21:36 22 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 551
    Pratite nas

    Neredi koji već nedeljama potresaju Iran posledica su više faktora, a američke sankcije su samo deo priče, ocenjuju eksperti za Sputnjik.

    Sankcije su svoje odradile, ali ipak to je samo jedan od uzroka nereda širom Irana, kaže docent na Univerzitetu humanitarnih nauka u Moskvi Sergej Serjogičev.

    Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović ističe da su sankcije u Iranu „konstanta“ i podseća da su u ovom ili onom vidu one na snazi protiv te zemlje od 1979. godine i upada radikalnih studenata u Ambasadu SAD u Teheranu.

    „Tada su Amerikanci uveli sankcije Iranu i do danas se taj intenzitet samo menja. Iran je, i kao društvo, i kao država, i kao privreda, naučio da živi pod sankcijama, koje su uvek u pozadini i uvek u određenoj meri utiču na situaciju u toj zemlji“, objašnjava Korkodelović.

    Protest u Iranu protiv poskupljenja benzina, zapaljen motocikl na ulici u Isfahanu
    © AFP 2019 /
    Protest u Iranu protiv poskupljenja benzina

    Neredi u Iranu buknuli su u novembru u skoro 100 gradova zbog povećanja cene benzina, ali su se demonstracije pretvorile u političke sa zahtevima za smenu vlasti.

    Gorele su banke, automobili i na desetine zgrada, iranska Revolucionarna garda je delovala oštro, uhapsila veliki broj ljudi, a neredi su odneli i ljudske živote.

    Teheran sada poručuje da će tužiti SAD zbog građanskih nemira i zahtevati odštetu od 130 milijardi dolara.

    Američke sankcije uplašile i evropske kompanije

    Serjogičev ističe da su sankcije, očekivano, pogoršale ekonomsku situaciju u Iranu, jer se čitav iranski budžet zasniva na nafti i gasu, a uz to evropske kompanije strahuju da će biti pogođene američkim sankcijama i prinuđene su da ne ulažu u Iran.

    „Međutim, to je samo jedan od razloga loše situacije u Iranu jer veliki deo novca odlazi na oružane snage“, rekao je on.

    Kako kaže, razlog je i loša ekonomska politika, iako je teško izvršiti diversifikaciju privrede pod sankcijama.

    Serjogičev ukazuje da ima i zemalja koje nemaju gas i naftu, a ipak su nekako izlazile na kraj s problemima iako nisu bile pod sankcijama.

    Potrebna diversifikacija privrede

    Iransko rukovodstvo nije, međutim, ni planiralo da izvrši diversifikaciju ekonomije, već se oslonilo na to da će sankcije biti ukinute, da će novac poteći od prodaje nafte i gasa i da će sve biti u redu.

    Mislili su, kaže, da će kada budu ukinute sankcije živeti kao neke zalivske zemlje — Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, ali to se nije dogodilo.

    Iranke na provladinom protestu u Teheranu nose portret verskog lidera Ali Hamneija
    © AP Photo / Ebrahim Noroozi
    Iranke na provladinom protestu u Teheranu nose portret verskog lidera Ali Hamneija

    Korkodelović, međutim, smatra da je Iran razvio strategiju kako da u značajnoj meri ublaži sankcije oslanjajući se na domaću proizvodnju, poslednjih godina sve više razgranavajući nacionalnu privredu.

    „Privreda Irana uspela je da se od monokulturne pretvori u manje-više stabilizovanu privredu“, navodi Korkodelović i skreće pažnju da aktuelna vlast, koja je neoliberalne orijentacije, preduzima korake koji nisu popularni, između ostalog i povećanje cene benzina za 50 odsto.

    „Kako je objašnjeno, tu meru je preduzela, svesna opasnosti da to može da izazove nemire, kako bi prikupljene pare mogla da distribuira kao subvencije najsiromašnijima. Međutim, pi-ar nije bio dobro odrađen“, ocenjuje Korkodelović.

    Iranski nuklearni program

    Podsetimo, Tramp je svojevremeno razmišljao i o napadu na Iran, ali se Vašington umesto toga opredelio za sankcije, koje podrazumevaju zabranu izvoza nafte i gasa, kao i niz finansijskih ograničenja. Razlog za uvođenje sankcija je bio iranski nuklearni program i tvrdnja SAD da Teheran može da razvije nuklearno oružje.

    S druge strane, Iran bi, iako to zvanično ne kaže, voleo da bude kao Severna Koreja kojoj je članstvo u „nuklearnom klubu“ garancija da je niko neće napasti.

    „Naravno, rukovodstvo Irana je lako razumeti jer bez nuklearnog oružja oni će postati lak plen, ili možda ne lak, ali plen“, kaže Serjogičev, ali dodaje da

     Iranci sada nemaju nuklearno oružje, a opet ih niko ih ne dira.

    „Ima, naravno, ludih glava u Vašingtonu koj pozivaju da Iran bude oslobođen onako kako su Amerikanci oslobodili Irak“, kaže ekspert.

    Serjogičev upozorava da bi Amerikanci, ako bi se usudili na tako nešto, od Irana napravili drugi Irak, a to bi onda izazvalo lančanu rekaciju u regionu.

    Zato Amerikanci sada uopšte ne razmatraju vojnu operaciju protiv Irana, kaže on. Kao drugi razlog zašto neće biti rata između dve strane Serjogičev navodi predstojeće američke predsedničke izbore.

    „Tramp ima jednostavnu strategiju — on na svemu zarađuje novac. Amerika mora da zarađuje novac, a vojne operacije nisu zarada, nego troškovi. I zato Trampu ne odgovara da zapodeva rat sa Iranom, jer to dovodi u rizik njegove šanse da bude ponovo izabran“, uveren je Serjogičev.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga