15:34 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ivica Dačić

    Sprema se „crni dan“ za preletače

    © Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    55411
    Pratite nas

    Preletačima, makar u Skupštini Srbije, mogao bi osvanuti „crni dan“ ukoliko bude usvojen predlog Socijalističke partije Srbije (SPS) da se poslanicima onemogući da se učlane u drugi klub kada napuste klub liste na kojoj su ušli u Parlament.

    Pojava „preletanja“ dovela je do toga da su pojedine stranke izgubile poslaničke grupe, a put do promena takve prakse vodi kroz izmenu Poslovnika, ali i Zakona o Narodnoj skupštini, smatraju u SPS-u.

    Ideja je da se članu 30 Zakona o Narodnoj skupštini doda deo koji se odnosi na to da poslanik posle menjanja stranke ne može da uđe u drugi klub.

    Preletači — uzrok ili posledica

    Izvršni direktor „CeSida“ Bojan Klačar kaže za Sputnjik da je inicijativa SPS-a lečenje posledica, a ne uzroka, i kao takva će možda rešiti neke probleme, ali ne sve. Prema njegovim rečima, uzrok je izborni sistem, a preletače imamo zato što poslanici ne odgovaraju biračima, već strankama.

    „Ako bi se suštinski želelo pristupiti rešavanju problema preletača, trebalo bi izmeniti izborni sistem na takav način da poslanici imaju odgovornost prema biračima, da komuniciraju sa njima i da znaju da mogu biti kažnjeni smanjenjem broja glasova na izborima, u slučaju da menjaju stranke ne vodeći računa ni o programu, ni o ideologiji ni o principima“, smatra on.

    „To je, u suštini, jedini pravi način kako se može tretirati problem preletača. Svako drugo rešenje, pa i ovo rešenje SPS-a, dobrodošlo je, ali neće rešiti trajno ovaj problem, zato što je u srpskoj politici ulog uvek veliki i zato što su poslanici svesni da menjanjem stranka mogu bitno da utiču na politički život“, kaže Klačar.

    „Uz to, preletači su svesni da ne mogu biti kažnjeni od birača, i kada se pogleda istorija ljudi koji su promenili mnogo partija u Srbiji, vidi se da niko od njih nije kažnjen za to, već su vrlo često i nagrađeni, zato što su svoju poziciju iz jedne preneli u drugu stranku“, ističe naš sagovornik.

    Kako se prave liste

    „Preletači najčešće idu iz slabije u jaču stranku“, kaže Klačar i napominje da liste nisu sastavljene po rejtinzima koje bi ti ljudi mogli da imaju, već po principu u kome stranačko rukovodstvo odlučuje ko će se naći na njima.

    On smatra da bi u paketu sa inicijativom SPS-a trebalo rešiti probleme poslaničkih klubova u Parlamentu, zato što sada imamo situaciju u kojoj se na izborima pojavi jedna koalicija, a posle se u Parlamentu napravi potpuno drugačiji poslanički klub, što je takođe vid izigravanja volje birača.

    Luka Maksimović, alijas Ljubiša Preletačević Beli na biračkom mestu.
    © Tanjug / Milutin Marković
    Luka Maksimović, alijas Ljubiša Preletačević Beli na biračkom mestu.

    Zato bi novi izborni sistem trebao da ponudi personalizaciju, jačanje odgovornosti između poslanika i ljudi koji za njih glasaju, kao i veću geografsku reprezentativnost, odnosno smanjivanje takozvane metropolizacije skupštine — prevelikog uticaja velikih gradova u republičkom Parlamentu.

    Teranje na odgovornost

    „Tu bi se moglo pronaći nekoliko rešenja koja bi bila na pragu većinskog ili mešovitog sistema, a ’CeSid‘ se zalaže za personalizovani proporcionalni sistem, gde bi se podelila Srbija na onoliko izbornih jedinica koliko ima poslanika“, dodaje Klačar.

    „Tu bi bio ključni princip da ljudi sa najvećim brojem glasova ulaze u Parlament“, ističe Klačar.

    „Izborni sistem je dobro rešenje, zato što se njim definišu pravila igre koja mogu da utiču na političke stranke. Drugo rešenje je zapravo ono za koje optira SPS, a to je da menjate političke stranke ili same političare, ali mi mislimo da to neće dovesti do rešenja. Jedino rešenje je da mi na neki način ’nateramo političare‘ pravilima igre da postanu odgovorni“, kaže sagovornik Sputnjika.
    Iz šupljeg u prazno

    Politikolog Cvijetin Milivojević, direktor Agencije za javno mnjenje i pi-ar marketing „Pragma“, kaže da je predlog SPS-a besmislen, jer sama činjenica da se poslaniku dozvoljava da zadrži mandat po napuštanju stranke na čijoj je listi izabran „govori da je ovde reč o neshvatanju razlike između većinskog i proporcionalnog izbornog sistema“.

    „Upravo je za vreme koalicione vlasti demokrata i SPS-a silom doneta odluka, navodno, uz preporuku Venecijanske komisije, da se u jednom čistom proporcionalnom sistemu dozvoli narodnim poslanicima koji su izabrani na partijskim listama da zadrže mandate po napuštanju partija“, podseća Milivojević.

    Ivica Dačić, Boris Tadić i Mirko Cvetković
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Ivica Dačić, Boris Tadić i Mirko Cvetković: Za vreme koalicione vlasti DS-a i SPS-a doneta je odluka da se u čistom proporcionalnom sistemu dozvoli narodnim poslanicima koji su izabrani na partijskim listama da zadrže mandate po napuštanju partija.

    „Mislim da je rešenje da se uvede čist većinski izborni sistem, međutim, to ne odgovara strankama na vlasti, jer bi, praktično sa institucijom drugog izbornog kruga i mogućnošću da se kandiduju imena, a ne stranke sa anonimnim kandidatima, došle u poziciju da ne mogu da imaju ovoliki broj poslanika koliko imaju danas“, kaže Milivojević.

    „Druga mogućnost je da se uvede personalizovani proporcionalni izborni sistem, kao u Bosni i Hercegovini, gde se glasa direktno za listu, ali i za nekog ko je favorit na toj listi, tako da stranke nemaju veliku mogućnost manipulacije“, dodaje on.

    „Partije bi u tom slučaju u Parlament delegirale upravo one kandidate sa svojih lista koji su dobili najveći broj glasova građana“, objašnjava Milivojević i dodaje da je sve ostalo „presipanje iz šupljeg u prazno“.

    Ličnosti umesto poltrona

    Prema njegovim rečima, personalizovani proporcionalni izborni sistem doveo bi do toga da stranke na svojim listama imaju ne samo „najveće poltrone“, nego kvalitetne ljude, jer bi u tom slučaju onaj koji glasa razmišljao ne samo o listi, već i o ljudima koji su se na njoj našli.

    „U tom slučaju ne bi se olako dešavalo da neka NN osoba sa partijske liste koja je ušla u Parlament promeni poslaničku grupu, a istovremeno zadrži mandat“, smatra Milivojević.

    U situaciji u kojoj više od 50 odsto poslanika u Skupštinu dolazi iz Beograda, većinski sistem bio bi idealan da omogući da gotovo svi gradovi u Srbiji imaju svoje poslanike.

    „U personalizovanom proporcionalnom sistemu, ne bismo imali idealnu poziciju kao u većinskom, ali bi se svaka stranka potrudila da i geografski pokrije celu Srbiju“, dodaje sagovornik Sputnjika.

    „Jedino tako može se zaslužiti poverenje građana u svim delovima Srbije i, u svakom slučaju, to bi bio ozbiljan pomak“, kaže Milivojević i pita se zašto to još uvek nije učinjeno, jer je to „jedino što je logično“.

    „Jedino ukoliko u većini stranaka postoji strah lidera od onih koji ih okružuju da bi neko od njih mogao posle izbora da ’ispliva‘ kao novi lider. Jer osim toga što bi to bili izbori za sve građane Srbije, to bi bili i izbori unutar samih stranaka, da se vidi ko je od njihovih partijskih aktivista u svesti građana percipiran kao neko ko je najbolji i ko ima najveće poverenje građana“, zaključio je Milivojević.
    Tagovi:
    Skupština Srbije, preletači, SPS, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga