19:35 23 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 664
    Pratite nas

    Evropa svojim režimom sankcija pokušava da podigne geopolitičku moć i otkači se od američkog režima sankcija.

    Eventualnim uvođenjem evropskog globalnog režima sankcija, Evropska unija namerava da se kroz svoju „meku moć“ nametne kao bitan faktor u svetu, kaže za Sputnjik Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

    Šefovi diplomatija EU zatražili su od Evropske službe za spoljne poslove da počne sa pripremom evropskog globalnog režima sankcija, koji bi se primenjivao u slučajevima ozbiljnog kršenja ljudskih prava u svetu i bio bi ekvivalent američkom Zakonu Magnitskog, navode u Savetu EU.

    „To će biti konkretan korak u potvrđivanju vodeće uloge EU u oblasti ljudskih prava“, kaže šef diplomatije EU Žosep Borelj.

    Borelj je nakon svog prvog predsedavanja Savetu EU izjavio da su ljudska prava prioritet kako za Evropljane tako i za narednih pet godina njegovog mandata na čelu diplomatije EU. On je najavio da će Evropska služba za spoljne poslove početkom sledeće godine predstaviti i Akcioni plan o ljudskim pravima i demokratiji do 2024. godine.

    Evropska „meka moć“

    Zakon Magnitskog usvojen 2016. dozvoljava vlastima SAD da, na globalnom nivou, sankcionišu sve one za koje smatraju da krše ljudska prava, uključujući i zamrzavanje sredstava i zabranu ulaska u SAD.

    EU u poslednjih nekoliko decenija svoju globalnu percepciju gradi kroz „meku moć“ i želi da na normativnom nivou bude prepoznata kao relevantan faktor i, u tom smislu, žele da „iskorače“ i na planu zaštite ljudskih prava, smatra Igrutinović.

    EU bi da postavi standarde na normativnom nivou, pošto to ne može kroz klasičnu vojnu moć ili kroz vrlo konkretnu ekonomsku dominaciju na način na koji to mogu SAD, dodaje Igrutinović.

    Ekonomski pritisak na nepodobne zemlje

    Boreljov resor spoljne i bezbednosne politike EU, koji je prethodno vodila Federika Mogerini, tradicionalno je bio zadužen za vođenje sankcija, odnosno njihovo normativno usaglašavanje sa jedne strane, a sa druge na praktično praćenje njihovog sprovođenja, objašnjava Igrutinović.

    Ministar spoljnih poslova Španije Žozep Borel
    © AP Photo / Manuel Balce Ceneta
    Ministar spoljnih poslova Španije Žozep Borel

    Pošto je većina tih sankcija vezana za ekonomiju, njima će se u suštini baviti politički blok u EU koji se bavi ekonomijom, a ne toliko blok koji se bavi spoljnom i bezbednosnom politikom, mada će, naravno, biti i dramatičnog usaglašavanja i vođenja računa o svim koracima, smatra naš sagovornik.

    „Ove mere se u teoriji sankcija tumače kao ekonomske, a pitanje kršenja ljudskih prava je zapravo motivacija koja će do njih da dovodi. EU smatra da je to jedno zgodno oruđe kojim mogu i dalje da se politički bore protiv vlasti, režima i, na kraju krajeva, korporacija, koje se smatraju više politički, nego ekonomski nepodobnim“, kaže Igrutinović.

    Prošlo vreme američke dominacije

    Na pitanje da li će EU slediti politiku sankcija SAD, Igrutinović odgovara da ne postoji velika usaglašenost SAD i EU u vođenju spoljne politike, pogotovo kad je reč o važnim ekonomskim temama.

    Kao primer navodi slučaj Irana, gde smo videli „dramatičan raskorak u shvatanju dogovora u o nuklearnom sporazumu koji je Amerika jednostrano napustila“.

    „Oni se mogu usaglasiti ako im se poklope interesi. Postoji određeni raskorak i u odnosu prema Rusiji, na kraju krajeva, ne samo između EU i Amerike, nego i unutar EU. Dakle, ostaje pitanje da li će biti neke značajnije sinergije između SAD i EU, ali ja nisam ubeđen u to. Mislim da nismo više u eri u kojoj je ta vrsta američke dominacije nad EU neka svakodnevna politika“, kaže Igrutinović.
    Srbija polovično prati sankcije EU

    Na pitanje da li će Srbija kao zemlja kandidat za EU morati da sprovodi evropski globalni režim sankcija, sagovornik Sputnjika odgovara da će to zavisiti od slučaja do slučaja i ističe da se Srbija poslednjih godina usaglasila sa 50 do 60 odsto evropskih sankcija.

    „Srbija, u suštini, prati sve sankcione odluke EU koje ne ’gađaju‘ odnos Srbije i Rusije, Srbije i Kine ili nekih drugih prijateljskih zemalja koje su Srbiji bliske u datom trenutku, pre svega, zbog Kosova i tako bi trebalo da bude i u budućnosti“, zaključio je Igrutinović.
    Tagovi:
    sankcije, SAD, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga