20:13 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Protesti u Boliviji

    Faza brutalnih obračuna: Amerikanci i desnica udaraju na Moralesa kao na Madura

    © AFP 2019 / JORGE BERNAL
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Prevrat u Boliviji (37)
    0 376
    Pratite nas

    Napad na gradonačelnicu malog grada Vinta u centralnoj Boliviji, koju su pristalice opozicije vukle bosonogu po ulici, a potom ofarbale crvenom bojom, ošišale i naterale da potpiše ostavku, najava je sve brutalnijih obračuna, smatra dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike Borislav Lalić.

    Ozbiljni neredi koji su, kako mediji prenose, već odneli tri života, praktično traju od kada su okončani izbori na kojima je Evo Morales tesno pobedio u pohodu na svoj četvrti predsednički mandat.

    „U tom sukobljavanju Moralesovih i pristalica opozicije, koja ne priznaje rezultate izbora, ovaj brutalni napad ne isključuje mogućnost da dođe do sukoba koji počinju da mirišu na građanski rat. Lako je potpaliti nerede i nezadovoljstvo naroda u Boliviji, jer je reč o jednoj od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike i narod će lako krenuti na ulice“, smatra sagovornik Sputnjika.

    Udar na Moralesa

    Sasvim je izvesno da opozicija u Boliviji, pored svih drugih argumenata, želi da iskoristi to što je na izborima Morales pobedio prilično teško, bez onakve većine kakvu je osvajao na prethodnim izborima.

    „Zato i vrše pritisak i traže drugi krug predsedničkih izbora“, objašnjava Lalić.

    „U tome su dobili podršku i određenih spoljnih faktora, pre svega Organizacije Američkih Država, koja je rekla da su izbori ipak neizvesni i da bi ih trebalo ponoviti, odnosno ići u drugi krug, što Morales ne prihvata. To traže i Amerikanci, to traže i Kolumbija i Brazil, susedne zemlje koje imaju desne režime i zajedno sa Amerikom, pa i Organizacijom Američkih Država, insistiraju očigledno na tome da se otarase Moralesa“, napominje sagovornik Sputnjika.

    On, sa druge strane, dodaje da se sam Morales malo politički i istrošio, jer je na vlasti u Boliviji od 2005. godine.

    Gradonačelnica Patrisia Arće prema kojoj je opozicija u Boliviji bila brutalna
    © REUTERS / DANIEL JAMES - LOS TIEMPOS BOLIV
    Gradonačelnica Patrisia Arće prema kojoj je opozicija u Boliviji bila brutalna

    Predsednik Bolivije je na svim prethodnim izborima osvajao relativno veliku većinu, a za njim je išla ta ruralna Bolivija, Indusi, mešanci koji su u većini. Oko 70 odsto stanovništva čine ti siromašni ljudi sa plantaža, sa sela i iz rudnika, koji su podržavali Moralesa i njegov Pokret za socijalizam“, objašnjava Lalić.

    Udar na jedinu „levu“ državu

    Morales je, podseća, rekao da neće podneti ostavku, jer smatra da se radi o pokušaju državnog udara koji zagovaraju unutrašnje snage i koji ima podršku spolja, što je poprilično poznati scenario kada je reč o Latinskoj Americi.

    „Međutim, ono što je sasvim izvesno je da se Bolivija suočava sa velikim problemima. To je jedna od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike, sa jedanaest, dvanaest miliona stanovnika i nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika koji jedva prelazi 3.000 dolara, pa je prilično lako pokrenuti ulične nemire i demonstracije, jer nezadovoljnih u takvoj situaciji uvek ima puno. Međutim, šta je alternativa? Očigledno je da ova ’talasanja‘ u Latinskoj Americi, podsticana i podržavana spolja, hoće da Boliviju oslobode tog ’levog režima‘, jer su Morales i Pokret socijalista sada, praktično, ne računajući Venecuelu, gotovo jedini u Latinskoj Americi koji održavaju neku ’levu vlast‘ na nivou države“, uveren je Lalić.

    Kako kaže, u Brazilu, kao i u Kolumbiji, na vlasti su „desni“ režimi, dok su „talasanja“ koja se dešavaju u Boliviji zahvatila i Čile i Argentinu, u kojoj su nedavno održani izbori i gde je pobedila nešto liberalnija, ali ipak „desna“ opcija.

    Kobna podrška Maduru

    „Sasvim je izvesno da se Bolivija nalazi u jednom periodu neizvesnosti i dramatičnih dešavanja. Ona je, inače, u poslednjih sto godina bila poznata kao zemlja u kojoj su se često dešavali državni udari i smenjivali predsednici, tako da ovo nije ništa novo. Ono, pak, što jeste novo je to što je Latinska Amerika prevazišla tu fazu, što u njoj više nije bilo državnih udara niti vojnih diktatura. Nadamo se da se to neće sada desiti, ali činjenica je da je situacija u Boliviji dosta ozbiljna i da se Morales neće tako lako tome odupreti, jer protiv njega ne rade samo unutrašnje snage“, primećuje Lalić.

    Demonstracije opozicije u Boliviji, neće Moralesa za predsednika
    © REUTERS / Ueslei Marcelino
    Demonstracije opozicije u Boliviji, neće Moralesa za predsednika

    Prema njegovim rečima, očekivano je da će se ulične demonstracije i tenzije nastaviti, tim pre što Moralesu ne ide na ruku činjenica da je njegov režim jedan od retkih koji podržava vlast Nikolasa Madura u Venecueli.

    „Amerika u Boliviji pokušava ono što je svojim pritiscima i pomoći uspela da uradi u Brazilu i Kolumbiji — da te zemlje vrati na kolosek desnog, proameričkog režima. Kako je Bolivija relativno mala i siromašna zemlja, ti pritisci su jači i sigurno je da im neće tek tako odoleti“, zaključuje Borislav Lalić za Sputnjik.
    Tema:
    Prevrat u Boliviji (37)
    Tagovi:
    opozicija, protesti, Evo Morales, izbori, Bolivija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga