10:53 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ifor (Nato) vojska u Bosni i Hercegovini

    NATO menja retoriku na Balkanu: Srbi su dobri, nego su ih Rusi pokvarili

    © AFP 2019 /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    214410
    Pratite nas

    Zapadne reakcije na Program reformi koje je nedavno usvojilo tročlano Predsedništvo BiH u okviru dogovora o formiranju vlasti nagoveštavaju novu retoriku NATO-a prema Srbima, smatra sociolog, profesor Slobodan Reljić.

    Program reformi koji definiše saradnju BiH i NATO-a, odobren posle 13 meseci pregovora predstavnika triju naroda, pozdravili su zapadni ambasadori u Sarajevu, kao i NATO, koji je saopštio da se raduje saradnji sa BiH, iako napominje da dokument još nije dobio.

    Sadržaj Programa, koji svaka strana u BiH proglašava svojom pobedom, zasad je nepoznat, ali je, kaže Reljić, utisak da je on tako napisan da svako može da ga tumači kako mu odgovara.

    Ipak, uprkos izjavama srpskog člana Predsedništva Milorada Dodika da Program ne znači pristanak Srpske na atlantske integracije, kao i činjenici da je dogovor triju strana u BiH pozdravio i ruski ambasador u Sarajevu Petar Ivancov, pojedini prozapadno orijentisani analitičari u BiH usvajanje tog dokumenta ocenili su kao gest popuštanja Srpske i dokaz da je „Dodik bio i ostao američki čovek“.

    Reljić takve tvrdnje povezuje sa dolaskom specijalne kontrahibridne jedinice Alijanse u Crnu Goru i, kako kaže, „novom retorikom“ NATO-a lobista u regionu u poslednja dva-tri meseca.

    „Pojavljuje se neki blagonakloni odnos prema Srbima, neka vrsta razumevanja za srpske probleme. Odjednom se stvara klima, javni privid kako između Srba i NATO-a nema nikakvog sukoba. To je pokušaj da se Srbi pripitome“, ocenjuje profesor Reljić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Sve to, smatra naš sagovornik, deluje „dosta koordinirano, kao da su stigle nove instrukcije“, a „uspostavlja se narativ kako smo mi Srbi dobri, ali su nas Rusi pokvarili“.

    Imperiji odgovara polusuverena država

    Istoričar profesor Čedomir Antić podseća da je više puta ponovljeno da bez referenduma nema daljeg napredovanja BiH ka NATO-u.

    Različita viđenja odnosa prema NATO-u, po mišljenju Antića, pokazuju da je Bosna i Hercegovina, paradoksalno, danas podeljenija nego tokom rata devedesetih.

    Slobodan Reljić je uveren da upravo takvo stanje podeljenosti najviše i odgovara Zapadu.

    „Kad ste imperija, vama ne odgovara stabilna država, nego upravo taj poluraspad, napola suverena država, bila to Bosna ili Kosovo. Prolazi droga, oni imaju kontrolu i baš ih briga hoće li biti demokratije ili ne“, obrazlaže naš sagovornik.

    Srpska zna šta hoće

    Na pitanje kako vidi učestala podsećanja iz Republike Srpske da nezavisnost ostaje mogućnost, Antić kaže da je to dokaz da Srpska „zna šta hoće“.

    „Kad je Biljana Plavšić svojevremeno kao kandidat za predsednika Srpske rekla da Drina spaja a ne razdvaja srpski narod i da će to biti jedna država, naterali su je pod pretnjom smene da izađe na televiziju i pročita izjavu kojom je to porekla. Dodik je prvi put rekao: ’Hoćemo nezavisnu državu‘ kad su pokušavali da ukinu Republiku Srpsku. Od tada je to postalo legitimno jer se promenio odnos snaga“, navodi Antić.

    Ozbiljan je napredak, smatra on, sama činjenica da takav stav može javno da se kaže i čuje u svetu, čak i Ujedinjenim nacijama.

    „Kad Dodik kaže da Srpska može izaći iz BiH ne znači i da hoće, ali iako ta izjava ne utiče na dnevnopolitički život, važna je u smislu ohrabrivanja. To je ulaganje u budućnost — čekamo novu raspodelu snaga“, navodi Reljić.

    Kao Srbija u doba hatišerifa

    U tom svetlu, po mišljenju Antića, treba sagledati i zaključke koje je 11. novembra usvojio parlament Republike Srpske. U 20 tačaka tih zaključaka se, između ostalog, odbacuju bonska ovlašćenja“ visokog predstavnika, a takođe promoviše pravo Srpske na samoopredeljenje u slučaju dalje razgradnje Dejtonskog sporazuma.

    „Te odluke parlamenta Srpske imaju mnogo veću težinu nego što su imale ranije rezolucije i deklaracije koje je donosila Skupština Srbije. Ovde imate pokušaj jedne nacije da nastupi kao branilac i međunarodnog prava, ali i legitimnih demokratskih prava“, objašnjava istoričar.

    Antića trenutna situacija u BiH podseća na 19. vek u vreme turskog hatišerifa koji je od poluporažene Srbije napravio državu. Paralelu povlači ne samo zato što se Srbi sada čvrsto drže Dejtonskog sporazuma zbog kog su nekad plakali, nego i zbog Dodikovog ponašanja.

    „Uz sve mane koje ima, on je pošao putem koji podseća na Srbiju toga doba, pa je svojom upornošću uspeo da visoki predstavnik od nekog ko smenjuje s vlasti postane nemoćni čovek čije izveštaje niko ne čita. Dobar je primer i kako se predsednik Srpske tretira u svetu kao da je predsednik jedne države“, objašnjava Antić.

    Rusija prekinula sled događaja u regionu

    Komentarišući ulogu Rusije u BiH, Antić kaže da je Rusija važna zato što je kao posledica njenog uspona prekinut sled događaja u regionu nepovoljan za Srbe, što je Dodik uspešno iskoristio.

    Reljić je dotle uveren da globalni razvoj događaja u perspektivi može da donese još veće promene za Zapadni Balkan.

    „Bliski istok je ozbiljno ispražnjen od američke moći, sve koordinate se menjaju. Svaki igrač sada dobija drugu priliku. Tako i ovde. Uskaču novi igrači, a za one koji su bili pritisnuti sve se raspada kao led u proleće. Da je neko pre pet godina pomenuo ulazak ruskih trupa u Siriju mislili bi da je lud ili da je iz Monti Pajtona. Sad je to normalno“, kaže Reljić.

    Uz opasku da većina stvari koje danas doživljavamo kao neprikosnovene nisu takve, Reljić zaključuje da je „ovo vreme u kom svako ko je u sukobu sa zapadnim mehanizmom treba da ima strpljenja i da neprestano radi na jačanju sopstvenih stavova — a u svetu sada to ima ko da čuje“.

    Tagovi:
    Milorad Dodik, Rusija, Republika Srpska, NATO, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga