili bosanske, u kojima su istorijski događaji, posebno iz bliske prošlosti, opisani na potpuno različite načine, u skladu sa „zvaničnim istinama“. Kao da rat nije ni prestao.

    Od dobrih do bogohulnih tekstova

    Akademik Ljubodrag Dimić, istoričar, kaže za Sputnjik da vrlo retko konsultuje Vikipediju, na kojoj je primetio da delimično ima i kvalitetnih tekstova, ali i „bogohulnih“.

    „U principu, na Vikipediji prolazi sve i svašta“, dodaje Dimić.

    Kada je reč o Putinovoj ideji, Dimić kaže da se u nekadašnjoj sovjetskoj enciklopediji, koju povremeno konsultuje, prepoznaju ideološke naslage koje je lako izostaviti iz odrednica, a sve ostalo je tačno.

    Srpski akademik i istoričar prof. dr Ljubodrag Dimić
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Srpski akademik i istoričar prof. dr Ljubodrag Dimić
    „Verujem da Rusima neće biti problem da to za godinu dana iščiste i da ponude jednu odličnu, modernu enciklopediju, koja može da zadovolji i tu elektronsku formu“, smatra Dimić.

    Sa druge strane, istoričar doktor Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je Putinov predlog kompatibilan sa idejom Vikipedije, koja predstavlja „jedan novi civilizacijski iskorak“.

    Pranje biografija

    Vikipedija je, prema Antićevom mišljenju, otkrila jedan fenomen koji je bio prisutan i u ranijim epohama, a to je da postoje ljudi „od psihijatrijskih slučajeva, do vrhunskih stručnjaka i naučnika“, koji su spremni da mnogo energije potroše da bi nešto do čega je njima stalo dospelo do globalne publike.

    „Vikipedija je, prosto, najveća enciklopedija u istoriji ljudskog roda. Reč je o milionima unosa. U segmentu udžbenika ’Uvod u istorijske studije‘, pišući o enciklopedijama, bavio sam se i njom, jer ne možemo da se pravimo da ljudi ne čitaju Vikipediju. Ne verujem da je nju moguće zameniti nekom nacionalnom enciklopedijom, mada je moj predlog oduvek bio da novi enciklopedijski pokušaji budu rađeni na bazi Vikipedije“, kaže Antić.

    „Slabost Vikipedije je činjenica da je ona potpuno volonterska, tako da je u nekim segmentima ona vrhunska enciklopedija, a u nekim je potpuno besmislena“, smatra naš sagovornik.

    „Na Vikipediji su očigledni pokušaji da se afirmišu neke političke i nacionalne ideje“, smatra Antić i dodaje da je naš uvaženi novinar Milan Dinić, koji živi u Velikoj Britaniji, potrošio mnogo vremena na ispravke biografija albanskih političara sa Kosova, koje se tiču države njihovog rođenja.

    „Uglavnom je pisalo da su rođeni na Kosovu (?), umesto u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji“, dodaje Antić.

    Tabloidi — autori Vikipedije

    „To ne umanjuje značaj Vikipedije, koja bi, kada bi bila štampana po ugledu na enciklopediju Britaniku, posle samo deset godina svog postojanja imala 770 tomova“, kaže Antić i dodaje da popularnost najpoznatije elektronske enciklopedije nisu narušile ni afere poput otkrića da se iza nekih autora kriju lažni profili sa lažnim titulama.

    Istoričar Čedomir Antić
    © Sputnik /
    Istoričar Čedomir Antić

    U vreme kada se pojavila Vikipedija, Antića je zvao „jedan vrlo sumnjiv tabloid“ da komentariše kako to da na Vikipediji piše da je njegov tadašnji saradnik Miroljub Labus sajentolog, a kasnije se ispostavilo, kako kaže Antić, da je odrednicu o Labusu, koja je imala ukupno tri rečenice — napisao neko iz tog tabloida.

    „Međutim, piramidalni sistem na kojem je ustrojena Vikipedija omogućava da vremenom takve stvari budu popravljene, a ti članci postaju sve bolji i bolji“, dodaje Antić.

    „Medveđa usluga“ marginalaca

    Zato ni sporne odrednice u „regionalnim“ Vikipedijama, prema njegovom mišljenju, ne predstavljaju neki veliki problem.

    „Ko može marginu hrvatske istoriografije, koja se kreće oko onog čuvenog instituta ’Ivo Pilar‘, da spreči da piše to što piše? Oni sebi čine medveđu uslugu, jer prosto niko u svetu ne misli da je Stefan Vučić Kosača bio hercog Svetog Sabasa u Jerusalimu, već je bio herceg Svetoga Save, tako da oni mogu tako da pišu, ali to ne znači ništa“, smatra Antić.

    Prema Antiću, lažne vesti će uvek biti prisutne, ali je vrlo važno da naučimo da ne postoji samo jedna istina i da onaj ko misli da može iz Vikipedije da sazna sve što mu treba — greši, „ali taj ne bi ništa saznao ni iz Britanike niti iz Velike sovjetske enciklopedije“.

    „Enciklopedija je početak istraživanja, a ne kraj“ zaključio je Antić.

    Tagovi:
    Vladimir Putin, Vikipedija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga