05:39 08 April 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 701
    Pratite nas

    Kada su svetski listovi nedavno pisali o godišnjici početka protesta „žutih prsluka“, upravo su reformu penzionog fonda označili kao moguću varnicu koja bi nanovo mogla da ih rasplamsa. I to se, izgleda, i dogodilo. Kao i početkom godine, i sada je gnev demonstranata usmeren na francuskog predsednika Emanuela Makrona.

    Tek što je uspeo da „velikom debatom“ i socijalnim ustupcima koliko-toliko umiri proteste „žutih prsluka“, francuski predsednik suočava se sa novim izazovom ― generalnim štrajkom usled pokušaja da reformiše penzioni sistem.

    Zemlja je paralisana, a nije izostalo ni nasilje na ulicama, koje neodoljivo podseća na događaje s početka godine. Emanuel Makron, iako Francuskom vlada tek dve i po godine, od strane svetskih medija i analitičara već je označen kao predsednik u čijem mandatu dominiraju socijalni nemiri. Ne isključuje se sada ni svojevrstan pakt između „žutih prsluka“ i sindikata, ljudi sa margine društva i srednje klase koji se zajednički bore za prava i privilegije.

    © AFP 2020 / RICHARD BOUHET
    Demonstracije francuskih sindikata 5. decembra u gradu Sen Deni de la Reunion, na ostrvu Reunion u Indijskom okeanu.

    Slojevi stanovništva koji se nalaze na ulicama dele iste strepnje, gnevni su i to francuskom predsedniku stvara velike probleme, rekao je za „Njujork tajms“ ekonomista Danijel Koen, profesor na jednoj od najelitnijih francuskih škola, Ekol normal superijer.

    U Francuskoj se ugroženi ujedinjuju u gnevu

    Da postoji opasnost da se socijalno ugroženi slojevi francuskog društva ujedine u gnevu, smatra i Dušan Gujaničić sa Instituta za evropske studije.

    „Ta opasnost postoji, nikada nije ni prestala. Ona je samo privremeno promenila formu jer je protest ’Žutih prsluka‘ bio na izdisaju, što se tiče intenziteta, ali sama ideja je ostala u vazduhu. Štrajk od 5. decembra najavljen je već više nedelja i nije nikakvo iznenađenje, ni po intenzitetu, niti po sadržaju i zahtevima. Pošto je prešao polovinu mandata, ostalo je da se vidi kako će se francuski predsednik nositi sa ovim zahtevima i u kojoj će meri istrajati u reformi sistema“, objašnjava on.

    Reforma složenog francuskog penzionog sistema višedecenijsko je pitanje, dodaje naš sagovornik. Sličan pokušaj njegove reforme pokušan je poslednji put 1995, za vreme mandata nedavno preminulog Žaka Širaka. Od sveobuhvatne reforme penzionog sistema vlada tadašnjeg premijera Alena Žipea odustala je usled višenedeljnih masovnih protesta.

    © AFP 2020 / CHRISTOPHE ARCHAMBAULT
    Zatvorena metro stanica u Parizu.
    „Radi se o tome da Francuska ima 42 posebna režima penzija, brojne privilegije za razne kategorije stanovništva, i u tom smislu, videvši da je takav sistem dosta složen, skup, neodrživ na duži rok, Makron je želeo da ga na neki način uniformizuje, što izaziva proteste, jer se time udara na nečije privilegije i višedecenijske navike. Sa te strane gledano, ovo je, čini mi se, samo početak širih protesta, ali je još rano izvoditi bilo kakve dalekosežne zaključke“, smatra Gujaničić.

    Sličnosti između „žutih prsluka“ i srednjih slojeva

    Između onih koji sada demonstriraju i „žutih prsluka“, prema njegovim rečima, ima dosta sličnosti. I među „žutim prslucima“ ima pripadnika više i niže srednje klase. Ovi protesti nisu samo okupljali pripadnike nižih kategorija stanovništva. Sa druge strane, Gujaničić je uveren da i na sadašnjim protestima ima dosta demonstranata koji su protestovali i tokom demonstracija „žutih prsluka“.

    „Nema tu neke velike ideološke razlike među njima. ideja je, pre svega, da francuska srednja klasa, mada je to veoma širok pojam, sačuva svoja višedecenijska stečena prava. Tu ima i učitelja, i mašinovođa, i profesora, svega onoga što tretiramo kao srednju klasu u najširem smislu te reči“, kaže naš sagovornik.
    © AFP 2020 / CLEMENT MAHOUDEAU
    Pripadnici sindikata Sveopšta konfederacija rada (CGT) marširaju ulicama Marseja noseći sindikalne zastave i mrtvački kovčeg.

    Protesti sindikata ne dolaze samo u času kada je Emanuel Makron uspeo da primiri „žute prsluke“, već i onda kada je krenuo u širu kampanju pozicioniranja kao evropskog lidera. On je, svojim izjavama o „moždanoj smrti“ NATO-a, ponašanjem na obeležavanju sedamdesetogodišnjice Alijanse, kao i stavovima o reformi EU u svom naumu donekle i uspeo. Međutim, njegova međunarodna reputacija mogla bi da bude potkopana događajima kod kuće.

    Gde se sve protestovalo zbog penzija

    Prvi test za Makrona biće francuski lokalni izbori, koji bi trebalo da se održe u martu, kaže Gujaničić. Biće veoma zanimljivo kako će Makronov pokret proći na lokalnim izborima, gde će reforma penzionog sistema sasvim sigurno biti jedno od centralnih pitanja, zaključuje naš sagovornik.

    Reforma penzionog sistema postala je tema u gotovo svim evropskim zemljama, a istovremeno i kamen oko vrata svim vlastima koje je predlažu. Tako je 2018. reforma penzionog sistema u Hrvatskoj, koja je predvidela povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina, izvela veliki broj ljudi na ulice, a građani Hrvatske su je na referendumu odbili. Protesti protiv povećanja starosne granice za penzionisanje održavani su i širom Rusije prošle godine.

    © AFP 2020 / CLEMENT MAHOUDEAU
    Vatrogasci u štrajku drže plakat na kome piše: "Makrone, tvoji vatrogasci umiru, a tebe nije briga. Visokorizičan posao".

    U Švajcarskoj su građani 2017. na referendumu odbili predlog vlade da se starosna granica za odlazak žena u penziju pomeri na 65 godina, a u Poljskoj iste godine građani su izašli na ulice protiv mešanja EU u reformu penzionog sistema. Godinu dana pre Švajcarske i Poljske, na nemire su se istim povodom podigli i građani Grčke. Protiv reforme penzionog sistema u 2012. podigli su se građani Češke i Italije.

    Francuzi su protiv reforme penzionog sistema demonstrirali i 2013, ali tadašnje demonstracije, po broju, intenzitetu i naboju, nisu bile ni prineti onome što može da se dogodi sada, nakon jednogodišnjih izraza nezadovoljstva „žutih prsluka“.

    Tagovi:
    žuti prsluci, reforma, penzije, štrajk, Francuska, Makron
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga