16:25 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednička kandidatkinja demokrata Hilari Klinton

    Povratak Hilari: Amerika iz dubine izbacuje adut kako bi vratila točak istorije

    © REUTERS / CHRIS KEANE
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    98201
    Pratite nas

    Hilari Klinton ne može da prežali poraz od Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima 2016. godine i sve vreme ona ga smatra nelegitimnim predsednikom. Zato se sprema za revanš.

    Istoričar i dobar poznavalac političkih prilika u Americi Saša Adamović ovim rečima komentariše eventualni ulazak Klintonove u predsedničku trku.

    Hilari Klinton je izjavila da je „pod ogromnim pritiskom“ da izazove američkog predsednika Donalda Trampa na predsedničkim izborima sledeće godine i dodala da je „sve vreme“ razmišljala kakva bi predsednica bila da je 2016. godine pobedila Trampa.

    „Kao što kažem, nikada, nikada, nikada ne reci nikada“, rekla je Klintonova na insistiranje novinarke Bi-Bi-Sija da kaže hoće li se u poslednjem trenutku uključiti u izbornu trku.

    Prema njenim rečima, pod ogromnim je pritiskom, jer „mnogo, mnogo ljudi“ želi da razmisli o tome, ali joj to trenutno „apsolutno nije u planu“.

    Poslednja šansa miljenice „duboke države“

    Adamović dodaje da uz priču da je Tramp nelegitimni predsednik SAD ide i već „pomalo bajata priča“ da je za njen poraz krivo „rusko mešanje“, iako je i Milerova istraga pokazala da toga nije bilo.

    „Hilari Klinton želi neku vrstu revanša. S obzirom na njene godine, to bi zaista mogla da bude njena poslednja predsednička trka. Treba da se podsetimo da je i tada Hilari Klinton u odnosu na ostale kandidate Demokratske stranke bila veoma favorizovana od strane Demokratskog nacionalnog komiteta, jer je Demokratska stranka, kao političko krilo ’duboke države‘, pomagala Klintonovoj da pobedi u to vreme njenog najozbiljnijeg protivkandidata Bernija Sandersa“, kaže Adamović.

    On dodaje da Klintonova ima još malo vremena da odluči da li će učestvovati i u ovoj predsedničkoj trci i ističe da ona ima gotovo stopostotnu medijsku prepoznatljivost, ali je, sa druge strane, u američkoj javnosti veoma omražena.

    Zato je veliko pitanje da li bi Klintonova, koja je pre tri godine izgubila od Trampa, mogla da ga pobedi 2020, a prema Adamovićevoj proceni, njene šanse bi bile znatno manje nego što su bile 2016.

    Izgubljeni Bajden

    Zanimljiva je i Trampova reakcija, koji je preko Tvitera pozvao Klintonovu da se uključi u predsedničku trku 2020, uz „uslov“ da objasni sva svoja krivična dela i prekršaje iz prošlosti, podseća Adamović.

    ​U ovom trenutku, posmatrajući reakcije mejnstrim medija u SAD, koji su se sve ove godine vrlo neprijateljski odnosili prema Trampu, moglo bi se zaključiti da je favorit američke „duboke države“ Bajden, smatra Adamović.

    „Prva istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je Bajden izraziti favorit. Međutim, videlo se u trci za nominaciju da su njega godine već ozbiljno stigle, da u medijskim debatama zna da se ponekad, kako bismo rekli, izgubi, da je pretrpeo veliki udarac lansiranjem tzv. ukrajinske afere i da ga je zbog toga sledeći favorit ’duboke države‘ Elizabet Voren, po nekim istraživanjima, čak i pretekla i da on zapravo više nije izgledan protivkandidat Donaldu Trampu“, kaže Adamović.

    Godine besomučne kampanje

    Zato su porasli apetiti i drugih učesnika u predsedničkoj trci, među njima i bivšeg republikanskog gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga, koji bi ovog puta želeo da kao predstavnik demokrata bude protivkandidat Trampu, podseća sagovornik Sputnjika.

    Međutim, posle gotovo četiri godine besomučne kampanje protiv Trampa, pokazalo se da demokrate u tom periodu nisu bile u stanju da iznedre ozbiljnog protivkandidata na sledećim izborima, smatra Adamović.

    „Trebalo bi reći da je Demokratska stranka za to vreme kroz suprotstavljanje Trampu otišla prilično radikalno u levo, što bi moglo da utiče na birače koji se plaše te vrste ekstremizma. Pokazuje se da među demokratama više nema umerenih kandidata koji bi možda bili prihvatljiviji širem biračkom telu“, zaključio je Adamović.
    Tagovi:
    duboka država, Hilari Klinton, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga