11:00 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    EU i Srbija - ilustracija

    Srbija čeka EU kao Godoa — niti on dolazi niti Beograd odustaje /video/

    © CC0 / Balkan Photos
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3534
    Pratite nas

    Put Srbije ka EU je kao siže za dramu „Čekajući Godoa“, a izgleda da je isti i rasplet, rekao je politikolog Aleksandar Pavić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    On kaže da ne zna šta bi EU sada mogla da ponudi Srbiji kako bi je i dalje držala evropskom putu.

    „Imali su odrešene ruke 20 godina, mogli su da ne uslovljavaju Srbiju, mogli su da nas tretiraju samo kao Bugarsku i Rumuniju, ali rešili su da to ne rade. Te dve zemlje nisu bile ni blizu nivoa na kojem je Srbija danas“, rekao je Pavić i istakao da je EU propustila priliku što se Srbije tiče.

    Beogradu je EU na dugom štapu

    Politikolog Pavić smatra da Brisel mora da održava režim proširenja na dugom štapu.

    „Oni sada nemaju alternative. Francuska insistira na jednoj stvari — prvo da se promeni mehanizam odlučivanja u EU, odnosno da se prvo sama EU reformiše, pa tek kad se konsoliduje, onda može da se razgovara o nekom proširenju“, rekao je Pavić i naglasio da je Francuska pokazala da misli ozbiljno, jer nije dala odobrenje za početak pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji.

    Naš sagovornik ističe da se u diplomatiji nikada ne kaže da je nešto definitivno i da uvek ima neko „ali“. Pavić objašnjava da je mnogo teško da sve članice EU postignu saglasnost o bilo čemu i navodi primer da su Poljska I Mađarska pre neki dan stavile veto na godišnji izveštaj o vladavini prava, kao i da članice imaju različite stavove prema migrantskoj krizi i NATO-u.

    „Kako vi u toj plejadi različitih interesa da dođete do konsenzusa. To je složen posao i može dugo da traje, a tek posle toga ide priča o proširenju“, rekao je Pavić.

    Petričeva dijagnoza

    On ukazuje i na reči austrijskog diplomate i bivšeg Visokog predstavnika za BiH Volfganga Petriča, koji je nedavno rekao da se „EU pravila kao da vas hoće, a mnogi političari su se pravili kao da hoće da uđu, morate da se okrenete sebi“.

    „Petrič je atlantista po ubeđenju i kada on to kaže, to je u stvari velika istina. Svi su se po malo pravili, a u stvari niko nije mislio ozbiljno sa nama i to se sad pokazalo na delu“, smatra Pavić.

    Željko Pantelić, dopisnik „Nedeljnika“ iz Italije i dugogodišnji izveštač beogradskih medija iz Brisela, rekao je za Sputnjik da u EU na stolu ništa ne stoji sve vreme, navodeći da smo godine izgubili u pregovorima sa Crnom Gorom, a zatim zbog saradnje sa Haškim tribunalom. On dodaje i da se ulaskom zemalja sa istoka promenila i situacija u EU.

    „Neke stvari morate uraditi kada se to od vas traži. Mi smo osuđeni da kasnimo, do 2008. godine smo imali vremena da se zakačimo i da do 2017. ili 2018. godine uđemo u EU — mi smo propustili tu priliku, jer nismo ispunili obaveze prema Tribunalu, i kada izgubite voz, vi posle morate peške, i tu više ništa ne može da se uradi“, rekao je Pantelić.

    Kosovski Damoklov mač

    Na konstataciju da je po izručenju haških optuženika otvoreno pitanje Kosova i Metohije, Pantelić je rekao da je to pitanje uvek visilo kao „Damoklov mač“. I da će uvek biti na evropskom putu Srbije. On navodi da ima primera da su zemlje ušle u EU, a da nisu priznale teritorije koje su u sastavu drugih država, takozvani „irski model“.

    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Severna Mitrovica

    „Od Srbije će se tražiti da prizna činjenično stanje, a to je da nema suverenitet na Kosovu i Metohiji, ali to je toliko daleko. Pričamo o nečemu što bi se moglo desiti za pet ili deset godina, a zaboravljamo da pričamo o onome što se dešava sada, kako bismo jednog dana mogli da dođemo u situaciju da nam je Kosovo prepreka“, objašnjava Pantelić.

    On smatra da pitanje Kosova neće biti prepreka u smislu svakodnevnog kočenja, ni kada je reč o francuskom predlogu, ni kada je reč o novom rasporedu snaga u EU. Ističe da mnogo više koči Priština, ali i sam Beograd, zarad nekih unutarpolitičkih ciljeva.

    „I kada se kaže da EU nešto traži od Srbije, ne traži se ništa što ne bismo sami trebali da uradimo — borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, da administracija bude transparentna i efikasna, da imamo svuda kanalizaciju“, napominje Pantelić.

    EU sa najviše 30 članica

    Nekadašnji dopisnik iz Brisela otkriva svoja saznanja i kaže za Sputnjik da bi EU mogla da ima najviše 30 članica. Kako Velika Britanija napušta EU, ostaju tri mesta. Smatra da su Srbija i Crna Gora na dobrim pozicijama, jer su počele pregovore.

    „Ako budu odradili ono što treba, Crna Gora će imati obavezu i da zameni svoj kleptokratski režim, jer će to za nju biti glavni uslov, a Srbija će na kraju, dakle ne sutra, nego negde 2027-2030. godine, kad budemo stigli do vrata EU, morati da reši pitanje odnosa sa KiM. Treću poziciju mogla bi da popuni Severna Makedonija ili Albanija, s tim da je Skoplje pozicionirano“, kazao je Pantelić.

    Politički analitičar Aleksandar Pavić kaže kako se famozna šargarepa pomerila do 2030. godine.

    „A da li će tada EU postojati? Na pragu smo novog mešanja karata, s mogućim ozbiljnim nestabilnostima, što zbog geopolitičkih pomeranja, što zbog nadolazeće ekonomske krize“, rekao je Pavić.

    Tagovi:
    Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga