00:47 27 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    29021
    Pratite nas

    Gotovo istovremeno kada je Lepa Brena uzbudila „domoljubne“ duhove u Hrvatskoj izvođenjem „Jugoslovenke“ u Zagrebu, u Beogradu je kultni riječki pank bend „Paraf“ privodio kraju koncert stihovima „Živjela Jugoslavija, živio SKJ“. A i to bi Srbija mogla iskoristiti kao oružje svoje „meke moći“.

    Prema rečima Saše Gajića iz Instituta za evropske studije, bilo bi besmisleno da se Srbija odriče nasleđa jugoslovenske popularne kulture sedamdesetih i osamdesetih godina, koja je bila u svetskom vrhu, zato „što je neko svoj nacionalni identitet izgradio na negiranju jugoslovenskog“.

    Hrvatska ustupila Beogradu „meku moć“

    Popularna kultura je jedan od najznačajnijih instrumenata meke moći i u tom smislu se kroz popularnu kulturu može i uticati. To nasleđe je neki naš prostor ’meke moći‘, kojom na postjugoslovenskim prostorima Srbija može da se koristi upravo na delovanju u pozitivnom smislu i afirmacijom zajedničkog kulturnog nasleđa i rušenja tih negativnih stereotipa usmerenih protiv Srba i Srbije i, na kraju krajeva — i protiv tog kulturnog nasleđa“, kaže Gajić za Sputnjik.

    „Zato nama ne može da škodi ’Paraf‘ iz Rijeke ili KUD ’Idijoti‘ iz Pule, a posebno ne Džoni Štulić i sve to je nešto što bi Srbija trebalo da prizna kao deo svog kulturnog nasleđa“, ističe Gajić.

    Hrvatski put do slave — preko Beograda

    Gajić, autor studije o rokenrolu „Zvuk i zajednica“, ocenjuje da je „Paraf“ u Novom Sadu i Beogradu nastupio kao deo zajedničkog nasleđa pop kulture sa jednim nostalgičnim patosom, a pošto dolaze iz Rijeke, gde je jako jugoslovensko nasleđe, oni se u Srbiji ne doživljavaju kao neko ko Srbima podmeće neko jugoslovenstvo „kao trulu jabuku“.

    U Hrvatskoj, s druge strane, na sve što dolazi iz Srbije, a ima predznak bivše Jugoslavije, uvek se gleda s nekim podozrenjem, i u to se učitava neki paranoični zaverenički predznak „zato što se ceo njihov nacionalni identitet posle 1991. godine bazirao na antisrpskom i antijugoslovenskom stavu“, smatra Gajić.

    Međutim, hrvatski izvođači su bili deo jugoslovenskog kulturnog prostora, jugoslovenski orjentisani i svoju afirmaciju su doživeli u tom kulturnom prostoru i miljeu, zajedno sa drugim izvođačima sa prostora drugih jugoslovenskih republika.

    „Čak se može reći da su neki najpoznatiji izvođači sa prostora Hrvatske koji su imali jugoslovenski predznak svoje najveće uspehe doživljavali upravo preko Beograda. Ne zaboravimo fenomene ’Srebrnih krila‘, ’Novih fosila‘, sve te pop grupe sedamdesetih godina su svoju afirmaciju doživljavali u Beogradu. Recimo, ’Azra‘ je svoju najveću afirmaciju doživela tek kada je u Beogradu napunila SKC i kada je u Novom Sadu svirala u Studiju M“, kaže Gajić za Sputnjik.

    Putin i sovjetsko nasleđe

    „A negativan odnos prema fenomenu Lepe Brene u današnjoj Hrvatskoj je posledica jednog paranoičnog stava u izgradnji sopstvenog identiteta i nekog straha koji im preti od jugoslovenskog nasleđa, dok kod Srba toga nema“, ocenjuje Gajić.

    A to je dobro, pošto je Srbija i dalje regionalni centar u svakom smislu, pa i u proizvodnji popularne kulture, i zato nije čudno što izvođači iz bivših jugoslovenskih republika dolaze u Beograd da bi doživeli širu afirmaciju.

    Zato, smatra Gajić, mi ne treba da se odričemo nasleđa popularne kulture bivše Jugoslavije, nego naprotiv, da ga gledamo kao na deo sopstvenog nasleđa, što i jeste u manjoj ili većoj meri, i da ga tretiramo kao što savremena, putinovska Rusija posmatra nasleđe sovjetskog perioda.

    „Dakle, ne odričemo ga se, nego ga gledamo kao deo svog nasleđa preko koga može da se vrši jedan pozitivan, afirmativan uticaj na ceo prostor bivše Jugoslavije i na tamošnju kulturu i na taj način doprinosi nekom kulturnom obogaćenju i vezama koje su pokidane. Naravno, vodeći računa o našim pozicijama i interesima“, ističe Gajić.
    Srpsko nasleđe — i „Pankrti“ i „Mizar“

    Gajić smatra da mi s punim pravom možemo smatrati delom našeg kulturnog nasleđa ne samo „Azru“, „Zabranjeno pušenje“, „Bijelo dugme“ ili „Paraf“, već i „Pankrte“ iz Ljubljane ili „Mizar“ iz Skoplja.

    „A to je jedan važan identitetski resurs kojim bi savremena Srbija mogla da raspolaže u budućnosti i da deluje na mnoge generacije u drugim eks-ju republikama koje nisu zatrovane antisrpskom ideologijom“, zaključio Gajić.

    Riječki „Paraf“ osnovan je 1976. godine i smatra se prvim pank bendom u Hrvatskoj i drugim u Jugoslaviji. Grafit koji su 1977. godine ispisali članovi grupe u Rijeci — „Paraf, pank“ proglašen je prošle godine „zaštićenim kulturnim dobrom od lokalnog interesa“.

    Kultni riječki bend počeo je povratničku eks-ju turneju koncertima u Novom Sadu i Beogradu, 32 godine posle raspada.

    Tagovi:
    meka moć, Srbija, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga