07:47 16 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Američki astronaut Džon Jang, komandant lunarne misije Apolo 16, pozdravlja američku zastavu na površini Meseca

    Za udar na Srbe i Ruse — nuklearka, Nobel, Oskar i Bugari na Mesecu!

    © NASA .
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    71424
    Pratite nas

    Pred polazak bugarskog premijera Bojka Borisova u zvaničnu posetu Vašingtonu, Solomon Pasi mu je predložio šta da traži: da Tramp kupi projekat nuklearke „Belene“, da se izgradi Trampova kula „u Malom Trnovu, u Smoljanu, u Vidinu“ jer je to „sjajna reklama za Bugarsku“, da Tramp odigra neku ulogu u bugarskom filmu, kandidatu za Oskara.

    Podrazumeva se, ono sa nuklearkom vezano je i za razvoj nauke, što će Bugarima doneti Nobelovu nagradu. Nije manje značajno ni objasniti neophodnost i da u narednoj misiji na Mesec obavezno bude uključen i jedan bugarski astronaut! Zauzvrat, Borisov treba da nagovesti i kupovinu F-35, malo je ovaj posao sa F-16. Nisu Bugari ni svesni šta sve mogu zajedno sa Amerikom, čemu im služi članstvo u NATO-u.

    Kucamo na vrata zaboravljenih asova. Solomon Pasi se dugo nije oglašavao. Barem ne u nekoj široj „balkanskoj političkoj čaršiji“. Barem ne ovako intenzivno, obimno i nadasve — sadržajno. Sada je baš ostavio utisak.

    Na prvu liniju protiv Rusa

    Istina, za ljubav je potrebno dvoje, pa se očekuju i konkretni koraci zvanične Sofije. Sasvim logično, to ne može biti ništa drugo nego stupanje na prvu liniju fronta u antologijskoj borbi protiv „ruskog malignog uticaja“. I tako je Pasi udario na Srbiju, čineći celu stvar ozbiljnijom. Da je ostalo na Oskaru, Nobelovoj nagradi i putu na Mesec, izgledalo bi samo kao vic.

    Počelo je sa žestokom reakcijom Atlantskog saveta na dopremanje sistema S-400 u Srbiju. Bugarske vlasti su oštro kritikovane zbog dozvole za prelet ruskim transportnim avionima, te je ocenjeno kako se vlada Borisova „pokazala kao nepouzdan saveznik“ NATO-a.

    Na to je dodata i „afera Malinov“ uz pitanja: „Zašto Sofija i dalje ćuti? Zbog straha da ne naljuti kremaljskog diktatora? Ili zbog toga što Bugarska nije slobodna zemlja, nezavisna od Moskve?“

    Sofija: Jasno je odakle dolazi inicijativa da se zatruju srpsko-bugarski odnosi
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Sofija: Jasno je odakle dolazi inicijativa da se zatruju srpsko-bugarski odnosi

    Doskorašnji ministar odbrane Nikolaj Nenčev se nadovezao, ali u nešto blažem tonu, napominjući da formalno Bugarska nije dužna da o tim stvarima obaveštava NATO, istovremeno izbegavši da se osvrne na zaključak aktuelnog ministra Krasimira Karakačanova kako bi odbijanje dovelo do „diplomatskog skandala sa Rusijom“ i verovatno značilo i automatsko zatvaranje ruskog vazdušnog prostora za prelete bugarskih vazduhoplova do Avganistana.

    Možda i ne samo bugarskih, pošto tu rutu, kao najkraću i najjeftiniju, koriste skoro sve članice NATO-a.

    Odnosi dve zemlje stabilni

    Tako se tema srpsko-ruskih odnosa nameće kao važna za bugarsku političku javnost, a do eskalacije dolazi nakon nespretne izjave Milovana Drecuna. U odbranu našeg zvaničnika može se reći kako je ta jedna sporna rečenica izgovorena u „živom programu“, prosto — takve stvari se dešavaju, svako ko je proveo duže od mesec dana u politici to zna, kao i da se ceo nesporazum mogao rešiti jednim telefonskim razgovorom.

    Nema razloga da se poziva ambasador Srbije u bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova. Da sve bude apsurdnije, u jeku tih događaja Bojko Borisov se nalazio u Srbiji, zajedno sa Aleksandrom Vučićem otvarao je deonicu auto-puta Niš—Sofija.

    Odnosi Srbije i Bugarske su stabilni, posle dugo vremena stvoren je ambijent da se razvijaju. Dve zemlje zajedno učestvuju u strateškom projektu „Turski tok, združene su u „Krajovskoj četvorici“, traže načine da jedinstveno odgovore na određene izazove, pre svega kada se govori o novoj fazi migrantske krize, spaja nas skoro pa završen Koridor 10, trebalo bi graditi i brzu železnicu od Beograda do Sofije, a prati se i sudbina nuklearke „Belene“.

    Bugarska nuklearna elektrana Belene
    © AP Photo / Valentina Petrova
    Bugarska nuklearna elektrana "Belene"

    „Rosatom“ se, izgleda, vraća u igru, Srbija je još ranije pokazala zainteresovanost da u tome učestvuje, što je važno za energetsku bezbednost obe države. Uostalom, novi ambasador Srbije u Sofiji ima široko znanje baš iz oblasti energetske bezbednosti, u ovom trenutku predstavlja i odlično rešenje za tu poziciju, očigledno je poslat sa ciljem daljeg unapređenja bilateralnih odnosa.

    Uz sve navedeno, obe zemlje i oba naroda hronično muči proces depopulacije i „ekonomskog zaostajanja“ za razvijenim zapadnim državama, što se može popravljati novim dogovorima, nikako otvaranjem sukoba. O nekima od ovih stvari je govorio i predsednik Rumen Radev tokom poslednje posete Srbiji, koja je prošla bez ikakvih nesuglasica.

    Ukratko, između Srbije i Bugarske postoji nekoliko otvorenih pitanja, relacije opterećuje i istorijsko breme, ali posmatrajući aktuelni trenutak i još više imajući u vidu „buduća tumbanja“ u međunarodnim odnosima, ne samo da je u obostranom interesu da se sporovi prevaziđu i sveobuhvatna saradnja širi, već u određenom razvoju situacije to može prerasti i u strateško partnerstvo. Čini se da su toga svesne obe vlade, nakon početnih reakcija i poneke teške reči uspele su da stvari održe pod kontrolom.

    Na scenu stupaju NATO delatnici

    Ali, onda na scenu ponovo stupaju Solomon Pasi i Atlantski savet. Stvari treba uvesti u „nekontrolisanu zonu“. Pri tome su ocene kako Srbija „nije dorasla“, iako uvredljive, ipak malo važne. Značajnije je što se insistira na „ruskom špijunskom centru u Nišu“, govori o „korišćenju Beograda za širenje ruskog uticaja“ i poziva „bugarska obaveštajna služba da bude veoma obazriva kada je reč o Srbiji i da poveća svoje prisustvo tamo, jer je to neophodno“.

    Ovo već liči na početak artikulisane kampanje u kojoj će Srbija biti proglašena za najvećeg bugarskog neprijatelja, za pretnju na koju se mora odgovoriti. „Sreća u nesreći“ je što ovo dolazi od „zaboravljenih asova“. I što se potreba za aktivnijim antiruskim, pa u tom kontekstu i antisrpskim delovanjem obrazlaže smehotresnom argumentacijom: biće Oskara, Nobelovih nagrada, putovanja na Mesec.

    Ipak, propagandne efekte udruženog delovanja pasioniranih NATO-delatnika i opskurnih pojedinaca iz „internet prostora“ zaraženih velikobugarskim idejama ne treba ni ignorisati. Ovo je vreme hibridnog ratovanja. I to na najvišem nivou.

    Jasno je odakle dolazi inicijativa da se zatruju srpsko-bugarski odnosi. Da se napravi problem tamo gde ga nije bilo. Za početak, važno je da se na to „ne upecamo“. Tako nešto ne bi koristilo ni Srbima ni Bugarima.

    Tagovi:
    Srbija, Bugarska, Dušan Proroković
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga