12:09 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 13213
    Pratite nas

    Mogućnost da Turska interveniše u Libiji, na strani Vlade iz Tripolija, pokazuje da je na delu stvaranje novih savezništava u istočnom i centralnom Mediteranu, koja mogu da izazovu opasnu konfrontaciju u regionu Sredozemlja.

    Ako je suditi prema izjavama turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Turska je odlučna da ostane privržena kontroverznom sporazumu sa međunarodno priznatom Vladom Libije o eksploataciji nafte i gasa u Mediteranu.

    U intervjuu koji je dao turskoj državnoj televiziji, Erdogan nije isključio mogućnost da njegova zemlja i vojno interveniše za račun Vlade iz Tripolija, ukoliko ona tako nešto bude zatražila.

    Erdogan uvek uz Muslimansku braću

    Turska je od pada nekadašnjeg libijskog vođe Moamera el Gadafija podržavala Muslimansku braću, zato što i Erdoganova stranka u korenu svoje ideologije ima ideologiju te organizacije, kaže Slobodan Janković iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    „S obzirom da taj pokret čini okosnicu Vlade u Tripoliju, Erdogan nastoji da preko njih zadobije sutrašnju podelu nekog naftnog kolača i da širi interese Turske u Sredozemlju. Druga poruka je da Turska sada ima morsku granicu sa Libijom, a ta granica je nemoguća, jer ide preko grčkih teritorijalnih voda ili pored njih. Takođe prolazi i pored Kipra“, objašnjava Janković.

    Već dugo traju tenzije između Turske i nepriznate libijske vlade čije je sedište u gradu Tobruku, a kojom dominira vojni komandant general Halifa el Haftar. Haftar je u junu zabranio letove iz Tripolija za Tursku, preteći da će oboriti turske avione ako budu sletali u libijsku prestonicu, zatim je zabranio pristajanje turskih brodova, a Haftarove snage uhapsile su i šest turskih državljana, podseća Janković.

    © AFP 2020 / HO
    General Halifa el Haftar

    Haftar je i sada, kada Erdogan preti intervencijom na strani Tripolija, zapretio potapanjem svakog turskog broda koji se približi libijskoj obali.

    Mreža novih savezništava

    Usledilo je potpisivanje sporazuma između Turske i Vlade u Tripoliju 27. novembra. Erdogan se sada poziva na taj sporazum, koji se odnosi i na bezbednosnu saradnju.

    „Ovo je deo procesa stvaranja novih savezništava u istočnom i centralnom Sredozemlju. Protiv toga je Grčka, ali i Egipat, koji podržava Haftara“, navodi naš sagovornik.

    Spekulišući kako bi izgledala nova savezništva u Mediteranu, nakon što je Turska obznanila svoje ambicije u Libiji, Janković navodi da bi novo lokalno savezništvo okupilo Grčku, Egipat i Kipar, sa Izraelom u pozadini, dok bi šire savezništvo na jednoj strani okupilo Rusiju, Grčku i Egipat.

    „Dakle, prepliću se neka savezništva. Ako u Siriji imamo saradnju Turske i Rusije, što se tiče Libije saradnje nema, tu imamo jasan sukob interesa“, smatra on.

    Ukoliko bi Turska otvoreno intervenisala i umešala se u rat u Libiji, pitanje je koliko bi takav razvoj situacije mirno posmatrao Egipat, a pitanje je i kako bi se odvijale rasprave unutar NATO-a. Turska bi tada bila u situaciji da interveniše u tri zemlje: u Siriji, Iraku i Libiji, čime bi poslala poruku da se radi o velikoj regionalnoj sili. Međutim, pitanje je koliko bi Turska tako nešto mogla ekonomski da izdrži, zaključuje Janković.

    Tagovi:
    Haftar, intervencija, Libija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga