12:39 16 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Big ben

    Britanci izdvajaju milione za približavanje Balkana EU i NATO-u

    © REUTERS / Hannah McKay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    3477
    Pratite nas

    Britanija izdvaja više od 23 miliona funti za, kako se navodi, borbu protiv „dezinformacija“ u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, a jedan od ciljeva je i „pomoć“ Zapadnom Balkanu da se približi Evropskoj uniji i NATO-u, pokazuje izveštaj britanskog vladinog Fonda za sprečavanje konflikata i podršku stabilnosti i bezbednosti.

    U izveštaju Fonda o programima za 2019-2020. godinu, u koji je imala uvid televizija RT, navodi se da London, koji sebe smatra „svetskim liderom u oblasti objektivnosti i nezavisnosti medija“, planira da poboljša kvalitet rada u medijima, uključujući i one na ruskom jeziku i da doprinese širenju „pouzdanih informacija“. Kao što je navedeno u dokumentima, London je, između ostalog, izdvojio i više od 23 miliona funti za inicijativu borbe protiv dezinformacija i razvoj medija u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji.

    Kontrolisanje Balkana

    Britanska vlada takođe namerava da „pomaže“ i Zapadnom Balkanu. Osim rada sa medijima, ona će se boriti protiv sajber-napada i doprineće promovisanju reformi, koje su neophodne da zemlje regiona pristupe EU i NATO-u. Za te ciljeve je u izveštajnoj godini izdvojeno 16 miliona funti.

    „Cilj programa Fonda za konflikte, stabilnost i bezbednost pod nazivom ’Mediji, sajber-otpor i odbrambena sposobnost Zapadnog Balkana‘, jeste da se poveća stabilnost ovog regiona. To se postiže poboljšanjem najvažnijih parametara otpornosti na nestabilnost. Ove aktivnosti podrazumevaju pomoć u održavanju funkcionisanja nezavisnih medija, suzbijanje dezinformacija, jačanje otpora na sajber-napade, odbrambene aktivnosti, kao i podršku reformama potrebnim da se zemlje regiona pridruže EU i NATO-u“, objašnjeno je u dokumentu CSSF.

    U interesu je Velike Britanije balkanski region koji je stabilan i sposoban da izdrži pretnje, ističu u vladinom fondu. A zadatak finansiranih projekata je da povećaju otpornost Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, promovišu britanske vrednosti i pomognu u približavanju zemalja NATO-u i Evropskoj uniji.

    U okviru programa planirana je obuka za balkanske medije za efikasnu interakciju sa slušaocima o političkim pitanjima. Pored toga, planirano je da se podrži obuka profesionalnih vojnika koji su orijentisani na reformu sektora bezbednosti, kao i da se poveća sposobnost oružanih snaga Zapadnog Balkana za operativnu saradnju i brzo raspoređivanje u skladu sa standardima britanskog Ministarstva odbrane i NATO-a.

    Strah od uticaja Rusije

    Ne samo London, već i evroatlantska zajednica posvećuje veliku pažnju Balkanu, ističe u razgovoru za RT politikolog Jurij Počta, profesor na ruskom Univerzitetu prijateljstva naroda.

    Taj deo Evrope još uvek nije pod potpunom kontrolom Zapada, zato se tamo sprovode različiti programi „strane pomoći“, kako bi ih uvukli u svoje strukture.

    „Kada je Jugoslavija bila razorena, a zemlja podeljena praktično na šest i po država, to je bila neverovatna sreća za Zapad. Ali sada je potrebno sve ponovo ’svariti‘ i savladati, potrebno je uvesti disciplinu, povezati se sa raznim programima, obećati ulazak u NATO i EU. Očekuju da će na taj način dugi niz godina vezati region za zapadne centre uticaja“, rekao je ekspert. 

    „Istovremeno, zapadne zemlje se plaše da će balkanske države sačuvati bliske odnose sa Rusijom i namerno optužuju Moskvu za ’negativan uticaj‘ na region“, dodao je Počta.

    Moskovski Kremlj
    © Sputnik / Maksim Blinov
    Moskovski Kremlj

    Na primer, ranije su u Institutu za istraživanje bezbednosti Evropske unije izjavili da Rusija „sprečava“ integraciju zemalja u EU i Severnoatlantski savez. U Rusiji negiraju takve optužbe. U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova smatraju da su uporni pokušaji da se Balkan pretvori u još jedno mesto ratnih operacija protiv Rusije.

    „Znamo da se na Beograd vrši ozbiljan pritisak, s ciljem da se prisili da prekine obostrano korisnu saradnju sa našom zemljom. Srpska braća se samouvereno protive tome. Moskva veoma ceni nezavisnu viševektorsku spoljnu politiku Srbije, “ napomenuo je šef diplomatije Sergej Lavrov.

    Zapadu odgovara kontrolisani haos

    Velika Britanija računa da će diversifikovati medije, posebno one na ruskom jeziku, „poboljšati“ njihov rad i obezbediti stanovništvu pristup „pouzdanim informacijama“.

    „Velika Britanija sarađuje sa većinom svojih partnera i teži ka tome da poboljša kvalitet rada državnih i nezavisnih medija (uključujući i one koji se emituju na ruskom jeziku), kako bi doprinela jedinstvu u društvu, podržala univerzalne vrednosti i pružila pouzdane informacije ljudima koji žive u zemljama Istočne Evrope“, navedeno je u dokumentu Fonda za sprečavanje konflikata i podršku stabilnosti i bezbednosti (CSSF).

    U britanskom Fondu ističu da ruska Vlada navodno „ulaže mnogo u propagandu“, koja je deo nekakve „nezakonite“ aktivnosti u Gruziji i Ukrajini. Međutim, konkretni primeri se po običaju ne navode.

    Istovremeno, Velika Britanija navodno ne namerava da odgovara na propagandu propagandom, navedeno je u izveštaju. Umesto toga, vlast će „promovisati slobodan protok pouzdanih informacija“ i uključivati u to one koji su najviše podložni „ruskim dezinformacijama“.

    Sledeće godine London planira da investira više od osam milona funti u svoj program podrške „nezavisnim medijima“, koji uključuju i projekte u baltičkim državama i Ukrajini.

    Jurij Počta objašnjava da pozicija Rusije koja se rukovodi svojim nacionalnim interesima, štiti međunarodno pravo i ceni nezavisnost drugih, ne odgovara državama Zapada. Zbog toga se Velika Britanija i niz drugih zemalja mešaju u rad medija i nameću svoje viđenje sveta, naglasio je on.

    „Za njih je kontrolisani haos najbolji način da se upravlja drugim zemljama. I ako je već nemoguće izvesti direktne vojne operacije protiv Rusije, kreće se u informativno-psihološki rat. To podrazumeva i demonizaciju rukovodstva zemlje, ocrnjivanje ruskog stanovništva i suprotstavljanje ruskim medijima. Može postojati jedino zapadna ’postistina‘, dok ruska tačka gledišta, po njihovom mišljenju, subverzivno deluje“, rekao je ekspert.

    Tagovi:
    Balkan, strah, Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga