14:01 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Granica između Rusije i Estonije

    Estonija diže napetost između Rusije i Zapada, a Moskva poručuje: Manite se glupiranja sa istorijom

    © Sputnik / Alexei Danichev
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    1626
    Pratite nas

    Estonija traži da joj Rusija vrati navodno anektirane teritorije, da bi ratifikovala sporazum o granici. Iz Moskve poručuju da su ovakve poruke neprihvatljive i da bi Estoniji bilo bolje da se mane „glupiranja sa istorijom“.

    Pretenzije na vraćanje teritorija pokrenuo je predsednik estonskog parlamenta Hen Piluas, pozivajući se na Tartuski mirovni sporazum, dokument iz 1920. godine. Ministar spoljnih poslova Estonije Urmas Reinsalu rekao je da Estonija ne namerava da se odrekne principa tog sporazuma.

    Prema ovom sporazumu, za koji Moskva tvrdi da nema pravnu snagu, Taljin pretenduje na deo teritorija Lenjingradske i Pskovske oblasti.

    Ruski senator Vladimir Džabarov, zamenik šefa spoljnopolitičkog odbora Saveta Federacije, postavlja pitanje — znaju li u Estoniji da joj je Sovjetski Savez zapravo poklonio teritoriju, koja je nekad bila deo Ruske imperije.

    Rusija ništa ne duguje ni Estoniji, ni Letoniji, a što pre oni prestanu da daju slične izjave, to će biti bolji odnosi među našim zemljama. Oni odlično shvataju, jer nisu glupi, da su to apsolutno besperspektivne i neosnovane izjave, a daju ih da bi po ko zna koji put ustalasali odnose između Rusije i Zapada. Mladi Evropljani, u koje ubrajam sve tri pribaltičke zemlje i Poljsku, stalno prave svakojake političke gluposti da bi podigli stepen napetosti“, kaže za Sputnjik Džabarov.

    Gubljenje vremena

    Senator primećuje da kad god se učini napor da se uspostave neki kontakti lansiraju se takve deplasirane priče i dodaje:

    „Neka predsednik estonskog Parlamenta mirno spava i radi, niko nikome neće ništa da daje, i neka ne gubi vreme uzalud sličnim izjavama. Ovo je svakako provokacija, jer nema nikakvih spornih pitanja. Estonija je, da podsetim, ušla u NATO, a da bi neka zemlja ušla u Alijansu — ne može imati nikakve teritorijalne sporove. Tada smo na molbu zapadnih partnera zažmurili, a oni se sad setili da imaju neke primedbe“.

    I Direktor Ruskog vojno-istorijskog društva Mihail Mjahkov podseća da bi članstvo u NATO-u za Estoniju bilo nemoguće ako ima pogranične sporove.

    „Granice o kojima estonski političari sanjaju zapravo su nametnute 1920. godine. Rusija se nalazila u fazi građanskog rata“, napominje Mjahkov.

    Ne glupirati se sa istorijom

    Senator Oleg Morozov savetuje Estoniji da se „ne glupira sa istorijom“, jer, kako kaže, može se lako ispostaviti da nije Estonija ta koja treba da dobije dodatne teritorije, već upravo suprotno.

    Podsetimo — Ruska Federacija je potpisivanjem mirovnog sporazuma sa Estonijom 1920. godine priznala nezavisnost ove zemlje. Međutim, 1940. godine ovaj sporazum, kao i drugi međunarodni sporazumi koje je imala Estonija, postaju nevažeći, jer je republika postala deo SSSR-a. Kako je u maju ove godine naglasila zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, za Rusku Federaciju „ova tema je zauvek zatvorena“.

    Međutim, otkako se Estonija odvojila od SSSR-a, lokalni političari periodično izjavljuju da je Tartuski sporazum još uvek na snazi, čime je stvoren povod za iznošenje teritorijalnih pretenzija prema Rusiji.

    Pešački prelaz na estonsko-ruskoj granici
    © Sputnik / Sergeй Stepanov
    Pešački prelaz na estonsko-ruskoj granici

    Težak put do ratifikacije

    Sporazum Rusije i Estonije o kopnenim i morskim granicama je prvi put potpisan 2005. godine. Međutim, nakon što je estonski Parlament u Zakon o ratifikaciji uneo preambulu Tartuskog mirovnog ugovora, Rusija je povukla svoj potpis sa tog sporazuma.

    Sporazum o granici je ponovo potpisan 2014. godine, a tada je rečeno da strane nemaju međusobne teritorijalne zahteve.

    Rusija takođe nije ratifikovala sporazum. Nedavno je direktor Drugog evropskog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova Sergej Beljaev izneo stav Moskve:

    „Lopta nije na našoj strani. Pri potpisivanju dokumenta 2014. godine sa estonskom stranom, postignuto je razumevanje o nepostojanju teritorijalnih zahteva između dve države i o potrebi da se obezbedi normalna nekonfliktna atmosfera za ratifikaciju graničnih sporazuma. Rusija u potpunosti ispunjava sve uslove, što se ne može reći za estonsku stranu“.

    Diplomata je dodao da se poslednjih godina pogoršala „političko-informaciona pozadina prema Rusiji“.

    On je napomenuo i da Moskva čeka da novi sastav estonskog Parlamenta, koji se drastično promenio nakon izbora prošle godine, ratifikuje sporazum o granici.

    „Očekujemo da će estonski partneri ispoštovati deo obaveza u vezi sa ratifikacijom, uključujući i odbacivanje bilo kakvih političkih optužbi“, naglasio je ruski diplomata.

    Politički interes

    Ruska ambasada u Estoniji i Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije pozvali su Taljin da zaustavi rusofobnu politiku.

    Po mišljenju eksperata, sličnim tvrdnjama estonski političari pokušavaju da osvoje poene nacionalističkog biračkog tela. Istovremeno, predstavnici umerenijih snaga nemaju ništa protiv sklapanja sporazuma o granici sa Rusijom, ali bi pokretanje ovog pitanja, kako objašnjavaju, moglo da podeli vladajuću koaliciju u Estoniji.

    Predsednik Ruskog udruženja za baltičke studije Nikolaj Meževič izjavio je da „u ovom slučaju govorimo o unutrašnjim partijskim razlikama i da se koalicija koja sačinjava Vladu može raspasti prilikom glasanja o ovom pitanju“.

    Prema rečima Meževiča, iznoseći teritorijalne zahteve prema Moskvi, estonski nacionalisti pokušavaju da uzdrmaju ionako tešku bezbednosnu situaciju u baltičkim državama, gde se planski povećava vojno prisustvo zemalja NATO-a zbog navodne „ruske pretnje“.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga