07:20 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Rukuju se Angela Merkel i Vladimir Putin

    Aleksandar Rar: Nemoguće je izgraditi zajedničku Evropu protiv Rusije

    © AFP 2019 / KIRILL KUDRYAVTSEV
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1533
    Pratite nas

    Bez obzira na antagonizam između Moskve i Brisela, u multipolarnom svetu, gde se vode neprestane borbe za prirodne resurse, Rusija može postati glavni faktor stabilnosti „buduće“ Evrope.

    O krizi evropskog identiteta i o tome u kom pravcu bi Evropa trebala da krene, već dugo se raspravlja u zapadnim političkim krugovima, ali i u javnosti. Dodatnu zabunu unose unutrašnji problemi, pritisci Amerike, ali i nemogućnost Evropske unije da uspostavi održive odnose sa Rusijom, koja je ujedno i njen najveći energetski partner.

    I dok se na evropskoj političkoj sceni vodi borba između rusofila i rusofoba, Aleksandar Rar, naučni direktor Nemačko-ruskog foruma, ističe da se slična borba vodi i na idejnoj osnovi.

    „Nemoguće je izgraditi zajedničku Evropu protiv Rusije ili bez Rusije, i u Nemačkoj i Francuskoj to dobro razumeju. Međutim, kod nas postoje dve različite koncepcije Evrope. Jednu zastupaju Nemačka, Francuska i deo starih Evropljana, a se svodi na to da Evropa treba da se prostire od Lisabona do Vladivostoka i uključuje Rusiju i Ukrajinu, kao i ostale zemlje na prostoru OEBS-a. Druga je antiruska i američka i ona podrazumeva izgradnju transatlantske Evrope od Vankuvera do Donjecka, odnosno do Ukrajine, ali bez Rusije“, objašnjava Rar.

    Ako se vodimo Čerčilovom izrekom da „ne postoje stalni prijatelji i stalni neprijatelji, već samo stalni interesi“, čini se da odnosi između Rusije i Evrope ipak imaju svetlu budućnost.

    Rusija i Evropa zajedno u budućnosti

    „Evropi je važno da ima pristup sibirskim resursima, a ne da ih prepušta Kinezima ili Japancima na korišćenje. EU je neophodna jaka Rusija sa svim svojim resursnim potencijalima. Doći će trenutak kada će moćna Rusija biti glavni faktor stabilnosti buduće Evrope, koja će sa jedne strane biti pod pritiskom Amerikanaca, a sa druge strane pod pritiskom Kineza“, rekao je Rar.

    Prema mišljenju eksperta, postoje tri glavna problema u rusko-nemačkim odnosima. Prvi je različit pogled na svet, jer Nemačka živi u postmodernom društvu, gde su liberalne vrednosti gotovo izjednačene sa religijom, dok Rusija nastoji da izgradi nacionalnu državu na svojoj teritoriji.

    Američka aviobaza u Ramštajnu, Nemačika
    © AFP 2019 / Jean-Christophe Verhaegen
    Američka aviobaza u Ramštajnu, Nemačika

    Drugi problem su zemlje koje stalno upozoravaju na novu rusku pretnju i agresiju, nekadašnje učesnice Varšavskog pakta, a sada članice EU i NATO-a. Ekspert smatra da Nemci ne veruju da Rusija želi da vojno napadne ove države, ali prihvataju negativne stavove njihovih elita, jer Berlin želi lidersku poziciju u Evropi, pa su zato važniji dobri odnosi sa novim evropskim članicama, pre nego sa dalekom Moskvom.

    Treći problem je što Evropa ostaje pod kontrolom SAD, kada je reč o bezbednosti, bez obzira na sve razgovore koji se vode u Nemačkoj i Francuskoj o tome da treba stvoriti jedinstvenu evropsku vojsku i zajedničku odbrambenu i spoljnu politiku. Rar ističe da SAD imaju svoje geopolitičke interese u odnosu na Rusiju, sa kojima Nemačka, htela-ne htela, mora da se složi, te da nije uveren da Berlin može da se „iščupa iz američkih kandži“.

    Rar veruje da će u budućnosti neminovno doći do poboljšanja rusko-nemačkih odnosa, što pokazuju i istraživanja javnog mnjenja.

    Rusija i Nemačka — od ljubavi do mržnje

    „Iako nemački mediji stalno optužuju Rusiju za sve grehe Zapada, kao što su sajber-napadi, tajne revolucije i smene režima, veliki broj Nemaca, kojih je sve više, zalaže se za normalizaciju odnosa sa Rusijom“, ističe Rar.

    Trenutno stanje rusko-nemačkih-evropskih odnosa ima zanimljivu istoriju. Od pada Berlinskog zida, do prvog velikog proširenja Evropske unije, odnosi između Nemačke i Rusije su bili idealni, možda najbolji u istoriji. Razlog za to je bila zahvalnost nemačkih elita na podršci koju je Rusija pružila procesu ujedinjenja Nemačke, u trenutku kada su Francuska, Engleska i Amerika gledale na sve ovo sa podozrenjem. Sa druge strane, Rusija je u Nemačkoj videla svog advokata na Zapadu. U Moskvi je postojalo uverenje da je sa Nemačkom moguće uspostaviti važne strateške odnose, mnogo bolje nego sa drugim evropskim zemljama, i da će na taj način Rusija pronaći svoje mesto u evropskoj arhitekturi.

    Rušenje Berlinskog zida 12. novembra 1989.
    © AP Photo / Lionel Cironneau
    Rušenje Berlinskog zida 12. novembra 1989.

    Putinov dolazak na vlast je pokrenuo talas skepticizma, ali je tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder verovao da je sa novim ruskim predsednikom moguće voditi razuman i pragmatičan dijalog. Ruska ekonomija je počela da se oporavlja, a nemački kapital da istiskuje američki biznis sa ruskog tržišta, zbog narušenih američko-ruskih odnosa.

    Početak pogoršanja rusko-nemačkih odnosa se vremenski poklapa sa dolaskom Angele Merkel na mesto kancelara 2005. godine, a glavni uzroci su širenje NATO-a i EU. Poljska, baltičke i istočnoevropske zemlje nisu mogle 90-ih godina prošlog veka i početkom 2000-ih godina da utiču na politiku EU i NATO-a, koji su u tom periodu nastojali da izgrade dobrosusedske, ako ne i savezničke odnose sa Rusijom. Tada je postojala i organizacija „Trojka“, gde su Francuzi, Nemci i Rusi razgovarali o bezbednosnoj strukturi Evrope. Međutim, nakon što su postale članice EU, upravo su ove zemlje uticale na promenu evropske i nemačke politike.

    Rar ističe da je razilaženje u stavovima između Nemačke i Rusije kulminiralo konfliktom u Gruziji, kada je Sakašvili, tadašnji predsednik Gruzije, hteo da silom zauzme Abhaziju i Južnu Osetiju i umalo započeo rat sa Rusijom, a potom i sa situacijom u Ukrajini, gde su Rusija i EU imale suprotne stavove o geopolitičkom značaju same Ukrajine. Ipak, Rar smatra da postoji šansa da se odnosi između Nemačke, Rusije i EU promene na bolje, ako se primiri situacija u Ukrajini.

    Tagovi:
    Evropa, odnosi, nemačka, rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga