15:21 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Poruka demonstranata iz Hongkonga Americi i Britaniji

    Amerika gura Kinu do ruba strpljenja: Sledi 10 dana od kojih zavisi sudbina Hongkonga

    © AP Photo / Kin Cheung
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    110144
    Pratite nas

    Kina je zatražila od američkog predsednika Donalda Trampa da stavi veto na predlog zakona koji su ove nedelje usvojila oba doma američkog Kongresa, a kojim se pruža podrška ljudskim pravima u Hongkongu. Peking je ponovio da će preduzeti snažne kontramere ukoliko zakon stupi na snagu.

    Naime, ovim predlogom zakona predviđeno je da SAD svake godine potvrđuju visok stepen autonomije Hongkonga, kako bi se opravdao poseban trgovinski status te teritorije, kao i da bi se sankcionisali kineski i hongkonški zvaničnici ukoliko budu suzbijali slobode na toj teritoriji.

    Kako za Sputnjik ocenjuje doktor Ivona Lađevac, načelnica Centra za „Pojas i put svile“ na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, američki zakon o Hongkongu nesumnjivo predstavlja direktno mešanje u unutrašnje stvari Kine.

    „Hongkong je autonomna provincija u okviru Narodne Republike Kine i nema nikakve veze sa Amerikom. Pritom, od trenutka kada se Hongkong vratio pod jurisdikciju Kine, on ima status specijalne ekonomske zone koja može da održava odnose sa drugim državama, ali nipošto ni jedna druga država ne može da utiče na prilike u Hongkongu“, kategorična je Ivona Lađevac.

    Ona dodaje da je poznato da se Kina zalaže za sprovođenje politike „Jedna zemlja, dva sistema“, i tim pre je ovaj potez Vašingtona potvrda politike koju Amerika jako dugo vodi — politike „dugih prstiju”.

    „Ovo je potvrda američkih težnji da učestvuju u svim zbivanjima na bilo kom meridijanu sveta, čak i ako sa tim zbivanjima nemaju veze. Takođe, ovo mešanje u stanje ljudskih prava u Hong Kongu pokazuje licemerje Amerike, jer se upravo iz SAD svakodnevno dobijaju informacije o kršenjima ljudskih prava. One, međutim, ne gledaju šta se zbiva u njihovom dvorištu, već su sklone tome da drugima udaraju packe“, primećuje Ivona Lađevac.

    Zakon dok Hongkong gori

    Milorad Denda, bivši dopisnik srpskih medija iz Pekinga, najnoviji potez SAD tumači u kontekstu već definisane strategije Vašingtona i takozvane „duboke države“ — da se konstantno ide sa politikom pritiska, uslovljavanja i uznemiravanja Kine, u nadi da Peking tako neće ostvariti zacrtane ciljeve da polovinom ovog veka bude vodeća ekonomska sila u svetu.

    Reč je, kaže, o tome da se ovakav zakonski akt usvaja kako bi se pružila podrška onome što se događa u Hongkongu — nasilju i demonstracijama, koje traju već nekoliko meseci.

    „Ovaj zakon dolazi u trenutku kada je očigledno da se demonstracije u Hong Kongu, prvobitno organizovane da izražavaju proteste protiv takozvanog manjka demokratije, pretvaraju u nasilne, histerične i divljačke akcije gotovo urbane gerile, veoma organizovane i očigledno veoma dobro finansirane. Drugi aspekt donošenja ovakvog akta u SAD je to što bi on mogao biti i sredstvo pogađanja u aktuelnim trgovinskim pregovorima sa Kinom, baš u momentu kada treba potpisati takozvanu ’fazu 1‘ u tim pregovorima“, objašnjava Denda.

    Hong Kong u plamenu: Demonstracije se pretvaraju u nasilne, histerične i divljačke akcije urbane gerile
    © AP Photo / Kin Cheung
    Hong Kong u plamenu: Demonstracije se pretvaraju u nasilne, histerične i divljačke akcije urbane gerile

    Ovaj stav deli i Borislav Korkodelović, nekadašnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, koji smatra da je korak koji je preduzeo američki Kongres došao usred veoma komplikovanih odnosa Vašingtona i Pekinga.

    „Da li će se ovaj korak pokazati i kao najozbiljniji, videćemo u narednim danima i nedeljama, u zavisnosti od toga koliko će on uticati na situaciju u samom Hongkongu. Veruje se, a i ja sam sklon tome da razmišljam u takvim kategorijama, da će ovaj zakon podstaći radikalne elemente među studentima-demonstrantima, koji definitivno nisu samo studenti, da intenziviraju svoj rušilački pohod po Hongkongu naredih dana“, navodi Korkodelović.

    Tramp ima deset dana

    Kako kaže, američko-kineski odnosi u ovom trenutku još nisu dotakli dno, ali ukoliko se situacija bude dalje komplikovala, to će sasvim sigurno izazivati sve žešće reakcije vlasti u Hong Kongu i sve čvršći stav Pekinga, što će se odražavati i na ukupne odnose SAD i Kine.

    Iako je Bela kuća ranije nagovestila da će predsednik Tramp potpisati zakon, on se u intervjuu televiziji „Foks njuz“ po ovom pitanju nije izjasnio. Američki predsednik je rekao da „stoji uz protestante u Hong Kongu, ali i uz predsednika Sija“, koji je, kako je naveo, „njegov prijatelj“. Tramp je istakao i da su Amerika i Kina na putu da potpišu najznačajniji trgovinski sporazum u istoriji i da bi bilo sjajno ukoliko bi se to desilo.

    Borislav Korkodelović napominje da američki lider ima deset dana da stavi svoj potpis na zakon.

    „Njegov manevarski prostor je izuzetno mali, jer neki analitičari ocenjuju da bi bio ’razapet na krst‘ ukoliko odbije da potpiše zakon iza kojeg velikim delom stoje i republikanci i demokrate, pa je malo verovatno da bi on pokušao da uloži veto. Međutim, čak i ako ne potpiše, zakon bi bio vraćen u Predstavnički dom, gde bi dvotrećinska većina, koja u tom Domu sigurno postoji, o njemu odlučivala i on bi sigurno stupio na snagu“, uveren je Korkodelović.

    Kako će odgovoriti Kina?

    I Milorad Denda veruje da Tramp ne bi mogao tako lako da se suprotstavi ogromnoj većini u Kongresu i svojoj republikanskoj bazi, koja ovaj zakon podržava.

    „Ići će se na prolongiranje i dobijanje na vremenu, kako bi se u ovoj završnoj, delikatnoj fazi trgovinskih pregovora videlo da li će se doći do rešenja koje će zadovoljiti obe strane. Ovo je taktička igra, jer je srž svega trgovinski sporazum, i komentatori u svetu ovaj zakonski akt ne zovu bez razloga ’sredstvom pogađanja‘ u pregovorima sa Kinom“, ukazuje Denda.

    Upitan kakav se odgovor Kine može očekivati ako Donald Tramp potpiše ovaj zakon, Denda kaže da postoji čitav spektar mera kojima bi Peking mogao da pribegne, poput adekvatnog uzvraćanja na sankcije i restrikcije prema određenim osobama, grupama i kompanijama za koje se proceni da ugrožavaju kineske nacionalne interese i suverenitet.

    „Kina taj sporazum sa SAD želi, ali i poručuje da će, ako bude potrebno, uzvratiti na sve ono što bi Amerikanci uveli kao sankcije prema Kinezima i vlastima Hongkonga. U svakom slučaju, ovakve akcije SAD nikako ne doprinose razvoju kinesko-američkih odnosa i u ovoj igri jednostavno ne bi bilo pobednika“, zaključuje Milorad Denda.

    Tagovi:
    Zakon, Hong Kong, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga