06:49 05 April 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 815
    Pratite nas

    Nova Evropska komisija, na čelu sa Ursulom fon der Lajen, neće imati realnih mogućnosti da suštinski utiče na promenu odnosa sa Rusijom, kako joj je već stigao poziv od američkog državnog sekretara Majka Pompea da se zajedno sa SAD suprotstavi pretnjama koje navodno stižu iz Rusije, Irana i Kine.

    Odmah nakon izbora za šefa Evropske komisije, bivša nemačka ministarka odbrane je izjavila da Kremlj ne oprašta slabosti i da je zato neophodno držati se antiruskih sankcija, ostavljajući odškrinuta vrata za dijalog.

    U tom kontekstu, Olga Patomkina sa Evropskog instituta Ruske akademije nauka navodi da su SAD jedan od najvažnijih faktora koji utiče na odnose između EU i Rusije i da zbog toga novo evropsko rukovodstvo neće imati nikakvog značajnijeg uticaja.

    Odnosi Evrope sa Rusijom zavise od mnogo faktora

    „Ako Rusija ima loše odnose sa SAD, teško da će oni biti dobri sa EU. EU i SAD su izuzetno povezani partneri, ako ništa drugo, onda u smislu zapadnih vrednosti. Prethodno evropsko rukovodstvo — Tusk, Junker i Mogerinijeva — nisu bili lojalni Rusiji, ali se nisu mogli označiti kao rusofobi. Bez obzira na to, oni su zauzeli prilično oštar stav prema Rusiji. Nova Evropska komisija moraće da uzme u obzir interese svih država-članica, a kako se njihovi odnosi prema Rusiji razlikuju, uvek će biti izabran zajednički imenitelj. Rusko-evropski odnosi će pre svega zavisiti od drugih faktora koji nemaju nikakve veze sa sastavom novog rukovodstva EU“, ističe Patomkina.

    Žan Klod Junker i Vladimir Putin
    © Sputnik / Sergeй Guneev
    Žan Klod Junker i Vladimir Putin

    Među ostalim faktorima koji značajno utiču na rusko-evropske odnose, Patomkina navodi odnos sa Ukrajinom i u tom smislu ispunjenje Minskog sporazuma, ali i promenu odnosa EU prema Evroazijskoj uniji, gde trenutno postoji samo tehnička saradnja, ali može doći i do razvijanja političke saradnje.

    Borba za prevlast između Francuske i Nemačke

    Važno je napomenuti da, za razliku od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je u startu zauzela oštar stav prema Rusiji, sadašnji predsednik Evropskog saveta, političkog organa koji definiše strateške prioritete Unije, Šarl Mišel umnogome deli skeptične stavove francuskog predsednika Emanuela Makrona prema NATO-u i želju za jačanjem EU. On je tokom posete Rusiji 2018. godine izjavio da su bez obzira na uspone i padove u odnosima, Rusija i EU susedi koji će uvek raditi zajedno.

    Ovo je za ruske eksperte pokazatelj da se unutar EU vodi borba za prevlast između Francuske i Nemačke i da se već formirani odnos prema Rusiji neće promeniti u bliskoj budućnosti.

    Timofej Bordačov sa Fakulteta za međunarodnu ekonomiju i politiku Više škole ekonomije ističe da novo rukovodstvo EU ima ograničene mogućnosti, jer se uvećava značaj velikih država, u prvom redu Francuske, koja kontroliše troje od petoro visokih zvaničnika EU. Prema njegovim rečima, Francuska je usmerena na jačanje međuvladine saradnje koja direktno nanosi štetu institutima EU.

    © AFP 2020 / PASCAL PAVANI
    Angela Merkel i Emanuel Makron

    „Kako novo rukovodstvo Evropske unije nema realnih mogućnosti da utiče na njen razvoj, ono će pokušati da sačuva spoljnopolitički kurs koji već postoji i neće inicirati razvoj novih. Odnosi sa Rusijom se nalaze u fazi pozitivne stagnacije, kada države-članice EU i Rusija žele da obnove odnose, praveći se da postojeći konflikti ne postoje“, rekao je Bordačov.

    Ekspert dodaje da evropski instituti neće imati značajnu ulogu i da će delovati u okviru pravnih mehanizama koji već postoje. Kada je reč o perspektivi buduće saradnje, određene mogućnosti postoje.

    „U perspektivi od deset do petnaest godina, odnosi između EU i Rusije mogu poprimiti novi format, koji svakako neće biti kao pređašnji. Postoji mogućnost da se pojave nove formalne institucije saradnje, ali dosta toga će zavisiti od pristupa EU prema institucijama Evroazijske unije“, objašnjava Bordačov.

    Lopta je uvek u američkom dvorištu

    EU uglavnom reaguje na postupke SAD, pa će tako biti i u odnosu prema Rusiji, ali i drugim spoljnopolitičkim pitanjima, kao što je, na primer, Iran.

    Prema mišljenju eksperata, Evropska unija nije izašla iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, jer bi to bilo previše ponižavajuće za EU i očigledan primer zavisnosti evropske spoljne politike od američkih interesa.

    Kako je „lopta uvek u američkom dvorištu“, mnogo toga će zavisiti od predstojećih izbora u SAD. EU će u narednom periodu ili biti zauzeta razvijanjem dobrih odnosa sa novom američkom administracijom ili pokušajima da pronađe „zajednički jezik“ sa Donaldom Trampom. U evropskim krugovima postoji bojazan povodom mogućeg reizbora Donalda Trampa, jer je poznato da je „drugi mandat američkih predsednika“ skoro uvek povezan sa eksperimentima u spoljnoj politici.

    Osim što se ništa neće promeniti u odnosima prema Rusiji, neće se mnogo toga promeniti ni u evropskoj politici. Eksperti ističu da će se postojeći trendovi nastaviti, a to podrazumeva s jedne strane jačanje prijateljstva sa SAD, a sa druge strane pridobijanje suvereniteta i nezavisnosti od NATO-a i Amerike. Novo evropsko rukovodstvo će u svakom slučaju pokušati da konsoliduje EU, bez preterane želje za proširenjem.

    Tagovi:
    Evropska komisija, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga