19:40 23 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31555
    Pratite nas

    Ukupan dug kompanija registrovanih na američkim berzama, dostigao je deset biliona dolara, što je prava dužnička bomba i mnogo više od hipotekarnog „balona“ koji je izazvao globalnu krizu 2008. godine. Ekonomisti upozoravaju: Sjedinjene Države čeka najveća dužnička katastrofa i nemoguće ju je zaustaviti.

    Od 2008. godine korporativni dug SAD povećao se za 52 odsto, na deset biliona dolara, a to je 47 odsto BDP-a države. Uz to, analitičari smatraju da je ova procena preniska.

    „Dodajte obveznicama dug malih, srednjih, porodičnih preduzeća i drugih kompanija koje nisu kotirane na berzama. To je još 5,5 biliona. Znači da je opšti korporativni dug SAD trenutno 15,5 biliona ili 74 odsto BDP-a“, konstatuje američki „Forbs“.

    Bankrota sve više

    Ne čudi što je bankrota sve više. Prema procenama vodeće investicione banke „Goldman Saks“, bankroti na tržištu korporativnih obveznica sa visokim prihodima, ove godine će dostići najviši nivo, od kreditne krize 2008. godine.

    Situaciju otežava to što veliki deo obveznica ima veoma nizak nivo pouzdanosti, samo jedan korak više od „smeća“. Prema podacima finansijske kompanije Standard end Pur, sada se u rukama investitora nalazi skoro četiri biliona dolara takvih obveznica. Stručnjaci objašnjavaju da nizak kvalitet korporativnog duga teško da će dovesti do recesije, ali u uslovima finansijske krize povećaće probleme u američkoj ekonomiji.

    Pored toga, čak su i krupne korporacije toliko ograničene sredstvima, da im je teško da isplate svoje dugove.

    Sedimo na bombi koja još nije eksplodirala i ne znamo kada će se to desiti“, ističe Emre Tiftik, specijalista za dugove sa Instituta za međunarodne finansije. „Suočićemo se sa talasom bankrota, najstrašnijim ikada“.

    Da li je sve pod kontrolom

    Sistem saveznih rezervi SAD (FED) tvrdio je u avgustu da iznosi riskantnog korporativnog duga nemaju ništa zajedničko sa ogromnim hipotekarnim dugovima, koji su bili razlog finansijske krize 2008. godine.

    „To su različite situacije. Korporativni krediti su struktuisani sigurnije od hipotekarnih hartija iz dvehiljaditih, i banke su u stanju da se nose sa rizicima“, rekli su analitičari FED-a.

    S druge strane, ukazuje „Njujork tajms“, američka Centralna banka „ne veruje baš u posledice moguće ekonomske krize u kreditnom sektoru ekonomije“.

    Uz to, upravo su FED glavni krivac za porast korporativnog duga. Nakon krize 2008. godine, regulator je spustio kamatne stope do nule i dugo ih je držao na istorijskom minimumu. Kao rezultat toga, neželjeni efekti su bili preveliki.

    Doba jeftinog novca i zombi kompanija

    „Ovo doba jeftinog novca godinama je držalo „do guše u dugovima zombi kompanije“ (neprofitna preduzeća sa dugovima) na površini, koje bi propale da su stope na prihvatljivim nivoima“, kažu analitičari nemačkog finansijskog giganta „Alijans“.

    Prošle godine, stručnjaci „Goldman Saksa“ upozorili su da pooštravanje monetarne politike FED-a ne ostavlja „zombi kompanijama“ šansu za opstanak: novi krediti su preskupi, a nema novca da se isplate stari. Obilje „živih mrtvaca“ je pravi podstrek nove raširene krize.

    Strahove uzrokuje opterećenje dugovima ne samo kompanija već i savezne vlade. Sredinom novembra američki državni dug dostigao je 23 biliona dolara, a budžetski deficit premašio je bilion. Nedavno je šef FED-a Džerom Pauel uveravao, govoreći budžetskom odboru Predstavničkog doma Kongresa, da ni veliki dug ni veliki deficit ne predstavljaju direktnu pretnju. Prema njegovim rečima, status dolara, kao globalne rezervne valute, pomaže u „sprečavanju bilo kakvih problema“.

    Pauelov optimizam ne dele svi članovi FED-a.

    Na primer, Banka federalnih rezervi Sent Luisa objavila je u novembru dokument pod nazivom „Razgovor o nacionalnom dugu“, koji jasno implicira da politika FED-a može izazvati ekonomski kolaps.

    Eksperti banke posebno podsećaju da javni dug postaje problem kada raste brže od BDP-a. A prema procenama budžetskog odbora, u narednim godinama biće upravo tako.

    Po pravilu, vlada ne treba u potpunosti da isplati državni dug, jer se on refinansira. Ali ako vlasnici državnih obveznica situaciju smatraju nestabilnom, odbiće nove kredite. U ovoj situaciji Centralna banka uključuje štampariju za otkup obveznica sa tržišta. Beskonačni rast bilansa FED-a potkopava poverenje u dolar i na kraju rezultira krizom državnog duga, kažu analitičari.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga