15:35 19 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    15145
    Pratite nas

    Osmočlanu ekipu ruske državne televizije koja je došla na Kosovo da snimi kadrove za dokumentarni film, policija iz Prištine je u jednom danu pet puta privodila i saslušavala.

    Problemi su počeli čim je ekipa sletela na aerodrom, kaže novinar ruske televizije VGTRK Andrej Kondrašov.

    „Sve ljude iz naše osmočlane grupe su jednog po jednog odvodili u neku prostoriju. Sat i po vremena smo proveli na aerodromu. Nisu imali nikakve pritužbe, a postavljali su nam pitanja koja se nisu ticala carine, recimo o opremi, kao što se to obično radi u svakoj državi. Nisu nam tražili da bilo šta prijavimo, nego su nas samo pitali o razlozima dolaska“, priseća se Kondrašov.

    „Pošteno govoreći, samo Kosovo nas faktički nije ni interesovalo, prisećali smo se situacije kada su se snage NATO-a i Rusije 1999. godine prvi put našle oči u oči na aerodromu Slatina u Prištini“, navodi Kondrašov, imajući u vidu čuveni desant na prištinski aerodrom, koji su neposredno posle okončanja NATO agresije izveli pripadnici ruskih mirovnih snaga stacionirani u BiH.

    Pet privođenja za 24 sata

    Kako dodaje Kondrašov, najblaže rečeno nepristojno je zaustavljati novinare odmah na granici pod pretpostavkom da će snimiti nešto što se nekome ne sviđa.

    Na pitanje kako su se pripremili za dolazak na Kosovo i da li su imali odgovarajuće dozvole, Kondrašov odgovara da su, budući da se na sajtovima kosovskih vlasti navodi da novinarske ekipe mogu da rade na teritoriji Kosova uz prethodno obaveštenje o svom dolasku, oni tako i učinili.

    „Poslali smo pisma i čak nismo čekali odgovor, pošto obaveštavanje ne podrazumeva nikakve odgovore. Istu formulu koristilo je već nekoliko TV kompanija koje smo pitali kako su radili na Kosovu — slale bi tri pisma na koja nisu dobijali odgovor i ta pisma koja su poslata i registrovana već su se smatrala pravom da se radi na teritoriji Kosova. Apsolutno smo bili uvereni da će i sa nama biti ista situacija. Međutim, nije bilo tako“, objašnjava Kondrašov.

    On napominje da se njegova ekipa ponašala suzdržano, a da su se i pripadnici pogranične službe i specijalne policije u civilu, koji su došli sa njima da razgovaraju, ponašali korektno i pristojno, ali da je sve potrajalo.

    „Popunjavali smo nekakve ankete i detaljno opisivali razloge svog dolaska. Oni su se čudili što nema strane koja nas poziva, a kako su rekli bez poziva ulazak na teritoriju Kosova nije dozvoljen. Pitali smo gde to piše“, prepričava Kondrašov dogodovštine sa aerodroma.

    Saslušavali i producentkinju koja ih je dočekala

    Kao kuriozitet navodi i odnos prema producentkinji koja je rusku novinarsku ekipu čekala na aerodromu.

    „Naveli smo njeno ime, pa su i nju propitali, uzeli joj pasoš, što je potpuno nezakonito, jer čovek koji nekog čeka nije dužan da ikome pokazuje svoj pasoš. A njoj su oduzeli, kopirali ga, uputili nekakve zahteve nekim službama... Nakon što smo im rekli: ’Ili ćete protiv nas podneti tužbu i zvanično nas privesti, a mi ćemo onda o o tome obavestiti Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije, ili nas puštate‘, pustili su nas. Već je bila noć i ostalo nam je samo da odemo u hotel gde smo prenoćili“, priča dalje ruski novinar.

    Sledećeg dana ekipa je krenula prema aerodromu, ne da bi snimila objekte, nego mesto gde su se odigrali događaji 1999. godine i tu su ih ponovo zaustavili, ističe Kondrašov.

    „Očigledno su nas već čekali i pratili još od hotela. Iz susednog automobila odmah je, gle čuda, iskočila grupa snimatelja i počela da nas snima, nekako izdaleka, kao da nas se boje, kao da snimaju neku primopredaju narkotika. Kod nas tako rade reporteri kriminalne hronike kad snimaju kako snage reda suzbijaju kriminalne akcije“, kaže Kondrašov i dodaje da su popričali s kosovskim novinarima i poželeli im uspeha kao kolegama, „jer eto oni snimaju nas, a mi njih“.

    Treće zadržavanje se desilo nekoliko kilometara od aerodroma, gde se ekipi ruskih novinara dopao pejzaž.

    Specijalne službe Prištine još moraju da uče

    „Došao je policijski automobil koji je očigledno sve vreme bio tu negde. To je već bilo dosta dugo ispitivanje, jer su nas posle sat vremena razgovora zamolili da odemo s njima u odeljenje policije. Tamo smo izgubili još dva sata. Ispostavilo se, zamislite, da nismo napisali pismo ministarstvu kulture. Oni s jedne strane pravilno rezonuju: Rusija je kulturna zemlja, Rusija je dala ogroman doprinos svetskoj kulturi i zato novinari koji dolaze iz Rusije treba da se jave ministarstvu kulture Kosova. Govorili su to sasvim ozbiljno. Da nije tužno, bilo bi smešno“, konstatuje s gorčinom Kondrašov.

    Na pitanje da li su snimili šta su nameravali, Kondrašov odgovara da deo planova nije ostvaren zbog nedovoljno vremena, ali da je ipak snimljeno dosta materijala.

    „Ipak smo snimili sve što smo hteli jer, moram da kažem, specijalne službe u Prištini treba još mnogo toga da nauče. Oni nisu toliko često menjali vozila koliko smo ih menjali“, primećuje naš sagovornik, a na kraju zaključuje:

    „Na teritoriji Kosova živi dosta dobrih ljudi i među Srbima, koji ostaju na toj teritoriji, i među Albancima, ali ton daju vlasti kojima je adut rusofobija.“

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga