18:43 03 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2503
    Pratite nas

    Ukoliko London ne odgovori na pitanja koja mu postavljaju građani Škotske i Severne Irske, postoji opasnost da se „bregzit“ pretvori u duboku krizu Velike Britanije koja bi uzdrmala Ujedinjeno Kraljevstvo, nekada najmoćnije carstvo na svetu.

    Iako je rezultat izbora razrešio dilemu kada će Velika Britanija izaći iz EU, dakle, do 31. januara, pred premijera Borisa Džonsona nametnuta su druga važna pitanja. Između ostalog i pitanja kako će na izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU gledati građani Škotske i Severne Irske.

    Nakon izbora je britanskim konzervativcima i premijeru Džonsonu otvoren put da ostvare zamisao o „bregzitu“ do kraja januara iduće godine. Džonson pred sobom nema nikakve prepreke za prihvatanje sporazuma o izlasku Velike Britanije iz EU, kaže profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković.

    Džonson će izvesti Britaniju iz EU

    „Postoje pretpostavke da bi mogao da traži i neki amandman na sve to, ali, u suštini, ne smatra se da će to biti bilo kakav problem da se to postigne do 31. januara. Veći problem biće da se u toku prelaznog perioda napravi konačan ugovor sa EU, koji će regulisati međusobne trgovinske odnose“, kaže on.

    Od odluka o tome kako će izgledati „bregzit“, o čemu će se pregovarati dve godine, zavisiće ekonomsko blagostanje i integritet unije koja je na britanskim ostrvima stvorena početkom 18. veka, jer ne slažu se svi sa Džonsonovim planom o izlasku. Ono što je najgore, Džonsonovi oponenti nalaze se većinom u Škotskoj, a Škotska nacionalna partija (SNP), predvođena predsednicom škotske vlade (prvom ministarkom) Nikolom Sterdžon, osvojila je većinu mandata severno od Hadrijanovog zida.

    Referendum u Škotskoj

    Sterdžonova je, odmah nakon što je objavljeno da je SNP osvojila 45 odsto glasova škotskih glasača, najavila da želi drugi referendum o nezavisnosti Škotske, čemu se Džonson protivi.

    © AFP 2020 / ANDY BUCHANAN
    Prva ministarka škotske vlade Nikola Sterdžon

    Prema njegovim rečima, odluka škotskih građana iz 2014. mora se i dalje poštovati. Džonson je, kako je objavljeno u saopštenju iz Dauning strita, naglasio „svoju nepokolebljivu posvećenost jačanju unije“.

    Što se tiče „bregzita“, Džonson je, stoji u saopštenju, u položaju da ga postigne na „način koji omogućava celoj Velikoj Britaniji da napreduje, pružajući sigurnost škotskim preduzećima i poboljšavajući život ljudi širom Škotske“.

    Na referendumu iz 2014. škotski birači su odlučili da ostanu u uniji sa Engleskom, Velsom i Severnom Irskom i budućnost će, prema Markovićevim rečima, pokazati kako će „bregzit“ delovati na njih. SNP je na poslednjim izborima dobio oko 45 odsto glasova, nešto više od procenta koji su konzervativci osvojili na nivou cele Britanije (43,6 odsto), čime je osigurala 48 poslanika u Parlamentu.

    Iako se radi o velikoj pobedi SNP-a, stranke koje se protive nezavisnosti ipak su dobile većinu glasova škotskih birača, naglašava Marković. Pitanje je hoće li „bregzit“ još neke birače u Škotskoj okrenuti na stranu nezavisnosti, dodaje on.

    „To sada ne možemo da procenimo, ali za sada ne izgleda da postoji većina koja bi to izglasala. S druge strane, pokret za samostalnost Škotske nesumnjivo je jak i u uslovima jednokružnog (većinskog izbornog) sistema, podrška od 45 odsto koju ima SNP dovoljna je da oni i dalje pobeđuju na izborima i to će sigurno stvarati stalne konflikte na potezu između Londona i Edinburga“, smatra Marković.

    Kuda ide Irska

    Što se tiče Severne Irske, izgleda da će lokalni parlament biti obnovljen, a Džonson je tim povodom već otpočeo razgovore sa Republikom Irskom, objašnjava naš sagovornik.

    „Tu će biti vrlo bitno kako će se rešiti pitanje carinske kontrole, ali ne čini se da postoji neki akter koji bi mogao da sruši Sporazum od Velikog petka, koji je zapravo temelj mira u Irskoj“, smatra Marković.

    Sporazumom koji je potpisan u Belfastu na Veliki petak 1998, a stupio na snagu naredne godine, Severnoj Irskoj je data široka autonomija i regulisani su odnosi između (većinskih) protestanata i (manjinskih) katolika, dok je Republici Irskoj data mogućnost da iznosi svoje predloge vezane za interese građana podeljenog irskog ostrva.

    „Bregzit“ je doveo u pitanje sporazum s obzirom na „bekstop“, pitanje kako će se i gde će se cariniti roba koja prelazi do sada nepostojeću granicu. Takođe se postavlja pitanje slobodnog kretanja ljudi.

    Tagovi:
    referendum o nezavisnosti, Škotska nacionalna partija, Škotska, Boris Džonson, Severna Irska, Engleska, Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga