07:24 16 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ulje na platnu, Holokaust. slika koja se nalazi u muzeju u Vašingtonu, SAD

    Može li jedinstveni udžbenik istorije da objasni Jasenovac Srbima i Hrvatima

    © Flickr / Counselman Collection
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    7188
    Pratite nas

    Ukoliko se ostvari projekat Saveta Evrope za stvaranje jedinstvenog udžbenika iz istorije koji je najavio ministar prosvete Mladen Šarčević, Srbi i Hrvati će, kao i cela Evropa, isto tumačiti Holokaust.

    Ministar Šarčević je tim povodom prošle nedelje učestvovao na konferenciji u Parizu, gde je rečeno da bi projekat mogao da se ostvari za pet godina i da bi doprineo realnijem sagledavanju savremene srpske istorije.

    Suština celokupnog posla je, rekao je Šarčević, da se udžbenik temelji isključivo na naučnom pogledu i radu jer bi ga pisali univerzitetski profesori i stručnjaci iz evropskih zemalja, među kojima bi bili i predstavnici srpske akademske zajednice.

    O ovoj ideji, koja je još u začetku, u Parizu su razgovarali predstavnici 37 zemalja. Ministar je rekao da, dok je Srbija glasala za ovaj predlog, Hrvatska je bila uzdržana, a on misli da je to zato što će biti reči o Holokaustu, u okviru čega će biti pominjan i logor u Jasenovcu što im, kako kaže, „nije drago“.

    Kako za Sputnjik ocenjuje istoričar Predrag Marković, realizacija ovog projekta neće biti jednostavna, i to iz više razloga.

    Hrvati ne prihvataju jedinstveni udžbenik

    „Treba imati na umu da ni zemlje Evropske unije (EU), među kojima nema granica, nisu došle do jedinstvenog udžbenika. Osnovna ideja EU je pomirenje, a te komisije za pomirenje i za zajedničke udžbenike rade decenijama u Francuskoj i Nemačkoj, dakle u zemljama gde manje-više nema više problema. Pritom, kada dođemo do ovog našeg regiona, tu imamo te stare kandidate koji se bune protiv toga da neko kritikuje njihovu prošlost, a to su pre svih Hrvati i verovatno Mađari“, kaže Marković.

    Prema njegovim rečima, iste one zemlje koje prave probleme Evropskoj uniji su one koje prave probleme u regionu.

    „Pre svih Hrvatska, koja ima problema da se suoči sa nekim periodima svoje prošlosti, kao što je ustaštvo. Sa druge strane, kada je reč o zajedničkom udžbeniku, da ne govorimo šta bi bilo u hipotetičkom slučaju da se u ovaj projekat uključi Kosovo, šta bi tek oni rekli. Jedini narod u našem regionu koji je spreman da odustane od svih svojih istorijskih mitova su Severni Makedonci. Oni su se u tom odustajanju odrekli svega — i Goce Delčeva i zastave i imena, i tako dalje“, napominje Marković.

    Ima tu, kako dodaje, dosta problema vezanih za udžbenike, pre svega jer oni sve manje imaju ulogu u formiranju svesti.

    „Ja sam uvek bio skeptičan prema ideji da udžbenici imaju presudnu ulogu u formiranju istorijskog pamćenja. Naime, veliko je pitanje šta zapravo utiče na formiranje istorijskog pamćenja. Udžbenici su, u suštini, oskudni, pre svega zbog stešnjenog prostora. Vrlo malo prostora dato je tim najkritičnijim temama. Na primer, ceo Drugi svetski rat se uradi u svega nekoliko časova. Na šta to onda može da liči u situacijama koje su složene kao što je bila naša“, primećuje Marković.

    Ko će učiti iz zajedničkog udžbenika

    Vrlo značajno je to što su, prema rečima našeg sagovornika, mlade generacije Evropljana potpuno ravnodušne prema prošlosti.

    „Zato je ta priča o zajedničkom istorijskom udžbeniku namenjena zapravo za nas starije generacije, za nas koji smo učili iz papirnih knjiga. Kada je reč o novim generacijama, pitanje je šta će formirati njihovo istorijsko pamćenje“, objašnjava Marković.

    Poznati istoričar smatra da je, u tom smislu, rok od pet godina za okončanje ovog projekta jako kratak. 

    „Slični pokušaji su trajali decenijama, a osim toga što je francusko-nemački udžbenik kompletiran, malo toga je završeno. Tako da ne samo da je rok kratak već mislim da će naići na zid u zemljama koje imaju problema sa svojim fašizmom u Drugom svetskom ratu, kao što su Hrvatska i možda Mađarska“, zaključuje Predrag Marković.

    Ministar se zalaže za objedinjeni istorijski udžbenik jer bi on svetu preneo malo drugačiju sliku ratnih dešavanja na Balkanu devedesetih godina 20. veka, od one koje su svojevremeno plasirali uticajni svetski mediji. On je naglasio i da ovaj projekat Saveta Evrope nema veze sa ranijim pokušajem pravljenja objedinjenog istorijskog udžbenika na regionalnom nivou.

    Tagovi:
    Holokaust, Hrvatska, Srbija, udžbenici istorije, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga