12:31 14 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 2107
    Pratite nas

    Ne ulazeći u razloge zašto su baš sada posle 35 godina „razmišljanja“ SAD usvojile rezoluciju koja potvrđuje genocid nad Jermenima, one su se pridružile Francuskoj, Rusiji, Nemačkoj...

    Za istoričare je nepobitna činjenica da su razmere zločina koji su Turci počinili Jermenima s proleća 1915. takve da on predstavlja genocid — nameru uništavanja naroda.

    Istoričar Čedomir Antić objašnjava da je tokom Prvog svetskog rata, te 1915. godine, kada je Osmanskom carstvu već počelo da ide loše na frontovima, započeo proces koji je podrazumevao potpuno istrebljenje mnoštva naroda u istočnim krajevima tog carstva sve do današnje Sirije.

    „To je bio državni teror. U to vreme su Osmanskim carstvom vladali oficiri preko jednog od tih velikih komiteta, koji su od 1908. godine pokušavali da reformišu veliko carstvo. Ti zločini su bili masovni, podrazumevali su uništenje čitavog stanovništva i procenjuje se da je više od milion Jermena stradalo, a jermenski izvori kažu i više od milion i po“, kaže Antić za Sputnjik.

    Dešavanja 1915. godine je tako video i tadašnji nemački ambasador u Osmanskom carstvu i činjenica da je reč o ratnom savezniku nije ga sprečila da u telegramu kancelaru Holvegu poruči:

    „Okolnosti i način deportacija pokazuju da je cilj turskih vlasti uništenje jermenske rase u turskom carstvu.“

    Pojam genocida tada nije postojao, ali ga ocena o uništenju naroda sasvim opisuje.

    Turska serija teških zločina

    Teških zločina Osmanlija nad Jermenima je, međutim, bilo i pre toga. Na njih ukazuje profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

    „Pošto su Jermeni bili većina na velikim prostorima istočne Male Azije, oni su prema mišljenju vođstva Osmanskog carstva značajno ugrožavali samu kolevku carevine. Tako je već devedesetih godina 19. veka došlo do prvih masovnih zločina nad Jermenima. I ti zločini su bili veliki i teški.“

    Antić napominje da su zbog svega toga posle Prvog svetskog rata saveznici tražili stvaranje jermenske države, ne u maksimalnim granicama iz srednjeg ili starog veka, kada je Jermenija bila dominantna država na Bliskom istoku, već u granicama koje objedinjuju etničke krajeve Jermena, sa vrlo važnim oblastima na istoku Male Azije i sa izlazom na Crno more kod današnjeg Trabzona.

    Velike sile na čelu sa SAD mirom u Severu tražile su i dobile stvaranje nezavisne ujedinjene jermenske države, čak i u krajevima gde Jermena više nije bilo, napominje naš sagovornik.

    Saveznici su, sticajem okolnosti, odustali od toga da Turskoj nametnu mir u Sevru, a pošto je u Turskoj izvedena uspešna revolucija Kemala paše Ataturka slaba nezavisna Jermenija je potisnuta sa dela svoje teritorije i kasnije je kao socijalistička republika postala deo Sovjetskog Saveza.

    Jermeni kao uzor i Srbima

    Jermeni su, kako Antić kaže, svesni da ne mogu da uzmu nijednu od oblasti gde su nekada živeli, ali oni vode aktivnu i snažnu politiku, zahtevajući da svet prizna da su Turci nad njihovim narodom izvršili genocid.

    „Paradoksalno je da Turci, koji su veliki saveznici Bošnjaka u BiH i koji prihvataju čitav narativ o Srebrenici, odbijaju da prihvate da je to nad Jermenima bio genocid i argumenti su im vrlo slabi. Jedini ozbiljan argument je da tek od 1945. godine, od kraja Drugog svetskog rata, važi Konvencija o genocidu. Međutim, činjenica je da taj ogroman zločin liči na Holokaust i uništenje Srba u NDH. Činjenica je i da se Srebrenica od toga značajno razlikuje i da nije tako težak zločin kao što je bio genocid nad Jermenima“, kaže ovaj istoričar. 

    Antić zbog toga zaključuje da Jermenija, koja decenijama predano radi na svom cilju, može da bude uzor Srbiji i Srbima.

    Tagovi:
    Čedomir Antić, Francuska, Amerika, genocid, Jermenija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga