10:46 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Globus

    Bezbednost Evrope stavljena na kocku

    © Foto : Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 357
    Pratite nas

    Francuska i Nemačka nisu prihvatile inicijativu Rusije o stavljanju moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, čime je bezbednost Evrope stavljena na kocku.

    Moskvi i Vašingtonu ističe vreme za produženje poslednjeg sporazuma o kontroli nuklearnog oružja. Rusija čini sve da spasi što se spasiti može, ali NATO odbija svaku ponudu.

    Ruski vojni ekspert Oleg Glazunov ocenjuje da Nemačka i Francuska nisu prihvatile predlog Rusije o stavljanju moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi zbog pritiska Vašingtona.

    „Nemačka i Francuska nisu prihvatile naš predloge za moratorijum iz jednog prostog razloga: političke elite ovih zemalja su, kao i skoro cele Evrope, pod kontrolom SAD. Nijedna ruska inicijativa za razoružanje ili kontrolu oružja neće biti podržana, sve dok ne dobiju zeleno svetlo od nadređenih u Vašingtonu“, smatra Glazunov.

    On dodaje da Makron i Merkelova zavise od podrške SAD i da su uvek ispunjavali ono što Amerika traži od njih, pa su čak uveli i sankcije Rusiji, iako je to na štetu ekonomije njihovih zemalja.

    „Ne treba od njih očekivati nezavisne korake u spoljnoj politici, lakše je dogovoriti se sa SAD“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Vašington krši dogovor koji osigurava bezbednost

    Krajem septembra je ruski predsednik Vladimir Putin poslao pismo šefovima vodećih evropskih i azijskih zemalja sa predlogom o stavljanju moratorijuma na razmeštanje raketa, potvrdivši spremnost Moskve da vodi dijalog sa NATO-om o načinima da se verifikuje nerazmeštanje oružja na različitim kontinentima.

    Vladimir Putin
    © Sputnik / Alekseй Družinin
    Vladimir Putin

    NATO je odbio taj predlog, pod obrazloženjem da „nije realan“, s obzirom da je Rusija, kako tvrde, već rasporedila sisteme SSC-8 (9M729), čime je navodno prekršila Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa (INF).

    Rusija je deo Evrope

    Francuski predsednik Emanuel Makron, ipak, nije sasvim zatvorio vrata. On nije prihvatio moratorijum koji je predložila Rusija, ali taj predlog vidi kao osnovu za razgovore. Makron smatra da u pregovorima o novom sporazumu o raketama srednjeg i kratkog dometa treba da učestvuju predstavnici evropskih država. On je pozvao da se pokrene transparentni dijalog i naglasio da je „Rusija geografski deo Evrope“. Po njegovom mišljenju — „stvaranje nove arhitekture bezbednosti zahteva i nove odnose sa Rusijom“.

    Politikolog Pavel Tarusin ocenjuje da ovakav stav Pariza daje šansu daljim pregovorima.

    „Makron nastavlja svoju politiku pomirenja sa Rusijom, obnavljanja odnosa zasnovanih na poverenju, koji bi smanjili verovatnoću oružanih sukoba u Evropi. Evropa se seća događaja iz sedamedesetih godina prošlog veka, kada su naše rakete ’Pionir‘ i američke ’Peršing‘ bile raspoređene u centralnoj i zapadnoj Evropi, i ne želi da se ti događaji ponove, posebno zato što se Makron veoma dvosmisleno odnosi prema NATO-u“, rekao je Tarusin.

    On ističe da Makronova pozicija potencijalno daje šansu da se pronađu neke pregovaračke platforme kako bi se izbeglo raspoređivanje novih vrsta naoružanja, a takođe i da se previše ne opterećuje državni budžet i ne ugrozi bezbednost Evrope.

    STARTU-3 ističe vreme

    Poslednji veći sporazum između Rusije i SAD o kontroli nuklearnog naoružanja START-3 potpisan je 2010. godine, a ističe u februaru 2021. godine.

    Rusija je zvanično predložila Americi da na pet godina ili čak na kraći rok produže taj Sporazum pre njegovog isteka i upozorila je da više nema dovoljno vremena za pregovore između Moskve i Vašingtona o punoj zameni Novog START-a.

    Ispaljivanje rakete
    © Sputnik / /Presidential Press Service Pool Photo
    Ispaljivanje rakete

    Rusi smatraju da SAD namerno odugovlače i traže razlog da se oslobode tog Dogovora. Američki zvaničnici su ranije izjavljivali da je produžavanje Sporazuma „malo verovatno“, a da bi Novi START bio loš po SAD. Kina je pozvala Vašington da što pre odgovori Moskvi.

    Podsetimo — SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma INF, optuživši Rusiju za nepoštovanje dogovora. Prema Vašingtonu, Rusija je razvijala novu krstareću raketu kopnenog baziranja, dometa većeg od 500 kilometara, čime je prekršila dogovor, koji je potpisan pre više od tri decenije tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu.

    Moskva je kategorično odbacila takve optužbe i na brifingu na koji su bili pozvani vojni atešei NATO zemalja je iznela tehničke karakteristike i dokaze o „spornoj“ raketi 9M729, čiji je maksimalni domet 480 kilometara, što je u skladu sa Sporazumom.

    Činjenica je da američke optužbe nisu bile ni sa čim potkrepljene i da su predstavljale neku vrstu „dimne zavese“, iza koje su Amerikanci krili svoju odluku da se povuku iz INF.

    Tagovi:
    bezbednost, Rusija, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga