09:43 11 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21174
    Pratite nas

    Osim odmrzavanja pregovaračkog procesa, sastanak ruskog i ukrajinskog lidera u okviru „Normandijskog formata“ je pokazao da Rusiju nije moguće primorati na ustupke. Minski sporazum ostaje pravni okvir za buduće pregovore, a Ukrajina će morati da unese određene izmene u svoje zakonodavstvo.

    Iako su rezultati sastanka skromni, eksperti ističu da se ipak mogu okarakterisati kao pozitivni za Rusiju i Donbas, naročito zbog toga što Minski sporazum ostaje pravni okvir za buduće pregovore. Na opasku nemačke kancelarke Angele Merkel da Minski sporazum nije okamenjen i da postoji prostor za fleksibilnost, ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da je fleksibilnost korisna, ali da postoje direktne mere predviđene sporazumom na koje fleksibilnost nije primenljiva.

    Uslovi: Minski sporazum i Normandijski format

    „Ni Zelenskom, ni Merkelovoj nije pošlo za rukom da izmene poredak primene Minskog sporazuma, ali ni da nametnu mere koje nisu predviđene tim dogovorom, poput projekta ’opštinske straže‘ u Donbasu koji je predlagao Zelenski. Osim što je Minski sporazum ostao osnova za buduće pregovore, Ukrajina će do marta 2020. godine biti pod monitoringom kako bi se ustanovilo da li ispunjava obaveze iz sporazuma i da li će implementirati formulu Štajnmajera“, rekao je za Sputnjik član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije Bogdan Bespaljko.

    Ekspert dodaje da su na sastanku postignuti dogovori o konkretnim merama za primenu Minskog sporazuma, primeni Štajnmajerova formule, koja će inicirati određene izmene u ukrajinskom zakonodavstvu, razmeni zarobljenika i povlačenju snaga u tri nove tačke u Donbasu. On ističe da je najvažnije da postoje ustupci, ali da oni nisu došli sa ruske strane.

    Poslanik Državne dume Rusije i zamenik predsednika Odbora za informacionu politiku Aleksandar Juščenko ističe da je ovaj sastanak veliki uspeh, jer je vojna dejstva moguće zaustaviti samo dijalogom. Prema njegovim rečima, Zelenski se nalazi pod pritiskom sila koje se zalažu za vojna dejstva i koje ne žele mir.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Rusije Vladimir Putin razgovaraju nakon zajedničke konferencije za medije na samitu normandijske četvorke u Parizu
    © REUTERS / CHARLES PLATIAU
    Nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Rusije Vladimir Putin razgovaraju nakon zajedničke konferencije za medije na samitu "normandijske četvorke" u Parizu

    Zelenski želi da reši konflikt

    „Minski sporazum nije bio ispunjen u prošlosti jer ukrajinsko političko rukovodstvo nije htelo da ispuni svoje obaveze, niti je išlo u tom smeru. Danas rukovodstvo Ukrajine, ako ništa drugo, pokazuje da želi da reši konflikt, a drugi dokument za regulisanje odnosa ne postoji, niti je bilo ko dao drugi predlog“, rekao je Juščenko.

    Prema njegovim rečima, to što je Zelenski na sastanku govorio o stavljanju pod kontrolu granica Donjecke i Luganske narodne republike je neostvarivo.

    „DNR i LNR su teritorije Ukrajine sa posebnim statusom. Poseban status je propisan Minskim sporazumom, a ako budemo govorili o tome da ne postoji poseban status, nikada neće biti mira. Donbas nikada neće pristati na uslove o kojima se trenutno govori u Kijevu“, ističe poslanik.

    Deo eksperata smatra da iako su ovakvi događaji značajni, ne treba pridavati veliki značaj ukrajinskom predsedniku, jer se centar moći koji odlučuje o sudbini Ukrajine nalazi u Vašingtonu. Međutim, postoje i oni koji su ubeđeni da se sudbina Ukrajine ipak nalazi u rukama njenih oligarha, a među tim stručnjacima je i ukrajinski politikolog i publicista Jurij Gorodnjenko.

    Putinova ponuda

    Prema Gorodnjenkovim rečima, jedan od najpozitivnijih aspekata ovog sastanka je izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da će, sa poboljšanjem odnosa, Ukrajina imati mogućnost da dobije gas po znatno nižoj ceni od trenutne, a pre svega za industrijske potrošače. On objašnjava da je na taj način ruski predsednik dao do znanja ukrajinskim oligarsima, koji vladaju industrijskim sektorom i drže u šaci Zelenskog, da ukoliko vode odgovarajuću politiku prema istoku Ukrajine, mogu da računaju na zaradu na račun velikih popusta na gas.

    „Ovaj trenutak može igrati značajnu ulogu, jer u Ukrajini narod nema pravo glasa, o svemu odlučuju oligarsi. Od volje oligarha zavisi kako će se Ukrajina dalje razvijati i kakvu će politiku imati“, rekao je Gorodnjenko.

    Ukrajinski politikolog dodaje i da je sastanak u Parizu podsetio Zelenskog šta znači Minski sporazum, s obzirom da, izgleda, nije bio u potpunosti svestan procedura za njegovo sprovođenje, jer se kontrola nad granicama Ukrajine može uspostaviti tek nakon što se reši pitanje Donbasa. Kada je reč o rezultatima sastanka, Gorodnjenko nije uveren ni da će Zapad podržati poziciju Rusije, ni da će Ukrajina ispuniti svoje obaveze.

    „Imamo iskustvo kada je reč o ispunjavanju obaveza sa ukrajinske strane. Jedini argument koji može uticati na poziciju Ukrajine i njenih oligarha je finansijski. Za Zapad taj finansijski argument je ’Severni tok‘, a za Ukrajinu je to mogućnost da dobije gas po nižoj ceni i mogućnost za zaradu od tranzita ruskog gasa“, zaključuje politikolog.

    Bez obzira na različite stavove o tome kakva će biti budućnost ovih pregovora, eksperti su saglasni da ovaj sastanak predstavlja značajan iskorak, s obzirom na to da su pregovori bili zamrznuti od 2016. godine.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga